DOMAĆE KNJIGE

Tri čoveka u čamcu je klasik engleskog humorističkog romana. Na sreću čitalaca, autor nije uspeo u nameri da napiše bedeker sa osvrtom na istorijat mesta duž Temze, kraj kojih čamcem prolaze Džordž, Haris i Dž u društvu psa Montmorensija. I tako je umesto vodiča nastala ova urnebesno komična priča o tri osobenjaka, rešenih da u svoje monotone živote unesu malo avanture.
Međutim, pored ovakva tri karaktera sa talentom da sve rade pogrešno i neprestano upadaju u nevolje, zamisao o dvonedeljnom odmoru i zabavi se morala izjaloviti i pretvoriti u niz komplikacija.

Stiven Hiks (1960) je profesor filozofije na univerzitetu Rokford u Ilinoisu. Prvenstveno je objavljivao radove na temu postmodernizma, za koji smatra da je nastao kao odgovor intelektualaca krajnje levice na propast komunizma i socijalizma.
Najznačajnija dela: Sloboda govora i postmodernizam (2010),Niče i nacisti (2010), Objašnjenje postmodernizma: Skepticizam i socijalizam od Rusoa do Fukoa (2013), Za i protiv liberalizma (2024)

Da li smo nešto naučili iz istorije? Koji su uzroci pojave nacizma i možemo li sprečiti da se ponovi slično? Jesu li uobičajena objašnjenja uspona nacionalsocijalizma dovoljno dobra, ili ona zanemaruju njegove filozofske korene? Da li su se nacisti s pravom pozivali na Ničea, ili su zloupotrebili njegove ideje kako bi opravdali svoju ideologiju?
Da bi odgovorio na ova pitanja, autor nam daje sažet pregled nacističke ideologije i prakse i Ničeovog dela, nastojeći da dokaže da u izvesnim njihovim idejama možemo pronaći sličnosti, ali da je u najvećem broju slučajeva nacistička interpretacija Ničeove filozofija pogrešna ili je tendenciozno zloupotrebljena.

Početkom Prvog svetskog rata, u Bakuu, azerbejdžanskom gradu na obali Kaspijskog mora, mestu ukrštanja kultura Istoka i Zapada, Ali-kan Širvanšir, mladić iz muslimanske aristokratske porodice, i Nino Kipijani, hrišćanka vaspitana u Evropskom duhu, vole jedno drugo još od svog poznanstva iz škole. Nasuprot njihovoj ljubavi, nižu se brojne prepreke koje moraju prevazići da bi ostali zajedno - one lične, uslovljene kulturološkim razlikama i životnim ciljevima, i spoljne, burnim i promenljivim istorijskim okolnostima.

Nakon ubistva, bega od krvne osvete, ženidbe s Nino, odlaska u Persiju i povratka u Baku, Ali-kan Širvanšir je tokom rata protiv Rusa primoran da bira između pripadnosti svojim azijskim korenima i vrednostima, Bakuu i ljubavi prema pustinji, i odlaska u bolji život u Evropi, i ljubavi prema Nino i njihovoj ćerki.

Ispričan iz perspektive Ali-kana, roman Ali i Nino, prvi put objavljen 1937. u Austriji, na majstorski je način oblikovan moderni roman koji je uspeo da objedini epiku ogromnog prostora i vremena, sa egzotičnim mitovima i običajima lokalnog stanovništva Azije i Persije, te da izbegne patetiku ove tragične priče mnoštvom komičnih situacija i zaraznim humorom.

Nekada se zvao Bejli, a sada Badi. Uveren da je kroz nekoliko života ispunio svrhu svog života i bio dobar pas, Badi smatra da je njegovom putovanju došao kraj. Međutim, nakon što Klariti, kao malena devojčica a potom i tinejdžerka, na njegove oči upada iz nevolje u nevolju, shvata da joj je neophodan i da je mora čuvati i brinuti o njoj.

Pred vama je nastavak romana Smisao života jednog psa, u kojem je centralna tema odanost i beskrajna ljubav koje čoveku može pružiti samo najbolji prijatelj.

Montenj se smatra ocem eseja (Ogledi su prvi put objavljeni 1580), književne forme koja spaja naučni pristup i lični pogled autora na neku temu. Razmišljanja o pročitanim knjigama, drugima i sebi, najčešće ilustruje anegdotama iz antičkog sveta i primerima iz sopstvenog iskustva, a beskrajni niz tema kojima se bavi tipični su za humanističke studije.

