MAGLENI DANI

Tokom zimskog lova u zavejanom selu nestaje dečak.Potraga počinje odmah. Istina – mnogo ranije. Otac ne odustaje. Policajac zna više nego što govori. Selo ćuti. Dug raste. I neko će morati da ga plati.

Autor romana „Ukus straha“, „Boja straha“ i „Rizničar tajni“.

Neke uspavanke nisu stvorene da uspavaju. One su tek uvod u najstrašnije snove...

Treća knjiga serijala „Hronike straha“.

Koliko smo spremni da oprostimo onima koje najviše volimo – čak i kada nas upravo oni najdublje povrede?

Godine 2010, negde u Srbiji, jedan jezivi običaj zauvek će promeniti živote dvoje dece i njihovih porodica. Iako dečak i devojčica pokušavaju da se odupru sudbini, godine prolaze, a svet oko njih postaje sve mračniji.

Petnaest godina kasnije, Beograd potresa ubistvo supruge moćnog biznismena. Na mestu zločina istražitelji pronalaze razbijeni mobilni telefon žrtve i nekoliko SMS poruka. Među njima je i audio-zapis čiji sadržaj podseća na nešto naizgled bezazleno – uspavanku. Samo što je ova uspavanka daleko od bezazlene.

Dok istraga napreduje, prošlost počinje da se vraća, otkrivajući veze koje niko nije očekivao.

„Zvuk straha“ donosi novu priču iz serijala „Hronike straha“, u kojoj se istraga oslanja na metode FBI profajlinga i čuvenu formulu legendarnog Džona Daglasa:

Zašto + kako = ko.

Jer da bi pronašli ubicu, istražitelji prvo moraju da razumeju njegov um.

Vrata Ada su otvorena. Doba vatre je počelo.

Treći deo kultne trilogije Kosingas.

Posle bitke na Jastrebini slavi se pobeda, ali prave radosti ipak nema. Iz dubina Ada diže se Hromi Daba, gospodar tame, sa moćnim hordama kakve zemlja još nije videla.


Kosingas Gavrilo zna da ono zlo koje nadolazi nije samo još jedan boj u nizu. Da bi sprečio propast, mora da okupi vitezove Reda Zmaja sa svih strana sveta, a treba i da zadobije naklonost starih bogova i savlada iskušenja pred kojima su padali i najveći junaci. Uz njega stoje Marko, Ratnik iz Proročanstva, vukoljud Vučen, vile, zduhači i svi koji još svim srcem veruju da se mrak Ada može zaustaviti pre nego što pokrije zemlju i zauvek je proguta.


Put ih vodi pod Rtanj, u zaboravljene dvore čarobnjaka Rtnika, uz kletve, prevare, prolivenu krv i pronicanja u drevne tajne. Ali svaki korak ka spasenju ima visoku cenu: neko će izgubiti ljubav, neko veru, neko život, a neko sebe.



Mit i istorija sudaraju se u času kada se odlučuje sudbina sveta: treba skupiti snagu, stati pred tamu i hrabro joj se suprotstaviti.



„Zaboravljena slovenska mitologija je zahvaljujući Aleksandru Tešiću oživela pred našim očima u svom neverovatnom bogatstvu.“

– Dragana Kovačević



„Tešić je jedan od autora koji su, kao pravi barjaktari, utabali put savremenoj srpskoj epskoj fantastici i poveli nas nazad u sopstvenu prošlost. Kroz njegove romane ponovo otkrivamo burnu istoriju našeg naroda, bogatu običajima, predanjima i mitovima.“

– Petar Jelić



„Aleksandar Tešić bi mogao sve da nas uči kako se zapada u pripovedačku vatru kao što ratnici o kojima piše zapadaju u borilački zanos. Zavidim mu na toj moći, i kao pisac, i kao čitalac jer on donosi vatru dobre priče.“

– Oto Oltvanji

Radnja polazi od naučne hipoteze o postojanju bezbrojnih paralelnih univerzuma i vremenskih portala. Smeštena je u jednu od mogućih dimenzija u kojoj su drugačije istorijske okolnosti stvorile potpuno novu verziju stvarnosti.

Kroz ikonografiju naučne fantastike i prepoznatljiv crni humor, autor vodi svoje junake kroz alternativne verzije njihovih života. Knjiga istražuje šta smo kao društvo izgubili, kako bi svet izgledao da smo u presudnim istorijskim trenucima imali više sreće ili pameti, i na oštar način kritikuje potisnute gluposti, sujetu i propuštene šanse.

Delo funkcioniše i kao svojevrsni poziv na akciju i preispitivanje — „intervencija u prošlosti da bi se ispravila budućnost“.

