SABRANI ROMANI 1-6

Proslavljeni reditelj i kultni kantautor Milutin Petrović napisao je roman prvenac NI KAMEN NA KAMENU , koji je prava mešavina žanrova, antiutopijske fantastike, noar avanture i metafizičkog pamfleta. Čitava radnja dešava se na planeti Zemlji u bliskoj budućnosti, kada svetom dominira jedna vojna supersila kojom upravlja arhont zvani Veliki Antropolog. Petrovićev roman predstavlja duh nove srpske pop metafizičke proze, koja se nastavlja na dugu tradiciju filmske i književne avangarde na ovim prostorima.

Jutro kao svako drugo na Švarcvaldu.

Vukašin, srpski lekar na privremenom radu u Nemačkoj, otvara vrata kupatila i pronalazi prijatelja iz mladosti obešenog o radijator. Posle 12 godina ćutanja, Bingo je došao u posetu i ostavio mu u nasleđe prizor koji će mu zauvek promeniti život. Dok pokušava da razume razloge prijateljevog samoubistva, Vukašin se, čitajući njegov testament, suočava s misterioznom Katalin Kerteš i porodičnim tajnama koje su decenijama ostajale zakopane.
Ono što počinje kao istraga o tuđem životu polako prerasta u suočavanje sa sopstvenim iluzijama.

Dojče vita je roman o krivici, porodičnim tajnama i, naravno, novcu. O ljudima koji odlaze u pečalbu da bi pronašli bolji život, a usput izgube sebe. O zlatnom teletu savremenog sveta i ceni koju plaćamo kada poverujemo da će nas bogatstvo jednom zauvek osloboditi.

Nakon nagrađivanog romana 9. život Ane Belinski, Marko Stojkić nam predstavlja svoj definitivno najambiciozniji roman do sada.

Negde pod nebom, gde more i klisure pamte ono što je zaboravljeno, a putevi i gradovi se čas ruše, čas grade, nalazi se jedan teatar u kojem se odigravaju večno različite predstave.

Među njima, naići ćete i na lopova koji je mislio da će da će otvaranjem kovčega ukrasti zlato, čoveka rođenog u logoru čija će ispovest promeniti nečiju sudbinu, putnika koji u vrevi Kaira traži Božiji glas, i posadu broda koja stoji pred izborom šta učiniti sa kraljem koji možda nikad nije posedovao pravo na krunu.

I dok se njihove sudbine odvijaju, neko ih gotovo neprimetno dodiruje. Ponekad kao svedok, ponekad kao ishod, slučajni posmatrač ili sagovornik. A ponekad i kao uzrok čiju će posledicu tek posle otkriti ili, pak, nikad neće.

Teatar među naborima vremena je knjiga o sudbinama koje se ukrštaju kroz vreme, o veri koja opstaje kada sve drugo nestane, i o pitanju koje svi oni postavljaju kada se zavesa spusti:

Da li su im životi samo niz slučajnih činova ili ih je neko davno napisao i dodelio im?

Ipak, tamo gde more šumi, jedna predstava će čekati na sve njih i započeće tek kad se ostale završe.

Vanja Filipović, rođen je 1973.godine u Beogradu, gde živi i radi.
Po zanimanju – refleksolog. Inače, radim sve što treba, a kad nema šta da se radi, pronađem nešto. Pomalo majstor, pomalo organizator, pomalo psiholog, a najviše čovek koji veruje da se svaki posao može odraditi uz malo dobre volje i osmeh.
Ponosni sam otac jednog divnog, čupavog dečaka, što smatram svojim najvećim životnim uspehom. A što se bračnog statusa tiče… recimo da sam nesrećno oženjen, ali srećno raspoložen.
Humor je najbolji način da čovek preživi i najlepše i najteže dane. Život me je naučio da sebe ne shvatam previše ozbiljno, ali da sve što radim – radim srcem.

„Oni koji praštaju“ - životna, emotivna, izuzetno realna, ali i mračna priča o ljudima koji su, da bi preživeli, morali da se odreknu sebe i izaberu stranu kojoj nikada nisu pripadali.

Vladimir Mladenović, rođen je 1972. godine u Leskovcu.
Odrastao je u Nišu, gde je završio školovanje i osnovao porodicu.
Od 2019. godine živi u Norveškoj.
Roman "Oni koji praštaju" njegovo je prvo autorsko delo koje kroz snažne ljudske sudbine istražuje teme ljubavi, gubitka, iskupljenja i praštanja.

Uzbudljiva istorijska misterija koja spaja tajna društva, zaboravljene heroje i mračne početke nacizma.

Godina je 1926, a Beograd potresa jezivo ubistvo vlasnice jedne javne kuće. Slučaj preuzima inspektor Rade Popović, čiju pažnju odmah privlače zagonetni znakovi ostavljeni na telu žrtve i zidovima sobe. Tragovi ga vode do Ide Rozenštajn, nekadašnje učenice čuvenog doktora Rajsa, koja je sada zatvorena u duševnoj bolnici pod optužbom za višestruko ubistvo. Ida ga upozorava da je to tek početak: iza zločina stoji okultni red „Crni zodijak“, a krvavi niz odneće još jedanaest života.

