ZVERKA 1. deo serijala Luks

Mene je život mazio dok nisam odlučio da postanem ovo što sam danas: EOS-Sigma. Odrekao sam se porodice, obrazovanja, svega – takva mi je priroda. Posle dve propale veze odrekao sam se i žena i zakleo se da ću ostati sam, srećan, sa statusom neuhvatljivog. I bio sam zadovoljan životom – dok jedne snežne noći preko haube mog džipa nije preletela devojka koja je bežala glavom bez obzira. Odlučio sam samo da joj pomognem. Ali pomoć je probudila nagone, nagoni osećanja, osećanja potrebe – i ja sam se našao u beznađu. Jer njen život je sada zavisio od naših veština.

U timu Sigme ja sam oko i mozak svake operacije. Predviđam, pratim, obaveštavam – u mojim rukama su tuđi životi, jer moja pogrešna procena može skupo da košta. Kad su misije u pitanju, nema mi ravnog. Nije mi bilo ravnog ni kod devojaka: nikad dvaput sa istom. A onda me je jedna pogrešna procena – i jedan ružan postupak – dovela do kolapsa. Prvi put u životu postavio sam sebi vezu kao izazov. I bilo nam je dobro, sve dok zbog mene nije postala meta klana. Za nekog čiji je IQ 159, ispao sam neviđeno glup: ispostavilo se da je lakše predvideti ceo tok misije nego shvatiti šta imaš – dok ne izgubiš.

Svane ti jedno jutro i shvatiš: ništa nema smisla. Posao tone kao Titanik, dve prijateljice su daleko, svako ima svoj život a ja imam izbor. Ili odlazim u London ili Njujork da recenziram knjige, ili ostajem da nesrećno vegetiram. Biram odlazak. Ali pre toga – Crna Gora, more i moje dve drugarice: da još jednom budemo 3u1 pre nego što krenem ispočetka, daleko od svih. Precizan plan prvi mi remeti Emilijan, koji kreće sa mnom ubeđen da će sestru vratiti „gde joj je mesto“. E, to se neće desiti dok sam ja živa – niko mojim drugaricama sreću kvariti neće. Imala sam ja plan i za njega, i za ostale. Jedino nisam planirala da glumim Šukinu devojku, ne bih li ga spasla od baba Bule i baba Ljeposave, koje su rešile da ožene poslednjeg nezbrinutog Šukovića.

Negde između dva života postoji i ovaj moj jedan. Između crne i bele strane, gornje i donje granice, vidljivog i nevidljivog – krećem se na sve strane. Zašto? Zato što sam tako hteo. Zato što mogu. Nisam diler ni vođa klana. Pripadnik sam jedinice EOS-Sigma – i ostao bih to što jesam da se nije pojavila Ona i od mog života napravila pakao. Dok sam mislio da hoće da je ubiju zato što je otkrila tuđi identitet, nisam ni slutio da je na nišanu – zbog mene.

„Gospođica Una je mislila da će kao detektivka hvatati kriminalce — a ne muškarce."

Una, mladi detektiv željna dokazivanja, odluči da pomogne prijateljici i napravi mali, potpuno nevini (po njenom mišljenju) prekršaj: zavede pogrešnog tipa i ukrade mu sitnicu. Samo što joj sada na stolu završava — njen sopstveni slučaj.

Dok pokušava da reši slučaj i spasi obraz, mora da se nosi s Rajanom, zgodnim muškarcem koji ne odustaje od šarma ni kad preti da umeša policiju. A baš kad pomisli da su komplikacije dostigle vrhunac, pojavljuje se novi muškarac u njenom životu. Oliver je ozbiljan, naočit, nepristojno sklon da je spašava, pun strpljenja i zna sve njene tajne.

Najveća zagonetka za Unu biće kako da sačuva srce, preživi sopstveni haos i pritom izgleda kao da sve drži pod kontrolom.

Novi roman Vesne Dedić donosi snažnu, emotivnu i bolno iskrenu priču o ljubavi, porodici, razočaranjima i životnim izborima koji ostavljaju trag zauvek. Ako ste nekada voleli muškarca kog niste mogli ni da zadržite ni da napustite, roman Žena koju sam voleo više od svih dotaknuće vas do srži.

Radnja prati živote Dunje, studentkinje prava, Damjana, opozicionog političara, i Rajka, boema, pesnika i buntovnika, kroz burne decenije – od Jugoslavije osamdesetih godina do Srbije današnjice. U atmosferi velikih društvenih promena, Vesna Dedić gradi priču o ženama koje se bore između ljubavi i razuma, porodice i lične slobode, dostojanstva i potrebe da budu voljene.