„Srđan Dragojević satirično, maštovito, humorno, barokno uzbudljivo kroz mnoštvo situacija, zapleta, likova, u ikonografiji naučne fantastike sa multiverzumima, vremenskim portalima, ispisuje stvarnosnu prozu.“
– Tatjana Mandić Rigonat

„Dragojević je predugo i nepotrebno vjerovao da romanopisca čini nešto što on nema. Nakon što je sebi dokazao da se zeznuo, napisao je knjigu koja će budale zgroziti, a sve ostale zabaviti koliko i njegovi filmovi.“
– Emir Imamović Pirke

„Polazeći od naučne hipoteze o postojanju paralelnih univerzuma, Dragojević nas podseća šta smo izgubili. Pokazuje nam kako bi bilo i kako ne bi bilo samo da smo u presudnom času imali više sreće. Ili više pameti i hrabrosti.“
– Ljiljana Habjanović Đurović

„Autor se odmah potrudio da zafrkne svoje likove ne dajući im da se bave samo jednom prostorno-socijalnom dimenzijom. A onda ih je slikovito, duhovito, ironično i samoironično proveo kroz sve ono što oni jesu, ili bi mogli biti, u jednoj od paralelnih verzija stvarnosti.“
– Dragoljub Mićko Ljubičić

„Dragojevićev roman je intervencija u prošlosti da bi se ispravila budućnost. Ovo delo je poziv na akciju. Na akciju da budućnost ne bi izgledala kao sadašnjost.“
– Dubravka Stojanović

„Da je bilo sreće, Dragojević nikada ne bi napisao ovakvu knjigu. Da je bilo malo više sreće, ova knjiga ne bi morala da nosi ovoliko fantastike. A da bi bilo toliko sreće, moralo se imati bar malo pameti. A mi je nismo imali. Nimalo. Iz svakog pasusa izbija kao nož oštra kritika i zariva se u najranjiviji deo naših sećanja, sujeta, potisnutih gluposti i propuštenih šansi. Zato ovaj satirični roman čitam praveći da njegovi junaci i događaji nemaju veza sa nama. Ali mi ne uspeva. Jer to smo mi. Pljunuti. Pa obrisani.“
– Bojan Ljubenović

At the heart of „Children of Evil“ lies a dramatic murder, but the search for the perpetrator is merely the catalyst for a chain of events that will reveal a crime driven by passion and revenge, intended as a warning and laden with symbolism. How do you find the culprit in a world where truth has been distorted, and the characters’ pasts are woven into their present by unbreakable threads of evil? Nikola Bobić, a Belgrade lawyer, will attempt to find the answer to that question, unaware that the answer will change him forever. This is a story that concerns us all, for within its pages we will recognize the outlines of our own social reality. More importantly, however, we will discover a lost seed of hope: even in a social system deeply mired in corruption, there is still room for heroes.

Miodrag Majić (Belgrade, 1969) is a judge at the Court of Appeal in Belgrade. He holds a doctorate in criminal law, with a specialization in international criminal law. As sole author and co-author, he has published ten monographs and more than thirty articles in the fields of criminal law and international criminal law, and has taken part in drafting some of the most important legislation in these areas. He is President of the Management Board and one of the founders of the Judicial Research Centre (CEPRIS). For around a decade, he has regularly published articles on his blog, www.misamajic.com, where he writes openly about corruption, nepotism, and political pressure on the judiciary. „Children of Evil“ is his first novel. He lives in Belgrade with his wife, two sons, a daughter and their schnauzer.

Bežeći od krvne osvete, Itana i njen brat pridružuju se karavanu za Carigrad i ulaze u njima nepoznati svet. Svako od putnika nosi sopstveni strah, nadu ili tajnu, ali tek na putu počinju da dele teret jedni drugih. Stranac postaje oslonac, uverenja se preispituju, a ono što su smatrali sudbinom dobija novo značenje. Četrdeset konaka je roman o granicama koje prelazimo spolja i onima koje prevaziđemo u sebi.

Nastavak serijala započetog romanom Duge noći i crne zastave

Čast se kuje u vatri, a čuva u senci sečiva

Jesen je 1386. godine. Nakon pobede u bici na Pločniku, kneževina Srbija ulazi u period krhkog i neizvesnog mira. Knez Lazar pokušava da izmiri zavađeno plemstvo i okupi ga pod jednom zastavom. Na jugu, međutim, moćno Osmansko carstvo prikuplja snagu. Sultan i njegovi vojskovođe već kuju planove za nove pohode.

U prestoni Kruševac stiže vojvoda Ivan Kosančić, vitez Reda Zmaja. Njegov zadatak je da postane učitelj mačevanja mladom i buntovnom kneževiću Stefanu.

Ali Kosančić zna da od kneževića ne treba načiniti samo dobrog ratnika. Jer nije dovoljno iskovati mač — potrebno ga je i naoštriti.

Zato Stefana ne uči samo kako da vlada sečivom. Uči ga časti, strpljenju i odgovornosti. Uči ga da razume ljude, svet i vreme u kojem živi. I, iznad svega, uči ga kako da stečene veštine jednog dana upotrebi kada na njegove pleće padne teret vladarske krune.

Dok se u Kruševcu odvija njihova neobična obuka, svet oko Srbije sve više tone u nemir.

