SULEJMAN I ROKSELANA

Knjiga "Grumen medne soli" predstavlja ozbiljan, originalan i metodološki dobro uremeljen dopirnos proučavanju stare srpske crkvene književnosti, a posebno književnog, bogoslovskog i inertekstualnog sveta Svetoga Save. Snaga ove knjige leži u širini korišćenog materijala, sposobnosti povezivanja različitih tradicija, pažljivom filološkom čitanju i spremnosti da se poznata mesta Savinog dela ponovo postave u pitanje. Knjiga donosi niz novih i podsticajnih tumačenja i u isto vreme nudi celovitiji pogled na Savinu petiku u kojoj se Biblija, Predanje, istorija, simvol i književno stvaralaštvo neprestano prožimaju.

„Život ti je kao vilin konjic. Ima ga, pa nestane, ko tren.“ U tom kratkom blesku između pojavljivanja i nestajanja smešten je roman Gordane Vlahović – priča o prolaznosti, sećanju i pokušaju da se od zaborava sačuvaju ljudi koji su odavno „otprhnuli nebu pod oblake“. A kako sećanje nije nepogrešivo, zapamćeno i domaštano prepliću se u priču o jednom iščezlom svetu. Na prelazu između jednog veka u drugi, vodeničar pronalazi napušteno dete koje će dobiti ime Vidoje. Odrastajući u Moravskom dolu, Vidoje postaje svedok života koji se neprestano menja pod naletima velike istorije: ratova, izbeglištva, dolazaka i odlazaka, ljubavi i porodičnih sudbina. Kroz njegova sećanja smenjuju se generacije i ljudi koje je vreme rasulo na različite strane, dok ostaju priče – ponekad jasne, ponekad tek senke onoga što je nekada bilo. *** Gordana Vlahović (1946, Ruđinci kod Vrnjačke Banje) književnica je i književna kritičarka, a profesionalni vek provela je kao profesorka srpskog jezika i književnosti. Autorka je brojnih knjiga priča, eseja, kritika i romana, među kojima su Na ivici sna, Razodevanje, Vozovi, snovi i sećanja, Kud nestade nebo Rosulje i Transsibir. Dobitnica je Svetosavske povelje za doprinos kulturi i prosveti.

Lenka ne može da se udalji od svakodnevice: telefon joj je stalno povezan na internet a tastatura „uposlena”. Vikend u Deliblatskoj peščari trebalo bi da donese predah od grada, komplikovanih odnosa u porodoci i protivrečnog odnosa s prijateljicom. Umesto toga, nova i (ne)poželjna poznanstva naglo otvaraju pukotine u životu koji je Lenka s toliko pažnje pokušavala da drži pod kontrolom. Identitet koji je gradila počinje da pokazuje svoje naličje, a ono što je potisnuto izranja na površinu. Osluškujući tananu razliku između onoga što o sebi razumemo i onoga što ostaje skriveno u podsvesti, Milan Vurdelja nas upoznaje s junakinjom koja nigde ne pripada – čiji je svaki korak sputan neistraženim unutrašnjim svetom.

Tokom zimskog lova u zavejanom selu nestaje dečak.Potraga počinje odmah. Istina – mnogo ranije. Otac ne odustaje. Policajac zna više nego što govori. Selo ćuti. Dug raste. I neko će morati da ga plati.

Kraj čovečanstva nije došao uz prasak, već uz potpunu tišinu.

U distopijskom romanu 2027. Svet bez ljudi, autor Ivan Janković slika blisku budućnost u kojoj veštačka inteligencija više nije samo alat, već tihi gospodar naših života. Ljudi su, namamljeni obećanjem o moći, mašinama prepustili svoje poslove, odluke i međusobno poverenje. Granica između ljudskog i tehnološkog polako bledi, a sumnja se uvlači u domove i prijateljstva.

Prateći glavnog junaka koji pokušava da otkrije tačnu granicu u kojoj je čovek postao suvišan, ovaj roman postavlja ključna pitanja današnjice: gde prestaje tehnološka podrška, a počinje potpuna zavisnost? Ovo nije priča o dalekoj budućnosti – to je ogledalo sveta čije obrise već danas živimo.

Autor romana „Ukus straha“, „Boja straha“ i „Rizničar tajni“.

Neke uspavanke nisu stvorene da uspavaju. One su tek uvod u najstrašnije snove...

Treća knjiga serijala „Hronike straha“.

Koliko smo spremni da oprostimo onima koje najviše volimo – čak i kada nas upravo oni najdublje povrede?

Godine 2010, negde u Srbiji, jedan jezivi običaj zauvek će promeniti živote dvoje dece i njihovih porodica. Iako dečak i devojčica pokušavaju da se odupru sudbini, godine prolaze, a svet oko njih postaje sve mračniji.

Petnaest godina kasnije, Beograd potresa ubistvo supruge moćnog biznismena. Na mestu zločina istražitelji pronalaze razbijeni mobilni telefon žrtve i nekoliko SMS poruka. Među njima je i audio-zapis čiji sadržaj podseća na nešto naizgled bezazleno – uspavanku. Samo što je ova uspavanka daleko od bezazlene.

