U svačijem životu postoji neki izdvojeni trenutak kada se čovek promeni. Ukoliko biste znali da je naslov ove knjige zapravo posveta koja je i danas utisnuta na poleđini fotografije starog porodičnog albuma, šta bi bila vaša prva pomisao?
U novoj knjizi Olivere Jovanović upoznaćemo se sa junakinjama čije životne priče na prvi pogled izgledaju tako da bi mogle biti priče svakoga od nas.
Međutim, ubrzo ćemo se uveriti u to da snaga priče uvek proizilazi iz pera pisca. Beležeći pojedinosti iz života pomenutih junakinja, Olivera Jovanović oslikava njihove portrete, neprestano sameravajući snagu ljubavi naspram onoga što nazivamo usudom ili sudbinom. Britkost u pripovedanju, razbokorena rečenica, preplitanje fiktivnog sa dokumentarnim, intimnog sa opštim, čine ovu priču autentičnom. Ona će podstaći čitaoca da još jednom preispita sopstveni odnos prema životu. Naposletku, ona će ga navesti na to da se zapita da li je glagol govoriti pandan glagolu voleti, što sugeriše sâm naslov romana, ali i sledeća rečenica: Govoriti, čak i onda kada se čini da je govor prazan, govoriti bez prestanka. Kako je pojam ljubavi neodvojiv od pitanja smisla života, roman Uvek i samo tvoja jeste, pre svega, priča o smislu.
