ČOVEK SA KVAKOM

U knjizi "Između reda i tišine" autor donosi snažno autobiografsko svedočanstvo i kazuje o hirurgiji kao pozivu, akademskom životu, društvenim promenama i ličnom iskušenju kroz pritvor i sudski postupak.

Ako je Bog mogao da zastane, da se odmori i pogleda svoje delo, možda i čovek ima pravo da zastane i zapita se šta je postao.

Dok hiljade trkača prolaze kroz cilj Beogradskog maratona, viši inspektor Filip Vujić dobija poziv koji prekida svaki osećaj pobede. U gradu je izvršeno još jedno brutalno ubistvo. Treća žrtva u nizu potvrđuje ono čega se policija pribojavala – Beogradom hara serijski ubica.

Sve žrtve ubijene su na isti način. Njihova tela ostavljena su na skrivenim i mračnim mestima, bez naizgled ikakve veze, osim jezivo preciznog obrasca koji se ponavlja iz nedelje u nedelju. Kako mediji podižu tenziju, a pritisak javnosti raste, Filip i njegov istražni tim ulaze u trku s vremenom protiv protivnika koji ne ostavlja gotovo nikakve tragove.

Kada se među retkim dokazima pojave stihovi iz Biblije koji govore o Luciferu, istraga dobija potpuno neočekivan pravac. Istovremeno, neobična merenja na Astronomskoj opservatoriji u Beogradu dodatno produbljuju misteriju, otvarajući pitanja na koja nauka i vera možda nemaju iste odgovore.

Jutarnja zvezda je napet kriminalistički triler koji spaja policijsku istragu, psihološku neizvesnost i elemente religijske simbolike. Vladimir Vujinović gradi atmosferu u kojoj se granice između racionalnog i mističnog neprestano pomeraju, vodeći čitaoca ka završnici punoj neočekivanih obrta. Roman će posebno privući ljubitelje domaćih trilera, serijskih ubica i priča u kojima se kriminalistička istraga prepliće sa istorijom, simbolima i mračnim tajnama.

U Granadi, 1988. godine, Milan, student arhitekture iz Jugoslavije, i Karmen, Andalužanka čije ruke ostavljaju zlatne lukove u noći dok igra uz flamenko, plešu na granicama realnog i magijskog. Dok grade ljubav, kuju planove za zajedničku budućnost, ne sluteći tamu dolazećeg vremena.

U Beogradu, 2016, Pavle, jedinac i naslednik bogate porodice, površnim životom plejboja ruši očekivanja dominantnih roditelja, opsednutih imperativom za produžetkom porodice, za naslednikom njihovog dominantnog gena. Dramatična promena u Pavlovom životu nastaje kada obnovi prijateljstvo sa drugaricom iz osnovne škole. Menja navike i okruženje, a jedan izlazak i nenadani susret učiniće da njegov život i shvatanje života potpuno promene tok.

Dve priče u različitim vremenima – jedna, romantična i bajkovita, i druga, prividno uobičajena i prepoznatljiva - mešaju se i prepliću, a dalji tok događaja je vrtoglava i uzbudljiva povest, u kojoj se protagonisti suočavaju sa egzistencijalnim izborima, gotovo bezizlaznim situacijama i neobjašnjivim fenomenima, ostavljajući čitaoca u napetoj neizvesnosti, sve do uzbudljivog završetka. Roman se bavi izrazito aktuelnim i često skrajnutim društvenim fenomenima, kroz prizmu ličnih ljudskih borbi i odnosa. Ovo su opšteljudske i svevremenske teme, sagledane iz ugla našeg doba. To ih čini živim, autentičnim i intrigantnim.

Misteriozni špil, kojim priča počinje, sadrži četiri posebne karte, karte koje pokušavaju da pobegnu, ali se vraćaju. Nastavak priče prati četiri lika, od kojih svako ima naizgled potpuno drugačiji život, ali događaji i pojave koji nagoveštavaju zajedničku nit i povezanost uprkos različitosti čine da se roman čita kao nerazdvojiva celina, u dahu.

Roman "Špil" je narativna polifonija, ali sa brižljivo građenim čvorištima susreta narativnih tokova, te se može čitati redosledom koji sami izaberete, jer je svaki čitalac pozvan da "Špil" slaže kao sa-stvaralac.

