DOMAĆI ROMAN

Knjiga Opsesije je zbirka priča iz domena SF/horor/fantastika, ali nije obična žanrovska već je i za ljubitelje lepe književnosti, jer je naracija sugestivna, suptilna i dodiruje podsvesne slike. Pristup u svakoj priči je originalan, uvek postoji obrt, sa ovakvim pričama su čitaoci imali retku priliku da se sretnu. Pored toga, pojedine priče imaju ilustracije vrhunskih domaćih ilustratora: Marina Milanović, Boris Kuzmanović, Marica Kicušić, Tijana Jevtić, Dunja Branovački, uz fotografije Petra Ilića.

Bilo zato što smo zasićeni stvarnošću ili u njoj ne nalazimo ono što bi nas zadovoljilo, žanrovska književnost se javlja kao vapaj naše nepotpunosti, kao glad naše uobrazilje. Otuda i ove priče prelaze granice prirodnog ‒ uobličene kao horori, fantastika ili SF ‒ govoreći o našoj potrebi da posedujemo predmet opsesije ili tragamo za njim.

Uzbudljivi (Razmena drugog stepena, Vitold je nestao), poetski (Agota, Menej i Elehida) ili filmični (Novela o temeljima, Umetnica), jezički izbrušeni i strukturno precizni (Aplikacija Akvinski, One su tu), kratki ili na granici novele (Iskupitelj), predočeni isečci drugačije organizovanog života ne mogu nikoga ostaviti ravnodušnim. Štaviše, pojedini motivi i slike mogu samo da postanu stalni pratioci (pod)svesti čitalaca.

Poznavaocima opusa Dejana Kataline ne treba potcrtavati da autor često koristi novobeogradske solitere kao betonsku scenografiju za svoje narative. U podnožju blokova s druge strane reke, tzv. mali čovek deluje beznačajno, ostaje neprimetan za zvaničnu istoriju kojoj svedoči, a čiji je navodno stvaralac; Katalina, kao pisac, odvajkada ima soft spot za gubitnike.

Na samom početku romana, stvari deluju manje-više poznato: imamo posla s dva soliterska luzera, dva brata čije pasivno beznađe oblikuju balkanske, ali i svetske devedesete; na snazi su britpop i Dejton, Morphine i hors. No ubrzo se stvar komplikuje, devojka jednog brata, a cimerka obojice, nakon serije neobičnih događaja, iznenada napušta zajednički stan i nestaje maltene bez ikakvog traga.

Inertnom življenju dolazi neslućen kraj: braća Mandić postaju akteri priče koja je znatno veća od njih, postaju delom zakulisnih (čitaj: odlučujućih) tokova gorepomenute službene istorije našeg podneblja. Katalina svoje junake izvlači iz bloka: to je čin koji može da posluži kao metafora za dalji autorov rad čiji se obrisi naslućuju na stranicama Venere iz pakla, atipičnog trilera koji na pametan i svež način uspeva da uposli, ali i prevaziđe uobičajene sheme i elemente žanra.

Kako isklesati svoj identitet u stenama surovog sveta današnjice ispunjenom neprekidnim i, uprkos ekonomskom i tehnološkom napretku, sve težim ljudskim izazovima?

Kako iznaći put kojim se iz duboke lične nesigurnosti može stići do vere u sebe? Kako izgraditi duboko prijateljstvo ili živeti s njegovim gubitkom? Kako stići do prave ljubavi preko živog blata izdaje? Kako u profesionalnoj karijeri prerasti naivnost i naučiti veštine ovladavanja ljudima? Kako se boriti s nečim beznadežno snažnijim od tebe – opasnom bolešću? Kako podneti očaj činjenja grešaka u roditeljstvu i održati duboku povezanost sa sopstvenim detetom, čak i ako te ono ne razume?

U romanu “Previranje” Save Bunčića, glavna ličnost Marko se očajnički bori da iznađe odgovore na ova i druga pitanja koja se iz njih naizgled beskrajno granaju, tokom njegovog vrludavog putovanja od detinjstva do praga starosti. Hoće li, i kako, uspeti da umesto “radim što moram” u svom životu stigne do “radim što želim”?

Naznaka Hitno je priča o borbi žene koja je savladala jedan kancer, da bi je posle više od četvrt veka sustigao drugi, pogubniji. Violeta Ivković ispisuje anamnezu sopstvenih osećanja, strahova i nadanja, prelomljenu kroz prizmu bolesti i izlečenja, radosti, humora i kraja kao budne nužnosti. ’Hronoskopija’ za kojom autorka poseže literarna je saigra, ples po žici razapetoj od potresnog do duhovitog, od opominjućeg do uputnog, zadrhtaloj od strepnji i ustreptaloj od ljubavi. Ova knjiga, sem što je putokaz ka očuvanju sebe, iznad svega je pretnja i smetnja samoj smrti.

Petar, lekar i naučnik koji živi običan život, nenadano se, bez sopstvene krivice, suoči sa opasnošću da celokupno postojanje njega i njegovih najbližih izbriše moćna mašinerija državne tajne službe. Da li će se okrenuti golom preživljavanju, popustiti pred strašnim pretnjama te nemani i raditi šta ona od njega zahteva, iako bi to doprinelo uništavanju osnovnih etičkih, moralnih i humanističkih vrednosti koje čovečanstvo čini onim što jeste ili treba da bude? Ili će pokušati da se suprotstavi, koliko god to bilo beznadežno? I da se, bez obzira na moguću užasnu cenu, bori za očuvanje normalnosti ljudi i društva u kome živi? U tim egzistencijalnim dilemama, on ima samo jedno uporište – uzajamnu ljubav sa svojim najbližima.

DRUGO IZDANJE.