Ovo nije idealizovana ljubavna priča, već snažan balkanski roman o emocijama koje bole, odnosima koji ostavljaju ožiljke i ženama koje, uprkos svemu, nastavljaju dalje. Dunjina ispovest donosi priču o potrazi za identitetom, o odrastanju, roditeljstvu, prijateljstvu i suočavanju sa sopstvenim iluzijama.

Roman Žena koju sam voleo više od svih namenjen je svim ljubiteljima domaćih ljubavnih romana, emotivnih porodičnih drama i knjiga koje ostavljaju snažan utisak dugo nakon poslednje stranice. Prepoznatljiv stil Vesne Dedić, ispunjen emocijama, životnim dijalozima i snažnim ženskim likovima, još jednom potvrđuje zašto su njeni romani među najčitanijima u regionu.

Ako tražite knjigu koja će vas rasplakati, naterati na razmišljanje i podsetiti koliko ljubav može biti i lek i rana – ovo je roman za vas.

Dvoje običnih ljudi i haos u koji su upali. Ono što počne eksplozivno ¬ može li da izdrži lepo i dugovečno? Koliko prepreka treba da pređu Marija i Bojan? Koliko iskušenja, strpljenja da bi njihova ljubav opstala? Ponekad nam osećanja nisu dovoljna!

Ljudi greše na milion načina, ali koliko moraš da pogrešiš da bi te rođena porodica poslala u drugu državu?
Ja sam imala dve greške. Prva: poverovala sam jednom divnom dečku da me voli i osvanula na fotografijama koje su poletele iz inboksa u inboks. Druga: htela sam da mu se osvetim, pa sam se iz čiste nepažnje, pred masom ljudi, osvetila samoj sebi. Od brata političara u usponu nisu mogle da me odbrane ni moje dve drugarice, a od vladarke naše porodice, babe Ljeposave, spasa ionako nema. Tako sam, bez najave, poslata u Šušanj da se „dozovem u pamet“ – na staranje rođaku i njegovoj dvojici drugova, od kojih je jedan bio sumnjivo uporan da mi leči rane od bivšeg.
Ali Biljanu i Danijelu ne zamenjuje niko. Nas tri smo bile i ostale 3u1 – i kad je novi život doneo stare probleme, bile smo na okupu. A onda nas je strefila još jedna greška…

Jubilarno izdanje kultnog romana 25 godina od prvog objavljivanja

Dvadeset pet godina nakon prvog objavljivanja ova kultna knjiga ne gubi ništa od svoje aktuelnosti, naprotiv, jer nešto se na ovim prostorima stalno menja, a nešto se ne menja baš nikada.

Na granici između stvarnosti i fikcije, u svom bekstvu od autobiografije, Vesna Radusinović u bestseleru Muškarci su kao čokolada, ispisuje svojevrsnu odu životu, sklapajući tako pouzdan udžbenik za preživljavanje i u najvećim neprilikama i iskušenjima. Muškarci možda jesu kao čokolada tek kad nema problema i kad se ljubav rađa iz izobilja bezbrižnosti. Ali, junakinja i autorka ovog romana, sa jednogodišnjim sinom u naručju, beži u neizvesnost poslednjim avionom iz zapaljenog Sarajeva. Umesto da se pomiri sa neveselom izbegličkom sudbinom, odmah staje na noge, spremna i da preko pet neprijateljskih državnih granica kidnapuje i vlastito dete. U Nemačkoj radi kao krupije u najelitnijim kockarnicama, na varljivoj granici između svetskog podzemlja i džet-seta, preispitujući pređašnji život...

„Draž knjiga Vesne Radusinović je u tome što se ne ispuštaju iz ruku dok se ne završe, zanimljive poput naslovnih strana tabloida, sentimentalne na način Džejn Ostin, cinične poput Saganove i erotske gotovo kao da je u pitanju ženski Bukovski. Ukratko ove knjige će kroz sto godina biti jedno od važnih svedočanstava o emocionalnom sklopu i unutrašnjem ustrojstvu savremene žene s početka dvadeset prvog veka.“ – Momo Kapor

„Srna je junakinja našeg doba, moderna mlada žena čiju torbulentnu životnu putanju pratimo u ovom virtuozno i jezički raskošno napisanom romanu. Nakon veze sa starijim muškarcem, ona ulazi u niz hedonističkih situacija i novih ljubavnih avantura, nekada burnih, nekada bolnih, katkad i komičnih. Ona istražuje, uživa, ali i pati. Može li se uživati u životu punim plućima, a da se nakon toga ne potone u melanholiju i usamljenost? Kako se nositi sa osećanjima praznine i boli? Roman u kojem svako može da sagleda kako se rastače, rastvara i iznova bolno preslaže unutrašnji svet moderne žene.“
– Goran Korunović

