U potpunosti se naslanjajući na ovu realističku školu, značajno je nastavljajući u naše vreme (pred kraj XX veka), ovu školu u najboljem vidu produžava i obogaćuje Koviljka Tišma Janković u svojim pripovetkama, kao i u svojoj romanesknoj trilogiji Magleni dani, dajući u punom smislu jedan „tolstojevski doživljaj Like“ između dva svetska rata. – prof. dr Slavica Garonja Radovanac
Koviljka je pisac koji je o Lici napisao najveći broj stranica. (Moramo se malo ovde ispraviti: najveći broj najboljih stranica!). Svaka njena stranica natopljena je sa po dve suze: jednom toplom, jer Liku voli; drugom gorkom, jer za Likom žali. Nađe se tu često i treća suza: to je suza osećajnog čitaoca, pretežno onoga koji pripada Koviljkinom zavičaju.
Koviljka stvara u tišini, bez mnogo punliciteta. Ona je od onih umetnika koji s pravom smatraju da dela treba da ogvore sama sobom. Stihove ne piše, ali poeziju piše. – prof. dr Pavle Ilić
Roman „Magleni dani“ je nagrađen prvom nagradom za jugoslovenski savremeni ratni roman na temu iz oslobodilačkih ratova naših naroda sa konkursa za književnu nagradu Fondacije „Dragojlo Dudić“ za 1994. godinu.
