Hram belih konja je uzvišeno mesto duše i prostor u kojem su utkane čovekove žudnje, vere i nade da se snagom ljubavi, pravednosti, iskrenosti, dobronamernosti može izgraditi slobodnija ljudska zajednica i živeti u skladu sa prirodom, sobom i drugim ljudima.
A stići do takvog jednog društva za Mišu Kravceva značilo je na konju otići u davnu prošlost, u galopu pripovedati o propasti jedne civilizacije i nastanku nove, suočiti se sa slabostima, manama i tamnom stranom čovekove prirode, suprotstaviti se emotivnošću, lepotom i snagom reči toj večitoj borbi za vlast i moć koju prate intrige, pronevere, savezi iz interesa,izdaje, ubistva, razuzdana slavlja, poroci,divlji nagoni i strasti. Ovo je jedan od onih romana koji se čita u jednom dahu, ali se zato dugo pamti.