„Ovo je knjiga laka za čitanje, a teška za varenje. Verna slika devojačkog pakla u postdemokratskoj Srbiji i Beogradu, u kojima je i ono što bi trebalo da bude lepo – ružno. Glavna junakinja Srna vučica je u pokušaju. Ona se davi u moru impotentnih muških crvenkapa i krvoločnih muških vukodlaka. Ona i oni uvenuli su plodovi promašenog vremena. Roman posvećen generaciji koja nije imala kad da živi osim sad i onima koji gaje iluziju da je u današnjoj Srbiji moguće stvoriti svoj babl. Babl je nemoguć. Pravu sreću ćete, u najboljem slučaju, osetiti jednom ili dvaput. Ili nijednom.“ – Marko Vidojković

„Jednom ili dvaput, debitantski roman Nevene Milojević, hrabar je, sirov i veoma liričan. Protagonistkinja i naratorka, Srna, ima rane umorne ratnice i poetsko oko spisateljice – kombinacija koja tekstu daje ritam napetosti i dubinu ispovijesti. Srna nesebično priča svoj doživaljaj onog preobražajnog trena u haotičnom životu mlade žene koji će je neminovno postaviti pred raskršće i pitanje o njenoj ulozi i mjestu u ovom vremenu, na ovom prostoru. Hoće li nas, tako ogoljena, surovo iskrena, ubijediti da navijamo za nju, u životu i u književnosti? Odgovor na to pitanje mnogo govori i o nama.“ – Olja Knežević

Prisustvo kontradiktornih osećanja koja nas prate od najranijeg detinjstva autorka je spakovala u oprečne emocije. Preljuba koja drhti u svakome od nas i koja nije samo simbol neverstva u partnerskim odnosima već u Mašinom delu predstavlja duboku filozofsku misao koja se odnosi na ljubav u svakom smislu te reči. Jer ako zaronimo u neistražene delove sebe i otkrijemo da je zajedništvo izbor, a ne moranje, da li ćemo se zapitati koji su naši ideali na svesnom, a koje vrednosti na nesvesnom planu.
Daniela Đorđević, književnica

Tragedije se u životu dešavaju, a sreća se gradi! ključna je poruka koju je Vesna Dedić želela da posveti čitateljkama ispisujući melodrame Zauvek u srcu, Sunce meni, sunce tebi i Ti si meni sve koje čine ovu trilogiju.

Od 2010, kada se pojavio roman Zauvek u srcu, ova saga o životu žene na Balkanu 21.veka oborila je sve rekorde kada je reč o tiražima i broju čitalaca širom Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine.

Priča počinje u trenutku kada glavna junakinja, najpopularnija srpska glumica Nadežda Jovanović Ban doživljava moždani udar prilikom stotog izvođenja predstave Tri sestre Antona Pavloviča Čehova. Tokom tri dana, čekajući da se Nadežda probudi iz kome, njena najbolja drugarica Tamara pokušava da odgonetne zašto im život u tridesetim godinama nije onakav kakav su kao ambiciozne i zgodne studentkinje zamišljale. Gde su pogrešile i kako da se izbore s bivšim nedovršenim ljubavima, razvodom, roditeljstvom, ljubavnicima, upravnicima, tabloidima, prevarama, bolešću i godinama kada imaju utisak da im se sve važno u životu već dogodilo?

Vesna Dedić Milojević s prepoznatljivom emotivnošću, duhovitošću i ironijom u ovoj trilogiji suočava svoje junakinje sa čežnjom za večitom ljubavlju, borbom protiv steriliteta, spoznajom o biseksualnosti partnera, agresijom u braku, a čitaoce sa sopstvenim strahovima i neispunjenim željama.
Milioni čitateljki prepoznali su se od 2010. u romanima Zauvek u srcu, Sunce meni, sunce tebi i Ti si meni sve. Prateći sudbine tri prijateljice, Nadežde, Tamare i Marinele, sukobljavale su se s mnogim pitanjima koja i dalje muče žene na ovim prostorima. Koliko su loši porodični odnosi, patrijarhat i balkanska kultura zamaglili našu predstavu o tome za šta smo zaista sposobne? Koliko su nas sprečili da otkrijemo šta istinski želimo i kako da budemo dovoljno voljene, a da ne damo poslednji atom snage i ne potrošimo život kao nečije poslušne žrtve, bilo u braku, porodici, prijateljstvu ili na poslu?

Živela ti meni… I zapamti… Zauvek u srcu.