DRUŠTVENE NAUKE

Zašto je danas teže odbiti nego poslušati? Otkrijte Odbiti poslušnost, hit knjigu Frederika Groa koja istražuje korene političkog otpora, etičke neposlušnosti i slobode u modernom svetu.

Zašto je neposlušnost postala vrlina?

U svetu gde se konformizam često nagrađuje, Frederik Gro, čuveni francuski filozof i urednik Mišela Fukoa, postavlja ključno pitanje: Zašto se pokoravamo? Knjiga Odbiti poslušnost je hirurški precizna analiza ljudske sklonosti ka podređivanju i poziv na ponovno otkrivanje lične odgovornosti.

Šta ćete naučiti iz ove knjige?

Kriza poslušnosti: Razlika između pasivnog prihvatanja i svesnog delovanja.
Istorija otpora: Kako su se kroz istoriju definisali građanska neposlušnost i etički bunt.
Savremeni kontekst: Zašto je u digitalnom dobu "ne" najmoćnija reč koju možemo izgovoriti.
Etika odgovornosti: Povratak autentičnom sebi kroz odbijanje nepravednih autoriteta.

Praktikovanje pozitivne kognitivno-bihevioralne terapije integriše istraživanja i praksu pozitivne psihologije i kratke terapije usmerene na rešenje unutar okvira kognitivno-bihevioralne terapije. U pitanju je pristup zasnovan na kompetencijama klijenata koji se ne fokusira na ono što nije u redu sa njima i kako to popraviti, već na ono što je dobro u njihovim životima i kako to nadograđivati. Fokus je na osobi, a ne na bolesti; centralnu ulogu preuzima blagostanje klijenata budući da je upravo ono, uz odsustvo patologije, ključni pokazatelj dobrog mentalnog zdravlja.

Knjigu Poznavanje čoveka (1927) čine predavanja koja je Alfred Adler održao sa ciljem da svoje psihološke uvide učini dostupnim široj publici. Smatrao je da, prema analogiji sa prirodnim naukama, gde greške u sazananju vode ka pogrešnim načnim teorijama, greške u razumevanju čovekove prirode vode ka promašenom životu. U ovim predavanjima naglašena su praktična učenja vezana za Adlerovo pozitivno shvatanje ljudske prirode, važnost društvene odgovornosti i afirmacije. Prema načalim individualne psihologije, ova zbirka doprinosi punoj integraciji pojedinca u društveni kontekst. Sreća u našim životima zavisi od toga koliko smo shvaćeni, odnosno od međuljudskog razumevanja, a to možemo postići samospoznajom i poznavanjem čovečanstva. Autor je smatrao da pradavanja u ovoj knjizi imaju za cilj da osvetle ovaj put.
Na osnovu svojih naučnih saznanja Adler je upućivao ljude na nove puteve i ciljeve, a u njima budio sposobnosti da na tim putevima i u tim ciljevima istraju. Na tom putu čovek razumeva sebe i druge što vodi ka razumevanju ljudske prirode.

Ova knjiga je revolucionarno delo u oblasti psihoanalize i pokazuje kako karakter osobe oblikuju njeni doživljaji i iskustva. Adler istražuje vezu između telesnih tegoba i psiholoških problema i nudi dragocene uvide u mehanizme ljudskog uma.
Naučnici su ovaj rad odabrali kao kulturno važan i on je postao deo baze znanja civilizacije kakvu poznajemo. Ovo delo je u „javnom vlasništvu” u Sjedinjenim Američkim Državama, a možda i u drugim državama. U Sjedinjenim Državama možete slobodno da kopirate i distribuirate ovaj rad, pošto nijedan entitet (pojedinac ili korporacija) nema autorska prava na njega.
Naučnici veruju, a mi se slažemo, da je ovo delo dovoljno važno da se sačuva, reprodukuje i učini dostupnim javnosti. Cenimo vašu podršku procesu očuvanja i zahvaljujemo vam što ste bili važan deo u održavanju ovog znanja živim i relevantnim.

Težnja za uživanjem je prevazilaženje nedostataka ili osećanja bezvoljnosti.