U ovom izboru prednost je data Montenjevim ogledima u kojima on, zagledan u sebe, razmišlja o samoći, nestalnom životnom iskustvu i pripremanju za smrt – važnim pitanjima za svakog od nas.

Artur Šopenhauer (1788-1860) je nemački filozof, izraziti predstavnik pesimizma. Po njemu volja je osnov svega što postoji, a činjenica da njene žudnje nije moguće zadovoljiti, razlog su za patnju svega što živi u ovom, najgorem od svih mogućih svetova. Najznačajnija dela: Svet kao volja i predstava, O osnovama morala, Parerga i paralipomena.

Artur Šopenhauer je napisao mnoštvo kraćih studija u prilog svojoj tvrdnji da je život svakog čoveka beskrajna patnja koju tek povremeno prekidaju kratkotrajna zadovoljstva i dosada. Izbor eseja koji je pred vama obuhvata metafizičke, etičke, religijske i psihološke uvide u čovekovu sudbinu, shvaćenu kao izraz bezlične volje koja ne mari za našu individualnost, želju za besmrtnošću i dublji smisao našeg postojanja.

Nakon smrti džez trubača Četa Bejkera, pronađen je rukopis, početak autobiografije koju je nameravao da napiše.

Taj tekst pod naslovom Kao da sam imao krila obuhvata period od 1946-1963, i u njemu se Čet priseća detinjstva, sviranja u vojnom orkestru u Berlinu, muzičke karijere koju je započeo na Zapadnoj obali i odlaska u Evropu.

Paralelno sa velikim uspehom koji je postigao kao muzičar (čak je i glumio u nekoliko filmova), Četov život su obeležile žene koje je voleo, ali i narkomanska zavisnost zbog koje je neretko završavao u zatvoru. Prepričavajući nam niz anegdota o muzičarima sa kojima je nastupao – između ostalih sa Čarlijem Parkerom i Džerijem Maliganom – Bejker nas u ovoj knjizi ponekad hladno, ponekad lirično, ali uvek iskreno, uvodi u svoj svet u kojem je svirao džez kako ga je osećao, i živeo kako je on to želeo.

Čet Bejker (1929-1988) je jedan od najomiljenijih džez trubača. Odlikovalo ga je izuzetno emotivno sviranje i pevanje, što ga je učinilo izuzetno popularnim i kod publike kojoj džez nije blizak. Bio je pripadnik Cool, odnosno West coast škole džeza, prepoznatljive po prefinjenim aranžmanima. Džejms Din džeza, kako su ga zvali zbog lepog izgleda, pronađen je mrtav na jednom pločniku u Amsterdamu. Pretpostavlja se da je pao nagnuvši se kroz prozor hotela u kojem je boravio.

Dama peva bluz je beskrajno iskrena, surovo potresna i neodoljivo životna ispovest Bili Holidej, prve Dame džeza, muzike koju je jedan od najvećih kompozitora 20. veka, Igor Stravinski, nazvao "klasikom tog stoleća".

Čitajući njena jezgrovita i veoma pronicljiva zapažanja o ljudima iz sveta ove muzike iskonske slobode, i epohi kada se džez jednom zasvagda utemeljio kao istinska umetnost, saznaćete iz prve ruke koliko je hrabrosti, strasti i strpljenja bilo potrebno da bi i do nas doprla njena priča o životnoj borbi, ljubavi, patnji i neostvarenim snovima.


Bili Holidej (1915–1959), poznata i kao Lejdi Dej, jedna je od najvećih džez pevačica svih vremena, prepoznatljiva po jedinstvenoj, ličnoj i veoma emotivnoj interpretaciji. Njen kratak i težak život obeležili su rasizam, zavisnost od alkohola i droge, i burne veze.

Po autobiografiji Dama peva bluz (napisana u saradnji sa Vilijemom Daftijem) snimljen je istoimeni film, u kojem je igra Dajana Ros.