U Ugarskoj počinje borba za upražnjeni presto. Severne granice kneževine su nemirne i neprestano izložene napadima, dok na istoku haraju akindžijske horde. Strah od Turaka širi se sve dalje, dopirući čak i do zaleđa Dubrovnika.

A onda iz Jedrena, evropske prestonice Osmanskog carstva, stiže nova i mnogo mračnija pretnja.

Pretnja čija priroda nije ljudska.

I čije posledice mogu biti smrtonosnije od bilo koje vojske.

Proslavljeni reditelj i kultni kantautor Milutin Petrović napisao je roman prvenac NI KAMEN NA KAMENU , koji je prava mešavina žanrova, antiutopijske fantastike, noar avanture i metafizičkog pamfleta. Čitava radnja dešava se na planeti Zemlji u bliskoj budućnosti, kada svetom dominira jedna vojna supersila kojom upravlja arhont zvani Veliki Antropolog. Petrovićev roman predstavlja duh nove srpske pop metafizičke proze, koja se nastavlja na dugu tradiciju filmske i književne avangarde na ovim prostorima.

Jutro kao svako drugo na Švarcvaldu.

Vukašin, srpski lekar na privremenom radu u Nemačkoj, otvara vrata kupatila i pronalazi prijatelja iz mladosti obešenog o radijator. Posle 12 godina ćutanja, Bingo je došao u posetu i ostavio mu u nasleđe prizor koji će mu zauvek promeniti život. Dok pokušava da razume razloge prijateljevog samoubistva, Vukašin se, čitajući njegov testament, suočava s misterioznom Katalin Kerteš i porodičnim tajnama koje su decenijama ostajale zakopane.
Ono što počinje kao istraga o tuđem životu polako prerasta u suočavanje sa sopstvenim iluzijama.

Dojče vita je roman o krivici, porodičnim tajnama i, naravno, novcu. O ljudima koji odlaze u pečalbu da bi pronašli bolji život, a usput izgube sebe. O zlatnom teletu savremenog sveta i ceni koju plaćamo kada poverujemo da će nas bogatstvo jednom zauvek osloboditi.

Nakon nagrađivanog romana 9. život Ane Belinski, Marko Stojkić nam predstavlja svoj definitivno najambiciozniji roman do sada.

Negde pod nebom, gde more i klisure pamte ono što je zaboravljeno, a putevi i gradovi se čas ruše, čas grade, nalazi se jedan teatar u kojem se odigravaju večno različite predstave.

Među njima, naići ćete i na lopova koji je mislio da će da će otvaranjem kovčega ukrasti zlato, čoveka rođenog u logoru čija će ispovest promeniti nečiju sudbinu, putnika koji u vrevi Kaira traži Božiji glas, i posadu broda koja stoji pred izborom šta učiniti sa kraljem koji možda nikad nije posedovao pravo na krunu.

I dok se njihove sudbine odvijaju, neko ih gotovo neprimetno dodiruje. Ponekad kao svedok, ponekad kao ishod, slučajni posmatrač ili sagovornik. A ponekad i kao uzrok čiju će posledicu tek posle otkriti ili, pak, nikad neće.

Teatar među naborima vremena je knjiga o sudbinama koje se ukrštaju kroz vreme, o veri koja opstaje kada sve drugo nestane, i o pitanju koje svi oni postavljaju kada se zavesa spusti:

Da li su im životi samo niz slučajnih činova ili ih je neko davno napisao i dodelio im?

Ipak, tamo gde more šumi, jedna predstava će čekati na sve njih i započeće tek kad se ostale završe.

Vanja Filipović, rođen je 1973.godine u Beogradu, gde živi i radi.
Po zanimanju – refleksolog. Inače, radim sve što treba, a kad nema šta da se radi, pronađem nešto. Pomalo majstor, pomalo organizator, pomalo psiholog, a najviše čovek koji veruje da se svaki posao može odraditi uz malo dobre volje i osmeh.
Ponosni sam otac jednog divnog, čupavog dečaka, što smatram svojim najvećim životnim uspehom. A što se bračnog statusa tiče… recimo da sam nesrećno oženjen, ali srećno raspoložen.
Humor je najbolji način da čovek preživi i najlepše i najteže dane. Život me je naučio da sebe ne shvatam previše ozbiljno, ali da sve što radim – radim srcem.

„Oni koji praštaju“ - životna, emotivna, izuzetno realna, ali i mračna priča o ljudima koji su, da bi preživeli, morali da se odreknu sebe i izaberu stranu kojoj nikada nisu pripadali.

Vladimir Mladenović, rođen je 1972. godine u Leskovcu.
Odrastao je u Nišu, gde je završio školovanje i osnovao porodicu.
Od 2019. godine živi u Norveškoj.
Roman "Oni koji praštaju" njegovo je prvo autorsko delo koje kroz snažne ljudske sudbine istražuje teme ljubavi, gubitka, iskupljenja i praštanja.