Stanoje Stanojević (1874 — 1937) je bio srpski istoričar, prvi srpski enciklopedista, član Srpske kraljevske akademije i redovni profesor Beogradskog univerziteta.
Učestvovao je u Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu, držao je predavanja u Parizu na Sorboni i u Londonu. Na Pariskoj mirovnoj konferenciji učestauje kao član Istorijsko - etnografske sekci|e.
Stanojevićeva Istorija srpskoga naroda prvi je celovit pregled srpske prošlosti. Knjiga je prvi put objavljena 1908. godine. Stanojević je srpsku prošlost podelio na 12 celina :
- Balkansko poluostrvo pre dolaska slovena
- Naseljavanje slovena na balkan
- Prve srpske države
- Zeta kao politički centar srpskog naroda
- Borba Zete i Raške o prevlasti
- Snaženje srpskih država
- Prevlast srpskog naroda na balkanu
- Borba Srba sa Turcima
- Srpski narod pod Turcima
- Borba Srba protiv Turske i Austrije
- Kulturno politički preporod srpskog naroda
- Kulturno jedinstvo srpskog naroda.
Četartom izdanju 1926. godine dodat je i odeljak: Srbija oslobađa i ujedinjuje Srbe, Hrvate i Slovence
U ovoj knjizi čitaćete o pojedincima koji su pomoću makrobiotike uspeli da se uspešno oporave od bolesti. U svim tim slučajevima oporavku su doprinela sva tri faktora: odgovarajući kvalitet, količina i kombinacija dobro pripremljene hrane, redovne fizičke vežbe i pozitivan mentalni stav. Ti aspekti makrobiotičkog načina života i ishrane glavne su teme ove knjige.
“Car Radovan je car careva, silniji nego heroj Agamemnon, bogatiji nego Midas, dublji nego prorok Jezekilj i mudriji nego car Solomon. Sve oči ovog sveta uprte su u njega.”
Svi ljudi znaju da ima u zivotu jos uvek jedno zakopano blago za svakog od njih. Svi ljudi kopaju, jer svaki covek nesto trazi; svako je upro pogled u neko mesto gde misli da stoji zakopano blago Cara Radovana.
