DRUŠTVENE NAUKE

Knjiga Gojka Vrtunića, Gilgameš u poseti Tisi, Savi, Đerdapu...,
Kao i njegove prethodne dve knjige, Etrusi= Srbi i Evropljani su Srbi,
retka je ako ne i jedina knjiga koja se bavi etnolingvističkim poreklom Srba.

Kada se danas osvrnem na dvanaest divnih godina uloženih u ovaj poduhvat, koji mi je toliko toga doneo, otkrivam da je njegov glavni rezultat za mene bilo to što je potvrdio ono što me je dugo zaokupljalo i o čemu sam često razmišljao: o jedinstvu ljudske rase, ne samo u pogledu biologije već isto tako duhovne istorije, koja se svugde ostvarivala na način jedinstvene simfonije, čije teme su bile naznačene, razvijane, pojačavane i varirane, modifikovane, ponovo isticane, da bi danas ona, u snažnom fortissimu svih delova orkestra dovedenih u sazvučje, nezadrživo napredovala ka nekoj vrsti snažnog klimaksa, iz kojeg će izroniti naredni veliki stav.

I ne vidim razlog zašto bi iko pretpostavio da u budućnosti isti ti motivi koje smo već čuli neće i dalje odzvanjati – doduše u novim odnosima, ali ipak isti motivi. Oni su svi ovde dati, u ovim knjigama, uz mnogo indicija kojima se sugerišu načini na koje ih razuman čovek može iskoristiti za razumne ciljeve – ili pesnik za poetske ciljeve – ili ludak za ludosti i katastrofu.

Jer, kao što to kaže Džejms Džojs u Fineganovom bdenju: „koliko god da su svi ovi događaji krajnje nemogući, oni su verovatno poput onih koji su se mogli odigrati, kao i poput bilo kojih drugih za koje nijedna osoba ne bi ni pretpostavila da bi mogli da se dogode.“ - Dž. Kembel

Ova knjiga želi da pruži doprinos istoriji grčke religije na taj način što izlaže mišljenja Grka o životu ljudske duše posle smrti.

Takav poduhvat mora u posebnoj meri da se bori s teškoćama koje se postavljaju pred svako istraživanje religioznog misaonog života kod Grka.

Budući da je prirodno nastala, a ne da je ustanovljena, grčka religija nikada nije dala pojmovni izraz mislima i osećanjima koja su je iznutra određivala i spolja oblikovala. Ona se pokazivala samo u religioznim radnjama; u njoj ne postoje nikakve religiozne knjige iz kojih bi se mogao pročitati najdublji smisao i sklop ideja kroz koje Grk stupa u odnos prema božanskim silama koje je stvorilo njegovo verovanje.

Misao i fantazija grčkih pesnika obavijaju ono jezgro grčke narodne religije, koje uprkos ili upravo zahvaljujući odsustvu pojmovnog razvoja sa čudesnom sigurnošću čuva svoj prvobitni oblik. Jedine dokumente o grčkom religioznom misaonom životu pružaju nam, u onome što je od njihovih spisa stiglo do našeg vremena, pesnici i filozofi. Oni su nužno bili vodiči i u istraživanju koje je ovde preduzeto.

Ali, iako u sklopu grčkog života religozna shvatanja pesnika i filozofa već po sebi i za sebe predstavljaju važan deo grčke religije uopšte, ona ipak samo omogućavaju da se spozna stav koji je određeni pojedinac, uživajući punu slobodu odlučivanja, zauzeo u odnosu na religiju otaca. - Ervin Rode

