Kroz prozor sam odaslao u noć sav onaj silan zadah što je prokuljao ovamo na prorezima oko tankih dvokrilnih vrata sobnih i onda nabujao u oblak grobnoga smrada koji guši. ...
U ovoj knjizi, Slobodan Novaković i dalje nastavlja svoja satirička, filmološka, likovno-kritička traganja za "otvorenom metaforom".
Ovde je metafora drugačija, složenija i razuđenija i pored ostalog teži da pronikne u suštinu konkretne ličnosti, ljudi koji su nekad hodali Beogradom, a koji su u sada postali deo predanja.
