DOMAĆI ROMAN

Iznenadna pojava Gosta u jednoj kući na Arbatu u novom romanu Ratka Dangubića unosi tajanstvo i dramu među stanovnike kuće, a potom u svet modernih vremena u kojima pesnici ostaju bez glasa, matematičari bez brojeva, gradovi bez čitalaca, govornici bez reči, političari bez mase.

Slojevi istorije, podunavske i evropske, srpske i nemačke, oživljavaju u novom romanu Ratka Dangubića Srebrni medved.
Za razliku od mnogih romana u kojima se pripovedalo o Drugom svetskom ratu i njegovom kraju iz perspektive okupiranih naroda željnih slobode, u Srebrnom medvedu pripoveda se iz perspektive Nemaca koji su preživeli egzodus posle Drugog svetskog rata i sada u Berlinu pokušavaju da započnu svoju novu ljudsku, a neki od njih i umetničku sudbinu.
Sa slikama života u Berlinu mešaju se slike napuštenog panonskog detinjstva.
Dangubićevi junaci svedoci su istorije koja je upravo u toku i koja nikoga ne ostavlja na miru.

„Treba li Branko i Jirgen da glume da su u paklu kada nisu nigde?“

„Ako u Vendersovom filmu srećni ili nesrećni Marion odlučuje da se odrekne besmrtnosti u ime ljubavi, bogalj u mom pita – čega da se on odrekne, da bude besmrtan ili bar sit?“

Roman Ratka Dangubića Dobošarski dnevnik je melanholična priča o detinjstvu i odrastanju u bačkom mestu Gajdobra pedesetih i početkom šezdesetih godina XX veka. Mesto je poprište istorije koja se ne smiruje, već teče pred očima dečaka.

Dok u burnim istorijskim vremenima na kraju Drugog svetskog rata odlaze Nemci, a dolaze hercegovački kolonisti, ulicama odjekuju udarci doboša i uzvici dobošara kojima se objavljuju naredne i uputstva, zahtevi i očekivanja novih vlasti.
Donoseći autentične objave iz dobošarskog dnevnika jednog vremena, Dangubić je ispisao priču o istoriji koja se neprestano preobražava iz lične perspektive dečaka koji odrasta i čoveka koji se seća svog detinjstva.