Kada se danas osvrnem na dvanaest divnih godina uloženih u ovaj poduhvat, koji mi je toliko toga doneo, otkrivam da je njegov glavni rezultat za mene bilo to što je potvrdio ono što me je dugo zaokupljalo i o čemu sam često razmišljao: o jedinstvu ljudske rase, ne samo u pogledu biologije već isto tako duhovne istorije, koja se svugde ostvarivala na način jedinstvene simfonije, čije teme su bile naznačene, razvijane, po- jačavane i varirane, modifikovane, ponovo isticane, da bi danas ona, u snažnom fortis- simu svih delova orkestra dovedenih u sazvučje, nezadrživo napredovala ka nekoj vrsti snažnog klimaksa, iz kojeg će izroniti naredni veliki stav. I ne vidim razlog zašto bi iko pretpostavio da u budućnosti isti ti motivi koje smo već čuli neće i dalje odzvanjati – doduše u novim odnosima, ali ipak isti motivi. Oni su svi ovde dati, u ovim knjigama, uz mnogo indicija kojima se sugerišu načini na koje ih razuman čovek može iskoristiti za razumne ciljeve – ili pesnik za poetske ciljeve – ili ludak za ludosti i katastrofu. Jer, kao što to kaže Džejms Džojs u Fineganovom bdenju: „…koliko god da su svi ovi do- gađaji krajnje nemogući, oni su verovatno poput onih koji su se mogli odigrati, kao i poput bilo kojih drugih za koje nijedna osoba ne bi ni pretpostavila da bi mogli da se dogode.“
Džozef Kembel
Njujork
na Božić, 1968.

"Klasična studija «Heroj sa hiljadu lica» je po mnogima najbolja knjiga Džozefa Kembela. Ona na sveobuhvatan način prati priču o putovanju i transformaciji heroja, praktično kroz sve mitologije sveta, otkrivajući i prepoznajući arhetipsko u svakoj od njih ponaosob. Cilj ove knjige je da razotkrije neke od istina za nas skrivenih iza religijskih ili mitskih ličnosti, tako što će na jednom mestu okupiti mnoštvo ne suviše teških primera i tako omogućiti da drevno znanje postane samo po sebi očigledno. Stari učitelji znali su šta govore. Kada smo jednom po

novo naučili da čitamo simbolički jezik, nije potrebno mnogo više od antologičarskog talenta da bi se njihovo učenje ponovo čulo. Ova knjiga je svojim načinom analize i tumačenja, od 1949. god. kada je prvi put objavljena, inspirisala generacije studenata i istraživača a do naših dana je, u različitim izdanjima prodata u preko milion primeraka."

Veliki filozofi se tokom vremena zaboravljaju i ponovo otkrivaju. Oni nikada nisu dovoljno shvaćeni i sagledani. Ostaje tako kao da se ono što je veliko uvek mora otkriri, čak i kada se spolja čini sasvim poznatim. Ono zadržava svoju svežinu zahvaljujući izvornosti sa kojom se shvata u jednoj novoj generaciji, kao da je velikan tek sada došao do izražaja sa svojim bićem. Velikani su stupili u svet da bi ih čuli, ali oni stolećima mogu biti izgubljeni, sve dok neki čovek ne čuje njihov jezik. Treća i poslednja u nizu, Jaspersova knjiga iz obimnog dela Veliki filozofi, koje je zapravo Jaspersova varijanta istorija filozofije.

Kada se danas osvrnem na dvanaest divnih godina uloženih u ovaj poduhvat, koji mi je toliko toga doneo, otkrivam da je njegov glavni rezultat za mene bilo to što je potvrdio ono što me je dugo zaokupljalo i o čemu sam često razmišljao: o jedinstvu ljudske rase, ne samo u pogledu biologije već isto tako duhovne istorije, koja se svugde ostvarivala na način jedinstvene simfonije, čije teme su bile naznačene, razvijane, pojačavane i varirane, modifikovane, ponovo isticane, da bi danas ona, u snažnom fortissimu svih delova orkestra dovedenih u sazvučje, nezadrživo napredovala ka nekoj vrsti snažnog klimaksa, iz kojeg će izroniti naredni veliki stav. I ne vidim razlog zašto bi iko pretpostavio da u budućnost isti ti motivi koje smo već čuli neće i dalje odzvanjati – doduše u novim odnosima, ali ipak isti motivi. Oni su svi ovde dati, u ovim knjigama, uz mnogo indicija kojima se sugerišu načini na koje ih razuman čovek može iskoristiti za razumne ciljeve – ili pesnik za poetske ciljeve – ili ludak za ludosti i katastrofu. Jer, kao što to kaže Džejms Džojs u Fineganovom bdenju: „…koliko god da su svi ovi događaji krajnje nemogući, oni su verovatno poput onih koji su se mogli odigrati, kao i poput bilo kojih drugih za koje nijedna osoba ne bi ni pretpostavila da bi mogli da se dogode.“ (Džozef Kembel)

