Dejan Lukić 1933-2020, naš poznati novinar koji je radio kao specijalni dopisnik iz skoro svih arapskih zemalja, godinama pišući o najdramatičnijim događajima koji su potresali Bliski istok, često odlazeći i na prve linije fronta. Poznavao je najznačajnije bliskoistočne lidere, što mu je omogućavalo da od njih dobije ekskluzivne informacije, pre svetski poznatih novinara. U ovom izdanju se nalazi izbor priča koje se pojavljuju prvi put pred čitaocima. Kroz njih progovara jedan sasvim novi Dejan Lukić, pripovedač raskošnog talenta, duhoviti svedok prohujalih vremena.
Svi koji misle da je svet po čoveku ustrojen, u trenutku kada shvate da nije, a takav trenutak u svačijem životu dođe makar jedanput, prvo na Boga pomisle, ili đavola, što mu dođe na isto ni đavola bez Boga ne bi bilo. Svakome se Bog u životu jednom javi, samo treba prepoznati šta od nas traži. E, ta škola je mnogo skupa.
Samoća.Ta divna,blažena teskoba u kojoj se obnavlja večni plamen bića i oštri sečivo za buduće pohode.Tihi izvor smirenja u kom pojimo dušu iznurenu bitkama i krepimo telo ostarelo od životne bure.Oni slabi, samoće se plaše jer u njoj neizbežno susreću same sebe od kojih se, oduvek, tako predano skrivaju, a oni mudri samoću vide kao dar i odmorište,kao šansu za introspektivni predah.samoće je povratak sebi, traženje duha, razgovor s Bogom, baklja u tami, zvuk postojanja, prepuštanje nebu. jedino u samoći, shvatimo da nikada nismo sami.
"Neki ljudi su sazdani tako da moraju težim putem jer na lakšem su jeftina zadovoljstvakoja ih ne usrećuju, besomučno ih troše i iscrpljuju." Branka Šćepanović Dragišič je vrsni majstor kratke priče. To nisu samo priče već sam život pretočen u reči.
