Pripovedale su se dosad priče iz onostrane perspektive, ali niko u srpskoj književnosti nije izneo svoje viđenje sveta iz preegzistencije, iz ugla još nerođenog junaka, kao što su to u novom romanu Ivane Dimić uradile tri personifikacije jedne nerođene osobe: Ilija, Drina i Blizanac.
Ali Iz mrtvog ugla je daleko od okultnog trilera ili magičnog realizma. Jedan fantastični obrazac iskoristila je Ivana Dimić da u svom prepoznatljivom stilu, preplitanjem prozne i dramske forme, duhovito i povremeno oporo, pruži sliku naše današnjice kakvu nam prenose sveznajući pripovedači jer ne postoje u pojavnom, realnom okruženju: osim troje nerođenih, tu je i jedna đavolska družina koja posećuje današnji Beograd, po svemu nalik na Volandovu svitu iz Bulgakovljevog Majstora i Margarite.
Istovremeno, ispovest Ilije, Drine i Blizanca intimna je tužbalica o drami identiteta ispričana dopadljivim i besprekornim stilom, povest o porodičnim nesporazumima i zamkama samoostvarenja, priča o veri u reč i praštanju pre greha, ali istovremeno i alegorija o neuspešnoj misiji demonskih sila tamo gde su demoni već nastanjeni.
Četvrta prozna knjiga Ivane Dimić napisana je upravo za one koji od književnosti očekuju da im prijateljski pomogne u ovim nemirnim vremenima. Da im pomogne istiha i nežno.