Dugoočekivani nastavak romana Krojač.

Život ima kraj.
Ljubav nema.

Posle romana Krojač, Jelena Bačić Alimpić donosi emotivan nastavak priče o porodici Bajer, u kojoj se prošlost i sadašnjost prepliću kroz tajne, gubitke i ljubav koja odoleva vremenu.

Nakon godina razdvojenosti, sestra i brat, Olgica i Jakob Bajer, ponovo se susreću. U miru raskošnog vrta otvaraju srca jedno drugom i započinju ispovest o životima koje su vodili daleko jedno od drugog. Dok Jakob pokušava da razume sve ono što je propustio, Olgica se priseća dana kada je, tek punoletna, zauvek napustila porodični dom i krenula putem koji će je odvesti sve do Jerusalima.

Na tom putovanju pronaći će novi dom, nove ljude i novu nadu, ali će se suočiti i sa iskušenjima koja će zauvek promeniti njen život. Svako novo sećanje otkriva delove porodične prošlosti, a istine koje godinama čekaju da budu izgovorene menjaju sudbine svih koji ih nose u sebi.

Krojačev sin je snažan roman o porodici, praštanju i iskupljenju, o ljubavi koja opstaje uprkos vremenu i udaljenosti, kao i o hrabrosti da se suočimo sa sopstvenim odlukama. Ovo je priča koja podseća da za sreću, pomirenje i novi početak nikada nije kasno.

Emotivna porodična saga ispunjena tajnama, ljubavlju i neočekivanim životnim obrtima.
Roman o snazi porodičnih veza, praštanju i potrazi za sopstvenim mestom u svetu.
Još jedno upečatljivo delo Jelene Bačić Alimpić koje osvaja iskrenim emocijama i nezaboravnim likovima.

#Nastavak romana U prolazu

Da li je istina zapravo subjektivna? Možda su u nečijim pričama negativci tako predstavljeni, jer je priča ispričane iz pogrešne perspektive. Možda, zapravo, suštinski, oni i nisu loši junaci. Možda im namere nisu loše. Šta ako im je život dao loše karte, a sudbina vukla pogrešne konce? Da li jedna pogrešna odluka može nekoga koštati života? Da li se praštaju greške ako smo ih napravili kako bismo spasili život onome ko nam je život podario?

Miina perspektiva je drugačija od Viktorove. Njegovu ste imali priliku da pročitate u romanu U prolazu. Sada je vreme da se njen glas čuje, njena priča ispriča i njena istina izgovori. Da li su iste? Da li ćete je nakon ovog romana mrzeti, voleti ili žaliti? Videćete uskoro.

Da li smo sami kovači svoje sreće i nesreće? Da li smo jači od svojih duhova prošlosti ili nas oni ipak… Koliku moć ima ljubav i večito pitanje: “Da li je ljubav – ljubav, ako boli?” Ljubavi i prijateljstva. Usponi i padovi. Planovi. Želje. Nadanja. Strahovi. Tajne. Suze. Kidanje živaca i kidanje… Dva poroka a samo jedan jedini put. Zavirite u Vukov i Nevenin emotivni luna park.

Ulaz je slobodan.

Pored glavnih junaka ove priče, Vuka i Nevene, ovde imamo priliku da upoznamo njihove prijatelje i porodice. Kroz sve ove likove možemo da vidimo kako se u današnjem vremenu mladi nose sa bolom, svakodnevnicom i generacijskim traumama.

Viktor mora da osvoji svaku devojku koju poželi. A zatim, mora da je povredi, jer ga je povredila ona koju voli. A šta se desi, kada se susretne sa onom koja mu odoleva? Šta se desi kada se skine prašina sa starih porodičnih tajni? Da li greh zastareva ili će pravda ipak na kraju polako, ali sigurno, stići onog kome sleduje?

Neke ljubavne priče su bajke. Neke su tragedije. Neke tragedije na kratko postanu bajke. Sve dok sat ne otkuca ponoć i magija ne prestane.

Ljubavna priča prepuna zapleta i raspleta.

Hteo sam samo da bude uredno i sređeno sve što sam slušao i sve o čemu smo pričali i ono što sam video.