Kako broj žrtava raste, na videlo izlaze mračne tajne koje povezuju bečke dvorove sa beogradskom elitom. Misterija se plete oko Idine prošlosti i njenog odnosa sa princezom Sofijom, ćerkom Franca Ferdinanda, ali i oko jedne zagonetne beležnice ispisane istim onim simbolima nađenim na mestima zločina. Ovu svesku očajnički pokušavaju da se dočepaju i Nemci, predvođeni austrijskim princom Ernstom, čiji motivi nagoveštavaju buđenje zla znatno drevnijeg od onog koje će doneti Hitlerov uspon.

Smeštajući radnju u prestonicu od pre jednog veka, autor Igor Pavlović maestralno oživljava duh starog Beograda. On vešto briše granice između fikcije i stvarnosti, uvodeći u ovu napetu slagalicu autentične istorijske ličnosti poput Milunke Savić, Ksenije Atanasijević, Milutina Milankovića i Dragutina Ilića. Kako primećuje Đorđe Bajić, Pavlović je savršeno izbalansirao vernu rekonstrukciju epohe sa vratolomnim ritmom trilera. Pred čitaocima je knjiga prepuna akcije, neočekivanih obrta i tenzije koja ne jenjava sve do poslednjeg reda.

Raskošan, višeglasan roman u kojem jedno zdanje prerasta u moćno ogledalo celokupnog društva.

Oproštaj od doajena Narodnog pozorišta i nekadašnjeg idola socijalističkih televizijskih serija označava mnogo više od kraja jedne velike glumačke karijere. Za Dinu, mladu ženu koja tek preuzima funkciju direktorke Drame, ovaj događaj otvara Pandorinu kutiju preispitivanja. Šta je zapravo ta institucija? Da li je Narodno pozorište samo puka građevina, nacionalni mit, glumačko utočište, instrument države, mračna grobnica ili pak živi entitet koji proždire sopstvene „stanare“?

U pokušajima da balansira između sujetnih glumačkih zvezda, proračunate upravnice, skrivenih centara moći i sopstvenih emotivnih iluzija, Dina sve dublje tone u lavirint teatra. Pred njom se otvara institucija u čijim su zidovima nataloženi tragovi minulih ratova, mrtvih ideologija, propalih sistema, beskrajne tranzicije, ali i intimnih lomova i brižljivo čuvanih tajni.

„U sukobu mlade direktorke sa institucijom koju je preuzela ogleda se čitava jugoslovenska istorija.“ – Frankfurter Allgemeine Zeitung

„Prava čitalačka poslastica – podseća i na jezičku virtuoznost Elfride Jelinek, kao i na onu slovensku književnu tradiciju u kojoj se realizam i groteska neprestano prepliću.“
– Österreichischer Rundfunk

„Narodno pozorište klopka je za čitatelja zato što je sve tu onako kako je bilo u takozvanoj stvarnosti: autorica je stvarno bila direktorka Drame, i to s jedva navršenih trideset; stvarno je tu bila i upravnica pozorišta i barem jedan prvak Drame, stvarno su tu bili neki ljudi koji neodoljivo podsjećaju na likove romana. A istovremeno, ovo nije zbilja, ovo je roman, uskovitlan do mahnitosti, magičan, šašav i duhovit, pametan roman o jednoj u sebe zatvorenoj zajednici, roman o teatru, o Srbiji i o jednoj zauvijek nedovršenoj tranziciji. Izvedena majstorskim stilom, ova knjiga pred protagoniste postavlja pitanje kad prestaje uloga, a kad počinje stvarnost. Nema odgovora! Da ga ima, ne bi bilo romana.“ – Miljenko Jergović

Progonjen košmarima, Dragutin dolazi u zabito selo svojih predaka kako bi im zapalio sveće na grobovima i time kupio sebi mir, a zapravo je to poslednje što će naći u maglom skrivenoj planini.

„Ratni roman kakav srpska književnost do sada nije imala! - Vasa Pavković

Ma koliko bilo onih koji se danas i ovde iz petnih žila trude da napišu nekakvu „postmodernističku prozu“, tretirajući kompjuter kao mašinu za drndanje vune što je takođe provincijska emanacija, prva knjiga koja s pravom može da ponese epitet srpskog postmodernističkog romana jeste Ćirino „Prisluškivanje“, knjiga o poslednjem ratu.

U „Prisluškivanju“ rat je ono što je zbilja bio: bembanje. Možda je Ćira Magični donekle kriv što je tokom bombardovanja Niš najviše stradao jer je, pročitavši njegove knjige, Džejmi Šej pomislio da je on (Niš-Nišvil) sada glavni grad Srbije. Ali, i to mu se mora oprostiti: zahvaljujući „Prisluškivanju“ većina budućih knjiga o poslednjem ratu – koje se, slutim, pišu sve u šesnaest – postaje unapred nepotrebna, pa bilo da se radi o onima koje će poroditi provincijski patriotizam ili onima koje su mondijalistički provincijalne. - Bogdan Tirnanić (Politika, 2000)

Rusija, kraj XIX veka. U carstvu gde vera stoji nasuprot intrigama i tami, mladić revolucionar i žrtva osvetnice iz senke, u svom pokajanju postaje zvonar – svedok istine koju drugi žele da ućutkaju.