340 strana premijum amerikane, rokenrola 70-ih, ozbiljnog policijskog posla, viševekovne istorije i misterije, divljačkih automobila i sveopšte pobede - holivudski triler starog kova spakovan u formu knjige, roman "Vatra nepoznatog porekla" od mladog autora Vladimira Vojvodića.
U eri najveće španske kolonijalne moći, osramoćeni konkvistador na samrtnoj postelji otkriva tajnu drevnog artefakta svom najboljem prijatelju.
Više od četiri veka kasnije, tvrdokorni njujorški detektiv i njegov partner slede trag nove smrtonosne droge, dok naizgled obična devojka iz Viskonsina kreće na jug, vođena davno izrečenim proročanstvom. Daleko od svih, sitni krijumčar prevozi tri čoveka u Meksiko, ne sluteći sa čime će biti suočen.

Od svih njih, samo jedna duša istinski razume prirodu sudbine koja ih veže i užasa koji ih čeka u poslednjim danima maja.

“PRAVO MALO ČUDO OD KNJIGE”, Zoran Janković, filmski I književni kritičar

Psihološki saspens triler.

Potraga za ubicom prostitutke vodi inspektora Rapšaga preko novih smrti i zaljubljivanja u ubicu do obrta i neočekivanog kraja. Da ne ometa osnovnu radnju romana, kriminalistički i donekle fantastički ton pripovedanja prati i fino iznijansirana društvena kritika.

Beton autorke Violete Ivković je dinamičan i eksplozivan psihološki triler sa preciznom karakterizacijom likova. Beton je knjiga koja se ne pušta dok se ne završi.

S malom grupom ljudi izolovani ste na dalekom ostrvu, živite kao u kameno doba i ubeđeni ste da ste da osim vas ne postoji više niko. Da li biste u takvoj situaciji želeli da produžavate ljudsku vrstu?
U romanu POSTOJATI Sava Bunčić istražuje to pitanje, kao i neka druga, vrlo slična i neraskidovo povezana. Da li su ljudi ispunjeni kada su sve njihove osnovne potrebe za život zadovoljene i nalaze se u ravnoteži sa prirodom od koje zavise ili im za sreću treba mnogo više? Gde i zašto pojedinac počinje da zanemaruje interes ljudske zajednice kao celine i biva obuzet gramzivošću, sebičnošću i zaboravom o tome kako to što radi utiče na život sledećih generacija? Ljudi sumnjaju da njima, na nivou populacije, upravlja neki nesvesni nagon za samouništenjem. Da li ono najuzvišenije što je priroda ikad stvorila, ljudski um, može da kontroliše sopstvene mračne strane? Može li to sam um da otkrije ili mu jedino priroda može dati odgovor?

Roman Posedovati opisuje borbu glavne ličnosti, Borisa, za poštovanje i ljubav svoje porodice koje oseća da ne može da sačuva jer nije u stanju da o njoj brine onako kako on misli da bi trebalo i kako se očekuje od njega.
Njegova životna želja je da stvori dovoljno novca da bi njegovo jedino dete, ćerka Luna, imala život bolji od njegovog. Ali, jedino uspeva da joj pruži golo preživljavanje, a i to ne zadugo. U svojoj očajničkoj borbi da se uspne uz društvenu lestvicu, susreće se sa mnogim moralnim i zakonskim barijerama, za koje mora da odluči da li da ih prelazi. Ipak, jedini rezultat je propast njegovog braka i gubitak kontakta sa ćerkom. Kada, napokon, uspeva da dođe do ozbiljnog novca etički sumnjivim načinima, Luna ga osuđuje i odbacuje.
Iako i sam potonuo u tugu i beznađe, Boris nastavlja da se bori za Luninu ljubav i kada ona sama upadne u tragičnu ličnu situaciju koja joj ugrožava i sam život. Rame uz rame sa njim, ali i za njega, bori se i Simona, njegov jedini prijatelj na mračnom dnu života sa koga pokušava da se izvuče. Hoće li Boris, Luna i Simona, svako od njih rveći se sa sopstvenim demonima, uspeti da nađu način da uspostave duboku međusobnu povezanost? Mogu li oni ikad postati zadovoljni svojim životima, uz malo novca i u društvenoj pozadini?
Posedovati je duboki pogled na pojedinca koji se ceo život trudi da nađe sopstveni identitet, mir i mesto u modernom svetu, u kome novac izgleda da kontroliše sve i odlučuje o svemu oko njega i u njegovo ime.

Sredinom dvadeset prvog veka Troj Ternbul, premijer Native, njegova vlada i sve druge vlade širom sveta konačno se suočavaju sa surovom stvarnošću koju su ignorisali dugi niz godina. Globalno zagrevanje, prekomerna upotreba prirodnih resursa i ubrzanje rasta ljudske populacije, prevazišli su kapacitet planete da održi dotadašnji način života. Poljoprivredna proizvodnja se dramatično smanjila, rezerve pijaće vode su postale oskudne, raspoloživi izvori mineralnih sirovina i energija zasnovana na fosilnim gorivima su skoro iscrpljeni, a zagađenje životne sredine štetnim zagađivačima iz industrije i kontaminacija okeana toksinima iz algi, dostigli su opasne nivoe. Pojedine zemlje više nisu u stanju da snabdevaju sopstveno stanovništvo osnovnim životnim potrepštinama.
Fortperija, daleko najveća i najmoćnija zemlja, prisiljava sve druge zemlje da prenesu upravljanje svim svojim resursima na novoformiranu Centralu za raspodelu robnih vrednosti (CRRV). Kada premijer Ternbul potpiše pristup CRRV-u, pobunjenički pokret u Nativi se protivi gubitku suvereniteta i izbija krvavi građanski rat…