Dok istraga napreduje, prošlost počinje da se vraća, otkrivajući veze koje niko nije očekivao.

„Zvuk straha“ donosi novu priču iz serijala „Hronike straha“, u kojoj se istraga oslanja na metode FBI profajlinga i čuvenu formulu legendarnog Džona Daglasa:

Zašto + kako = ko.

Jer da bi pronašli ubicu, istražitelji prvo moraju da razumeju njegov um.

Vrata Ada su otvorena. Doba vatre je počelo.

Treći deo kultne trilogije Kosingas.

Posle bitke na Jastrebini slavi se pobeda, ali prave radosti ipak nema. Iz dubina Ada diže se Hromi Daba, gospodar tame, sa moćnim hordama kakve zemlja još nije videla.


Kosingas Gavrilo zna da ono zlo koje nadolazi nije samo još jedan boj u nizu. Da bi sprečio propast, mora da okupi vitezove Reda Zmaja sa svih strana sveta, a treba i da zadobije naklonost starih bogova i savlada iskušenja pred kojima su padali i najveći junaci. Uz njega stoje Marko, Ratnik iz Proročanstva, vukoljud Vučen, vile, zduhači i svi koji još svim srcem veruju da se mrak Ada može zaustaviti pre nego što pokrije zemlju i zauvek je proguta.


Put ih vodi pod Rtanj, u zaboravljene dvore čarobnjaka Rtnika, uz kletve, prevare, prolivenu krv i pronicanja u drevne tajne. Ali svaki korak ka spasenju ima visoku cenu: neko će izgubiti ljubav, neko veru, neko život, a neko sebe.



Mit i istorija sudaraju se u času kada se odlučuje sudbina sveta: treba skupiti snagu, stati pred tamu i hrabro joj se suprotstaviti.



„Zaboravljena slovenska mitologija je zahvaljujući Aleksandru Tešiću oživela pred našim očima u svom neverovatnom bogatstvu.“

– Dragana Kovačević



„Tešić je jedan od autora koji su, kao pravi barjaktari, utabali put savremenoj srpskoj epskoj fantastici i poveli nas nazad u sopstvenu prošlost. Kroz njegove romane ponovo otkrivamo burnu istoriju našeg naroda, bogatu običajima, predanjima i mitovima.“

– Petar Jelić



„Aleksandar Tešić bi mogao sve da nas uči kako se zapada u pripovedačku vatru kao što ratnici o kojima piše zapadaju u borilački zanos. Zavidim mu na toj moći, i kao pisac, i kao čitalac jer on donosi vatru dobre priče.“

– Oto Oltvanji

Radnja polazi od naučne hipoteze o postojanju bezbrojnih paralelnih univerzuma i vremenskih portala. Smeštena je u jednu od mogućih dimenzija u kojoj su drugačije istorijske okolnosti stvorile potpuno novu verziju stvarnosti.

Kroz ikonografiju naučne fantastike i prepoznatljiv crni humor, autor vodi svoje junake kroz alternativne verzije njihovih života. Knjiga istražuje šta smo kao društvo izgubili, kako bi svet izgledao da smo u presudnim istorijskim trenucima imali više sreće ili pameti, i na oštar način kritikuje potisnute gluposti, sujetu i propuštene šanse.

Delo funkcioniše i kao svojevrsni poziv na akciju i preispitivanje — „intervencija u prošlosti da bi se ispravila budućnost“.

„Srđan Dragojević satirično, maštovito, humorno, barokno uzbudljivo kroz mnoštvo situacija, zapleta, likova, u ikonografiji naučne fantastike sa multiverzumima, vremenskim portalima, ispisuje stvarnosnu prozu.“
– Tatjana Mandić Rigonat

„Dragojević je predugo i nepotrebno vjerovao da romanopisca čini nešto što on nema. Nakon što je sebi dokazao da se zeznuo, napisao je knjigu koja će budale zgroziti, a sve ostale zabaviti koliko i njegovi filmovi.“
– Emir Imamović Pirke

„Polazeći od naučne hipoteze o postojanju paralelnih univerzuma, Dragojević nas podseća šta smo izgubili. Pokazuje nam kako bi bilo i kako ne bi bilo samo da smo u presudnom času imali više sreće. Ili više pameti i hrabrosti.“
– Ljiljana Habjanović Đurović

„Autor se odmah potrudio da zafrkne svoje likove ne dajući im da se bave samo jednom prostorno-socijalnom dimenzijom. A onda ih je slikovito, duhovito, ironično i samoironično proveo kroz sve ono što oni jesu, ili bi mogli biti, u jednoj od paralelnih verzija stvarnosti.“
– Dragoljub Mićko Ljubičić

„Dragojevićev roman je intervencija u prošlosti da bi se ispravila budućnost. Ovo delo je poziv na akciju. Na akciju da budućnost ne bi izgledala kao sadašnjost.“
– Dubravka Stojanović