U svom poznijem delu Smisao života Adler je sažeo filozofsku nit koja je u osnovi individualne psihologije. Izraz „smisao života” za Adlera ima dva različita značenja: prvo, značenje koje određena osoba traži i nalazi u svom životu i koje je usko povezano s mišljenjem koje ima o sebi, svojim bližnjima i svetu; drugo, shvata se kao „pravi” smisao života onaj izvan našeg iskustva, koji može da promakne čak i nekome ko čvrsto veruje da zna šta je važno u životu.

„Dovođenje u pitanje smisla života ima vrednost samo ako se ima na umu referentni sistem čoveka i kosmosa.” Stalni zahtev kosmosa je „razvoj”, koji gura izvan prirodnog osećaja inferiornosti radi samoodržanja, razmnožavanja, kontakta sa spoljnim svetom i težnje ka „idealnoj zajednici budućnosti” u smislu Imanuela Kanta.

Alfred Adler (1870–1937) je bio austrijski lekar i psihoterapeut.

Filozofski bestseler o dobrobiti pešačenja

Okrutni Bog : studija o samoubistvu

U uspomenama srpskih ratnika ostalo je zabeleženo da je general Alfred Kraus, komandujući austrougarskom 29. (pešadijskom) divizijom iz pravca Sremske Mitrovice, naneo teške gubitke srpskoj vojsci koja je u noći 6. septembra 1914. forsirala Savu kod Legeta. Kasnije, razočaran rasulom svoje carevine, odmah posle rata napisao je knjigu „Uzroci našeg poraza“. Srbi su mu se, kao neprijatelju dostojnom uvažavanja, odužili prevodom ovog dela (knjigu je preveo potpuk. Č. Janjčić, a izdalo ju je Preduzeće Geca Kon A.D – Beograd kao devetu knjigu u okviru Vojne biblioteke.

Godine 1997-1998. Majkle Frede je na Berkliju (Kalifornija) održao šest predavanja o slobodnoj volji, koja su, potom, pretočena u knjigu U minucioznom izvođenju koje se oslanja na klasične tekstove Platona, Aristotela, na radove grčkih i rimskih stoika, potom Plotina i ranih hrišćanskih filozofa Origena i svetog Avgustina, Frede istovremeno polemiše i sa uticajnim savremenim radovima o pojmu volje, pokazujući da se (kao što je poznato), vrag krije u detaljima i nijansama. Pojam volje počinje da se formira u grčkom stoicizmu, u trenutku kada polis upada u krizu i kada se način života koji su proslavili Platon, Aristotel i grčki tragičari – menja. Naša sloboda da pravimo izbore odjednom se usložnjava, stoici utvrđuju da postoji unutrašnji (nepolitički) život, a filozofi otkrivaju da se iza pukog htenja nalazi jedna temeljnija struktura koja nije ni sasvim racionalna, niti je sasvim iracionalna, ali je slobodna. To je volja. Kao ključna figura u teoriji volje pojavljuje se upravo Avgustin, ali će Frede primetiti da, uprkos izvesnim novim uvidima, ovaj veliki mislilac ipak ostaje zarobljenik teoloških perspektiva u kojima je vrhunski pokretač božanska, a ne ljudska volja. Volja će morati da se strpi još nekih hiljadu godina da bi, sa modernim dobom, oslobođena božje senke najzad postala slobodna.

Setimo se samo koliko bi bilo čudesno i pomisliti da čvrsto ukorenjena biljka oseća i misli i da bi u nemogućnosti da se pomeri, morala mirno da čeka neki bol koji može da predvidi, ali od koga ne može nikako da se očuva; ili, kad bismo zamislili da biljka ima razum i slobodnu volju, dok je u isto vreme već unapred isključeno da bi ikada tu svoju volju mogla i upotrebiti.

