DOMAĆI AUTORI

Osamnaesti vek donosi velike promene uz pomoć kojih je napravljen velik pomak u srpskom društvu. Značajnu ulogu u tim promena imao je Dositej Obradović, veliki srpski prosvetitelj. Odvažno i istrajno u svojim idejama, Dositej Obradović raskida vezu sa starom književnošću, koja je bila naklonjena crkvi i Bogu, a priklanja se novoj književnoj struji koja grabi napred i donosi Evropu sa sobom. Svojim zalaganjima u pogledu jezika i pravopisa, ostao je svakako nezaboravljena ličnost, vredna našeg pominjanja.

Knjiga koja se nalazi pred čitaocem prvo je delo najvažnijeg pisca i srpskog prosvetitelja. Život i priključenija nije samo autobiografija pisca nego i svedočanstvo srpskog društva toga vremena, koje je on kritički osmotrio i razmotrio. To je, zapravo, priča o veličini ljudskog uma koji ima tu mogućnost da samostalno razmišlja. Pisano na zanimljiv i neobičan način, ovo delo je prepuno događaja iz piščevog života, kao i naravopoučenija, te stoga ovo delo čini da ga mnogi od nas svrstavaju u moralističke romane osamnaestog veka. Ova knjiga pak predstavlja jednu vrstu dijaloga pisca sa svima onima koji žele da ga čuju.

Pismo Haralampiju nije obično pismo koje je upućeno prijatelju, nego je to isto pismo štampano u stotinak primeraka, kako bi javnost čula ono što Dositej Obradović ima da kaže. Ovo pismo je zapravo književni proglas kojim se obaveštavaju prijatelji o štampanju knjige koja se u pismu najavljuje. Budući da je ta knjiga napisana na srpskom narodnom jeziku, trebalo je kroz ovo pismo obrazložiti ovu krupnu pojavu u srpskoj književnosti. Upravo iz tih razloga, Pismo Haralampiju je, pre svega, manifest prosvetiteljskih ideja.

Ljudi govore je prozno književno delo našeg avangardnog književnika Rastka Petrovića, objavljeno 1931. godine. Nastala za vreme putovanja kada je pisac usredsredio pažnju na ono što ljudi govore: „Odjednom, sve što su ljudi govorili oko mene konkretizovalo se i stavilo ispred predela i građevina koje sam gledao. Najpre se obznanilo u meni ono što je danas naslov knjige: Ljudi govore. Govore stvari proste, beznačajne, ali zato baš pretovarene onim što je život ljudi i univerzum uopšte.” Predmet ove knjige nisu ni građevine, ni predeli, nego ono što se dešavalo pred piscem, ono što su ljudi govorili, a što, zapravo, ispunjava svakodnevni život ljudi i univerzuma. Ograničeni na jedan skučen prostor, pisac je želeo da sudbine ljudi na tom ostrvu prikaže, te je ova knjiga napisana kao impresija o životu ljudi. A ona impresija izazvana u nama dok čitamo ovo delo, bar dvostruko je jača. Ljudi govore je i poslednje objavljeno delo za života Rastka Petrovića, koje je pobralo simpatije književne kritike, ali i čitalačke publike.