DOMAĆE KNJIGE

Sveti bordel i druge priče – Vladimira Tomića, nije zbirka za brzu konzumaciju — to je misaoni pejzaž, prostor unutrašnjeg dijaloga i književni događaj koji se ne završava poslednjom rečenicom. U ovoj knjizi, priče nisu radnje, već otpori: otpor banalnosti, brzini, jasnoći. Tomić piše ne da bi se dopao, već da bi se osetio. Njegov stil, egzistencijalni simbolizam, spaja misaonu prozu, lirski intenzitet i filozofsku dubinu. Likovi ne govore replikama, već odjecima; ne traže odgovore, već se mire sa pitanjem kao krajnjom istinom. U pričama se prepliću eros, priroda, samouništenje i religijski kod, stvarajući jezivu simfoniju organske spoznaje. Zbirka se kreće između bordela i svetilišta, između sna i jave, između sećanja i imaginacije. U tom liminalnom prostoru, čitalac ne traži kraj — već započinje sopstveni put. Ovo nije samo knjiga. Ovo je poziv na unutrašnje putovanje.

Flotel Europa je prica o tragično neobičnom, a istovremeno sasvim običnom tinejdžerskom životu – o tome kako prve zaljubljenosti i prijateljstva cvetaju bez obzira na vanredno stanje.

Ovaj roman je inspirisan memoarima Vladimira Tomića, koji je svoje tinejazerske godine proveo na ogromnom brodu usidrenom u kopenhagenskoj luci, zajedno sa hiljadu drugih izbeglica iz ratova na Balkanu devedesetih.

Godine 1992. dvanaestogodisnji Vladimir beži iz rodne Bosne zajedno sa majkom i starijim bratom, dok im dom razara brutalni teritorijalni rat. Njih troje stižu u Kopenhagen i bivaju smešteni u sićušnu kabinu na usidrenom brodu Flotel Evropa, ne znajući koliko dugo će tu ostati.

Dok Flotel Evropa postaje privremeni dom, Vladimir sklapa nova prijateljstva i ludo se zaljubljuje u devojku neverovatno lepih očiju. Odlazi na koncerte u slobodnom gradu Kristijaniji i druži se s kul ekipom na smetliptu u urbanom delu grada. Uprkos teškim okolnostima koje ga okružuju, pronalazi osećaj normalnosti i bezbrižnu drskost svojevrsnu tinejdžerima. Na brodu, odrasli, pogođeni ratnim traumama, čine tihu pozadinu odrastanja njega i njegovih vršnjaka.