Prošlo je osam decenija od kada se prvi put pojavila knjiga Poznavanje čoveka i sedamdeset pet godina od smrti Alfreda Adlera. Ova knjiga nastala je kao zbir predavanja održanih u Beču, pred publikom koja se susrela sa novim pogledom na samu srž ljudskog bića. Adler je jedan od prvih psihologa koji je isticao potrebu, razliku i značaj međuljudskih odnosa, kao i socijalnih činilaca koji učestvuju u formiranju ličnosti. Svaki pojedinac kao svesno, odgovorno, razumno, a društveno biće – socijalno formirano, mora i može da oblikuje svoju sudbinu.
Uticaj Poznavanja čoveka na psihologiju i danas je nemerljiv. Preko socijalne psihoanalize pa do humanističke, egzinstencijalne i personalističke psihologije, ostavlja veliki uticaj i neizbrisiv trag.
Oblikovanje ličnosti i interpersonalni odnosi stvaraju mogućnost za izgradnju sveta koji nam je neophodan.
Neverovatno, ali istinito je da je ova knjiga superiornija u odnosu na većinu knjiga popularne psihologije koje se danas objavljuju. Njegova humana i objektivna vizija rešavanja psiholoških problema omogućava shvatanje sveta i kreativnost koja se nalazi u pojedinačnoj ličnosti spremnoj da se oslobodi.
U svetu koji nas okružuje – ovakav način razmišljanja, objašnjenja i uputstava možda nam je potrebniji nego ikad ranije.

Prevela sa engleskog Indira Funduk
Priča iz prve ruke o albanskom demokratskom buđenju, takozvanoj revoluciji, kada je kruti staljinizam doživeo kolaps i kada je grunuo divlji pluralizam. Učesnici ove drame upravljaju pričom: paranoični diktator, ambiciozni doktor,ekonomista prevarant, urbani umetnik...


Početkom devedesetih godina XX veka, najzatvorenija i najrepresivnija država Evrope započela je zapanjujuću tranziciju, put izlaska iz četrdesetogodišnje samonametnute komunističke izolacije. Albanci kojima nije bilo dopuštano da praktikuju religiju, da putuju u inostranstvo, nose farmerke ili čitaju „dekadentnu“ zapadnu literaturu, počeli su da gutaju spoljni svet. Otvorili su kafiće, kompanije, pokrenuli časopise, ranije zabranjena rok muzika odjeknula je na ulicama. Ponovo su otvorene crkve i džamije.

Savremena Albanija nudi živi prikaz istorije ovih dramatičnih promena, omogućavajući uvid u najznačajnije događaje, kao što su poslednji sastanci komunističkog Politbiroa, prve studentske pobune, pad komunističkog režima, odliv izbeglica, rat na susednom Kosovu i odnos Albanije sa Sjedinjenim Državama.

Na osnovu ličnog iskustva iz dve decenije rada u Albaniji, intervjua sa ključnim akterima ovih važnih događaja, Albancima i strancima - bivšim članovima Politbiroa, opozicionim liderima, obaveštajnim agentima, diplomatama i osnivačima Oslobodilačke vojske Kosova - i mnogobrojnih vladinih dokumenata iz Albanije i Sjedinjenih Država, sa kojih je skinuta oznaka tajnosti, autor sklapa mozaik Moderne Albanije.


Fred C. Abrahams :
je programski direktor u Human Rights Watch, danas odgovoran za obuku istraživačkog osoblja, kao I razvoj metodologije istraživanja i sprovođenje istraga u konfliktnim oblastima širom sveta. Dvadeset godina je radio na područjima ometenim političkim krizama i oružanim sukobima, uključujući Balkan i Bliski Istok.

Napisao je brojne članke i priloge o ljudskim pravima i ratnim zakonima, a autor je knjige A Village Destroied: War crimes in Kosvo ( 2002). Objavljuje tekstove u Njujork Tajmsu, Los Anđeles Tajmsu I drugim uglednim časopisima.

Zbog čega ne možemo biti hrišćani : (a ponajmanje katolici) / Pjerđorđo Odifredi ; preveo sa italijanskog Lazar Nikolić

Putovanje preko pet kontinenata. Ova knjiga će vas povesti na putovanje do predela na našoj planeti od kojih će vam zastati dah.