Dugo očekivan nastavak romana 11:12 i zasebna priča o mržnji, ljubavi i istini, koja, iako duboko zaroni, onog trenutka kad ispliva, sve što dotakne pretvara u sećanja.

Bilo je to mirno veče za Marinu, policijsku profajlerku i njenog partnera Vladimira, inspektora, sve dok telefonski poziv u tri ujutru nije promenio tok njihovih života. Na izlazu iz Beograda pronađena je njihova prijateljica, slavna književnica Strela Blaj - teško ranjena.

Dok Strela vodi borbu između života i smrti, potraga za napadačem pretvara se u opsesiju. Dokazi su pažljivo sakriveni, svaki trag samo je slepa ulica, a svaka istina - laž. Marina i Vladimir shvataju da neke tajne ne pripadaju samo jednom životu - one se prenose kroz generacije, vezane nevidljivim nitima, nalik pupčanoj vrpci satkanoj od potisnutih trauma, laži, krivice i ljubavi.

I dok vreme ističe, jedno pitanje odzvanja:

Ko želi da Strela Blaj zauvek zać

Ko može sa sigurnošću reći gde završava strnjište trivijalnog i tričavog, a počinje bleštavo carstvo Veličanstvenog i Značajnog? Tričavo i Veličanstveno, kao prosjak i kraljević, rado menjaju uloge, imena i maske. Ljudi tako provode život čekajući, svečano odeveni i sa buketom u ruci, pojavu Veličanstvenog, sve prezirući siroto Trivijalno. Ali, oni ne znaju da Značajno i Važno nikada ne stižu u pratnji fanfara i sve brbljajući o svom značaju i važnosti: to čine Tričavo i Trivijalno. Veličanstveno se obično oblači u prnje i govori malo i jednostavno. Pa kako ćemo, zaboga, prepoznati to Veličanstveno ako izgleda trivijalno, ofucano i neprivlačno? Najčešće po kajanju i osećanju prolaznosti kada ono već zamakne za ugao.

Nebojša Romčević

„Borisa Dežulovića publika u našim krajevima skoro već četrdeset godina poznaje kao satiričara, humorista i pamfletista u nekom boljem smislu te riječi, kao anarhoidnog političkog analitičara i kao pjesnika mučilišta u splitskoj Lori 1991. Istovremeno, međutim, isti je Dežulović melankolični i mračni pisac srednjoeuropske provincije s kraja devetnaestog stoljeća, te vremena kada se u Njemačkoj rađao nacionalsocijalizam. Jedna opsesivna tema obilježava oba romana tog drugog Dežulovića, Christkind i Tko je taj čovjek?: Što se trebalo dogoditi da se izbjegne nastanak demona? Smisao tog pitanja nije u ispisivanju bolje, makar i alternativne prošlosti, niti u eskapizmu alternativnih historija. Smisao je u moralnoj odgovornosti, u nastojanju da ostanemo odgovorni. Ono što će čitatelja zasigurno opčiniti u ovom romanu jest njegova gotovo zastrašujuća autentičnost i uvjerljivost. Doista, pisac je, ili taj famozni pripovjedni subjekt, prisutan na licu mjesta. On je u vremenu, pa čak i u jeziku događaja. Ovo je veliki njemački roman, koji je napisao jedan europski autsajder, hrvatski vinar-amater, kućedomaćin iz dalmatinskog seoca Piska. Roman-bomba, koja nas budi iz dogmatskog drijemeža.“
– Miljenko Jergović

„Nije sasvim sigurno da li ove redove pišem ja, S. B. – istorija će o tome dati poslednju reč – sa Dežulovićem se nikad ne zna ko mu piše predgovore i blurbove. Pre neku godinu sam, recimo, pročitao neobično blagonaklon predgovor Borinoj knjizi Summa atheologiae iz pera jednog vatikanskog uglednika, da bih posle nekoliko meseci saznao da ga je napisao lično Dežulović, ali tako da je zvučao u dlaku kao da ga je napisao vatikanski monsinjor. I roman koji na način starinski preporučujem čitaocima zvuči kao da ga je napisao Dežulović, što znači da ga obavezno valja pročitati.“
– Svetislav Basara