Nizove rečenica, koncentrične krugove događaja, misli i asocijacija koji vrtlože ovim stranicama, ne spaja ni žanr, ni oblik, ni sa-svim omeđena tema. Svi prizori na beskrajnoj tapiseriji uzavrelog vremena obojeni su jasnim bojama dokumenta i ličnim svedočenjem pisca. Ovi raznorodni tekstovi odlikuju se preispitivanjem istorije, dramskim dijalo-zima, moralnim zovom večnosti. Povorka pre-daka i savremenika promiče „časom istine“, odolevajući ili se razbijajući o hridi čoveštva i čestitosti. Večite podele na udvorice, pod-repaše, i na ljude kojima je obraz vrh duše, kruna smisla življenja, vriju tekstovima koji slede.
Malo je veliko, a veliko malo.
Ako ti je čista duša, i ako si veran svojim moralnim načelima.
Kao što jeste veran ovaj zatočnik pravde i čestitosti. Mišo Vujović.
