Uprkos tome što se čitaocu obraća iz perspektive mlade žene koja vodi borbu sa teškom bolešću, ova knjiga zrači optimizmom:
„Ja sam već uspela. Moj novi život je počeo. Srećna sam. Napravila sam, čini mi se, par koraka ka svom emotivnom isceljenju. Konačno osećam zadovoljstvo, sreću, sigurnost i osećam se ispunjeno. Tražila sam dobro za sebe, želela sam pozitivan pomak, osetila sam da mi je neophodan i nije me bilo sramota da zatražim pomoć da bi došla do njega. I dobila sam je. Zahvalna sam svakog dana na tome. Promenila sam se. Pomerila ugao gledanja stvari. Naučila sam da volim na pravi način, prvo sebe, onda i druge. Pronašla sam u sebi snagu da sve što sam zamerala, oprostim. Čini mi se da danas postojim kvalitetno. Hvala svima koji su mi pružili ruku, kada je trebalo. Nije kraj, ja živim svoj san i verujem u njega.“