„Da je bilo sreće, Dragojević nikada ne bi napisao ovakvu knjigu. Da je bilo malo više sreće, ova knjiga ne bi morala da nosi ovoliko fantastike. A da bi bilo toliko sreće, moralo se imati bar malo pameti. A mi je nismo imali. Nimalo. Iz svakog pasusa izbija kao nož oštra kritika i zariva se u najranjiviji deo naših sećanja, sujeta, potisnutih gluposti i propuštenih šansi. Zato ovaj satirični roman čitam praveći da njegovi junaci i događaji nemaju veza sa nama. Ali mi ne uspeva. Jer to smo mi. Pljunuti. Pa obrisani.“
– Bojan Ljubenović

At the heart of „Children of Evil“ lies a dramatic murder, but the search for the perpetrator is merely the catalyst for a chain of events that will reveal a crime driven by passion and revenge, intended as a warning and laden with symbolism. How do you find the culprit in a world where truth has been distorted, and the characters’ pasts are woven into their present by unbreakable threads of evil? Nikola Bobić, a Belgrade lawyer, will attempt to find the answer to that question, unaware that the answer will change him forever. This is a story that concerns us all, for within its pages we will recognize the outlines of our own social reality. More importantly, however, we will discover a lost seed of hope: even in a social system deeply mired in corruption, there is still room for heroes.

Miodrag Majić (Belgrade, 1969) is a judge at the Court of Appeal in Belgrade. He holds a doctorate in criminal law, with a specialization in international criminal law. As sole author and co-author, he has published ten monographs and more than thirty articles in the fields of criminal law and international criminal law, and has taken part in drafting some of the most important legislation in these areas. He is President of the Management Board and one of the founders of the Judicial Research Centre (CEPRIS). For around a decade, he has regularly published articles on his blog, www.misamajic.com, where he writes openly about corruption, nepotism, and political pressure on the judiciary. „Children of Evil“ is his first novel. He lives in Belgrade with his wife, two sons, a daughter and their schnauzer.

Bežeći od krvne osvete, Itana i njen brat pridružuju se karavanu za Carigrad i ulaze u njima nepoznati svet. Svako od putnika nosi sopstveni strah, nadu ili tajnu, ali tek na putu počinju da dele teret jedni drugih. Stranac postaje oslonac, uverenja se preispituju, a ono što su smatrali sudbinom dobija novo značenje. Četrdeset konaka je roman o granicama koje prelazimo spolja i onima koje prevaziđemo u sebi.

Roman autora bestselera Zavet heroja.

Ideja ne umire sa njenim tvorcem. Dolazi vreme Crne ruke.

U Solunskom procesu se ništa nije završilo. Tu je počelo. Pukovnik Apis nije streljan. Njegova smrt bila je samo prva u nizu obmana Organizacije. Prerušen u monaha, u pratnji vladike Nikolaja, otputovao je u Ameriku, gde ga je na dokovima sačekao Mihailo Pupin. Ujedinjenje ili smrt, poznatija kao Crna ruka, nije nestala. Samo je promenila adresu i nastavila da deluje iz senke.

Čitav vek kasnije mladi novinar Pavle Govedarica dobija koverat sa pečatom koji ne prepoznaje. Razotkrivanje zloupotreba u vrhu države donosi mu priču karijere, ali i metu na leđima. Bežeći od obračuna, primoran je da se skloni u Ameriku sa lažnim pasošem.

Nakon deset godina u njegov miran život stiže novo pismo. Uz poznati pečat, sada stoji i obredni krst organizacije Ujedinjenje ili smrt. U koverti ne nalazi dokaze o kriminalu, već ključ koji vodi do najveće tajne 20. veka. Pismo ga vraća u Beograd – pravo središte zavere koja traje decenijama. Pavle više nije njen svedok. Primoran je da postane i njen saučesnik.

„Preci su uvek tu, sa nama, i određuju naše živote, mnogo više nego što možemo da naslutimo i osetimo. Istorija je ovog puta došla po glavnog junaka, kojeg će podsetiti na smisao i cenu ljubavi prema istini, pravdi i otadžbini. Jesu li Srbi zaista prepušteni slepim silama istorije? Jedan od odgovora nalazi se u ovom uzbudljivom i nepredvidivom trileru, utemeljenom u srpskom oslobodilačkom etosu iz doba Velikog rata.“ – Prof. dr Miloš Ković

„U Apisovom apostolu istorija nije nešto što je prošlo, već mreža zavera koja samo menja imena, lica i uniforme, dok ista pitanja o moći, pravdi, izdaji i odanosti iznova otvaraju stara bojišta. Ono što smo mislili da je legenda – zastrašujuća je istina. Ovaj napeti triler pretvara čitaoca u nemog svedoka nevidljivog rata koji vodi organizacija u čije postojanje niko ne veruje.“ – Nenad Gugl

Kroz sudbine ljudi čiji se životi menjaju u najtišim trenucima, Nikola Stanić ispisuje roman o ljubavi koja se prepoznaje u pogledu, dodiru, strpljenju i odluci da ostanemo uz drugoga onda kada je to najpotrebnije.