Između ljubavi koju mu donosi svetlost poznanja, istine i zavera u opskurnim kružocima koji prete da unište sve, on je pred izborom – pokoriti se tami ili ispaliti pucanj u svoju savest.

U vremenu kada carska Rusija steže obruč oko svojih podanika, a senke zatvora i rata gutaju ljudske sudbine, dvojica braće stoje na suprotnim stranama krivice i savesti. Strah od skandala postaje veći od straha od greha. Samo jedan nepromišljeni korak može otvoriti vrata zlu i kazni, a svaka tajna ima cenu. Jedna politički motivisana knjiga usmerena protiv carske porodice biće povod za istragu i hapšenja. Duboka unutrašnja preispitivanja o istini, laži, žrtvi i moralu zatočenika. Pred istorijom smo optuženi. Pred savešću – ogoljeni. Zlo proždire. Car dolazi.

Roman snažne duhovne i psihološke linije – duhovna drama u tradiciji ruskog klasicizma.

„Promašene duše umiru hiljadu puta pre konačne smrti!“

„Unutra, u sebi, učinila je zločin – tamo gde sve počinje i nestaje.“

„Osveta je ponekad jedini jezik povređene duše.“

„Razumevanje velikih tajni nije određeno malim ljudima.“

„Poigravanje tuđom dušom, ukoliko nema otpora, vremenom dosadi.“

Kada ga je napustila, nije izgubio samo ženu koju je voleo do obožavanja. Izgubio je tlo pod nogama, svoju iluziju, sopstveni identitet – jer nije više znao ko je. Sa njom je nestao i svet kakav je poznavao. Srušila su se sva njegova uverenja, ostavljajući ga samog pred tišinom koja ne prašta.

U tišini jednog sela među hrastovima i vetrom, daleko od buke i sažaljenja, započinje svoje putovanje i suočavanje ne sa njom koja je otišla, već sa sobom. Počinje da piše. Svaka rečenica postaje ispovest i priznanje. Svaka stranica – živa rana. Svaka misao – pitanje. Svaka uspomena – bol. A samoća – njegovo ogledalo.

„Put katarze“ je psihološko-filozofski roman, intimna priča o muškarcu koji kroz emotivni gubitak, bol i ogoljenu istinu pokušava da se vrati sebi.

Ovo je roman o raspadanju ega. O tišini koja ubija i razara. I o svetlosti koja se rađa tek onda kada se čovek usudi da pogleda u sopstvenu tamu.
O muškarcu na putu povratka samom sebi, a to je, ponekad, najteži put.

Beograd, 2008. na 2009. godinu

Na pragu Univerzijade, sa mnogo očekivanja za bolje sutra i ekonomski napredak politički izmučene i podeljene zemlje, u noći spektakla i iluzije, Srbija dočekuje Novu godinu. Slavi se prividni napredak, dok se ispod površine ukršta sistem moći, korupcije i trgovine ljudskim životima.

Radoica Krmpotić, medijsko-građevinski mogul i jedan od ključnih finansijera Univerzijade, put ka vrhu krči kroz svoj životni projekat- hotel Nebo, zamišljen kao najluksuzniji na Balkanu. Sumnjive prošlosti i sa nadvijenom senkom misteriozne smrti supruge, Krmpotić jednako kontroliše vlast i opoziciju, medije i javnost. Njegova ljubavnica Sena zaštitno je lice rijalitija Prime Time, formata osmišljenog da jeftinom i ogoljenom zabavom anestezira moralne obzire već potonule nacije. Sve je spremno za dolazak Hajinca Hata, perverznog međunarodnog hotelskog ocenjivača iz prestižne organizacije Relais & Châteaux, koji treba da kruniše Radoicin poduhvat.

Istovremeno, pod lusterima bečkog bala u Hofburgu kuju se pakleni planovi. Dogovori se ne zapisuju, a ono što se razmenjuje nema mesto u zvaničnim statistikama. Diskretno i pod maskom evropske pristojnosti, senke tih susreta polako se pružaju ka institucijama u Srbiji. Kako se ponoć približava, u jednoj bolnici u Vršcu izbijanje naizgled slučajnog požara narušava privid reda i inicira lavinu nekontrolisanih događaja. U metežu nestaje žena čije prisustvo nije trebalo da ostavi trag, dok tišina postaje glasnija od alarma, a pažljivo negovan lanac zataškavanja počinje da pokazuje ozbiljne pukotine. Prekaljeni inspektor Lazar Dimić pokreće rutinsku istragu, ne sluteći mrežu intriga u koju se upliće.

Tokom svega par dana, između Nove godine i Božića, sudbine nedodirljivih i onih koji pokušavaju da pobegnu ili progovore neminovno se prepliću. U svetu gde se vapaj nevinih zaglušuje vatrometom, a raj niče na tuđoj nesreći, dokle sežu demonske delicije?