"Kad Piter, pisac i scenarista, na nagovor tadašnje devojke napravi
listu sa deset stavki kojima bi iskreno opisao svoju ličnost, poslednja
glasi – mrzim mačke. Uprkos tome, smatrajući da previše vremena
provodi sam i da bi mu kućni ljubimac dobrodošao, ona mu poklanja
mače, malenog škotskog folda.
Najpre ljut i užasnut, on malo po malo podleže čarima mačka
Nortona i njih dvojica postaju nerazdvojni – zajedno odlaze na
poslovna putovanja, odmor, zabave, ljubavne sastanke.
Zavolevši svog mačka i po prvi put osećajući toliku bliskost s nekim
živim bićem, cinični Piter menja svoje životne nazore i nakon nekoliko
neuspešnih veza sa ženama, dobija priliku da pokaže šta je naučio od
svog lepog, umiljatog i beskrajno radoznalog saputnika.
Ovo je prvi od tri romana Pitera Getersa o mačku Nortonu.
Ogromnu popularnost je stekao zahvaljujući vešto vođenoj priči sa
mnoštvom reminiscencija na filmove, književnost i muziku,
te urnebesnom humoru i dirljivim, veoma emotivnim segmentima
"

U svom popularno napisanom eseju O životnoj mudrosti (1851) Šopenhauer se bavi večitom temom — na koji način čovek da uredi svoj život da bi bio srećan, barem koliko je to moguće u ovom svetu prepunom patnje.

Ovaj problem Šopenhauer sagledava u tri vida: šta čovek jeste, odnosno koje ga osobine odlikuju u najširem smislu, šta ima, tj. šta poseduje od materijalnih dobara, i šta je u očima drugih, odnosno kakvu predstavu o njemu imaju drugi ljudi.

Istražujući uvrežene zablude koje imamo po pitanju ovog trojstva, on ih vidi kao najveće prepreke za ostvarenje cilja — razvoju ličnosti koja, u skladu sa svojim mogućnostima i sklonostima, stremi duhovnom, materijalno blagostanje joj služi da njome otkupi svoju slobodu, a mišljenju koje drugi imaju o njemu ne pridaje preveliki značaj.

Vrt bogova je poslednja knjiga Krfske trilogije.

Kao i prethodna dva toma, i ovaj je zasnovan na uspomenama autora na dane koje je proveo sa porodicom na tom grčkom ostrvu. Pripovedajući nam o svojoj najvećoj strasti —prirodi i životinjskom svetu, Džerald Darel nas usput zasmejava do suza mnoštvom komičnih anegdota u kojima su karakteri i psihologije članova njegove porodice, meštana i uvrnutih gostiju prikazani s toliko duha, da ne čudi što je mnogima postao omiljeni pisac.

Nakon što se ponovo rodi, ovoga puta kao zlatni retriver, zbunjeni Bejli shvata da je dobio priliku da proživi još jedan život u porodici dečaka Itana. Pripovedajući nam o životnim nevoljama i radostima, te velikoj uzajamnoj ljubavi između njega i dečaka, Bejli nam govori i o svojoj potrazi za smislom postojanja, koji pronalazi u nastojanju da bude dobar pas.

Ali odgovor na večno pitanje zahteva bezbroj života – Bejli ponovo otvara oči po prvi put, i užasne se kad shvati da je opet štene, da je ženka i da se zove Eli.

Prikazujući svet viđen iz perspektive psa, ovaj roman je neobična priča o ljudima i njihovim najboljim prijateljima, u kojoj je autor uspeo da majstorski izbalansira komične i veoma emotivne prizore.

Kada se po okončanju I svetskog rata vrati u London i sazna da ga je supruga napustila,Tom Birkin odlazi u zabačeno jorkširsko selo Oksgodbi da u lokalnoj crkvi restaurira davno prekrečeni srednjevekovni mural. I dok živi u zvoniku okruženim divnim predelima i osobenim meštanima i delić po delić otkriva Apokalipsu, rad nepoznatog slikara, u Birkinu se budi nada da će započeti novi, bolji život. Ali krajem leta posao je završen i on mora da krene dalje.
Godinama kasnije, razmišljajući o prošlosti i snazi umetnosti, jedinu utehu za sve što je bespovratno izgubljeno Birkin nalazi u sećanju, a njegove dirljive uspomene na kratkotrajni boravak u Oksgodbiju čine roman Mesec dana na selu jednim od najpoetičnijih ikada napisanih. Ovo je po mnogima jedno od najvrednijih dela engleske književnosti dvadesetog veka, zahvaljujući kojem je Dž.L.Kar stekao status modernog klasika.
Roman je bio u užem izboru za Bukerovu nagradu, a Gardijan ga je 1980. proglasio najboljim proznim delom te godine.
Po njemu je snimljen istoimeni film (1987) u kojem glume Kolin Firt, Kenet Brana, Nataša Ričardson.