Veliki filozofi se tokom vremena zaboravljaju i ponovo otkrivaju. Oni nikada nisu dovoljno shvaćeni i sagledani. Ostaje tako kao da se ono što je veliko uvek mora otkriri, čak i kada se spolja čini sasvim poznatim. Ono zadržava svoju svežinu zahvaljujući izvornosti sa kojom se shvata u jednoj novoj generaciji, kao da je velikan tek sada došao do izražaja sa svojim bićem. Velikani su stupili u svet da bi ih čuli, ali oni stolećima mogu biti izgubljeni, sve dok neki čovek ne čuje njihov jezik.

Knjiga obrađuje uspon i pad najvažnije klase feudalnog Japana kroz istoriju dugu 8 vekova. Opisani su najvažniji događaji i ličnosti tog vremenskog razdoblja bez koga se ne može razumeti filozofija japanskog naroda i nastanak borilačkih veština.Knjiga je opremljena autentičnim starim fotografijama, praćena jedinstvenim autorskim tekstom na teme poput etike samuraja (bušido kodeks), osobenostima psihologije samuraja kao šo su: strpljenje, upornost, hrabrost, suzdražanost, ali i o harakiriju i istoriji mača...

Veliki filozofi se tokom vremena zaboravljaju i ponovo otkrivaju. Oni nikada nisu dovoljno shvaćeni i sagledani. Ostaje tako kao da se ono što je veliko uvek mora otkriri, čak i kada se spolja čini sasvim poznatim. Ono zadržava svoju svežinu zahvaljujući izvornosti sa kojom se shvata u jednoj novoj generaciji, kao da je velikan tek sada došao do izražaja sa svojim bićem. Velikani su stupili u svet da bi ih čuli, ali oni stolećima mogu biti izgubljeni, sve dok neki čovek ne čuje njihov jezik.

Ako u duhovnom svetu ne postoji filozofija, onda bi zadatak, barem, trebalo da se sastoji u tome da se pokaže šta je ona, da se usmeri pogled na velike filozofe, da se ne dopusti da se beznačajnost prikazuje kao nešto veliko, da se kod mladih probudi sklonost za istinsku filozofiju..
Počeci, školovanje, odnosi sa poznatim savremenicima, razmišljanja Karla Jaspersa, objašnjenja..

U "Pitanju krivice", objavljenom neposredno nakon Drugog svetskog rata, Jaspers se suocava sa sopstvenom odgovornošću i odgovornošću drugih koji su se protivili nacistima zbog strasnih zločina koje su počinili. Jaspers je najistaknutiji intelektualac koji je progovorio protiv nacista i preživeo rat u Nemackoj. Kada je bilo moguce govoriti protiv nacista, Jaspers je to ucinio. Kada to vise nije bilo moguce, postao je pripadnik "unutrasnje emigracije"- (iz predgovora Arijea Najera)

Ime Oto Vajninger postalo je za noć slavno i ozloglašeno. Ovog mladog bečkog filozofa, što je u 23.godini jednim metkom završio svoj život, mnogi ljudi smatrali su za histeričnog mladića koji se nemirno i brzo kretao od jedne krajnosti do druge, da napokon u jednoj antifeminističkoj, žučnoj knjizi ispolji svoje naučno Vjeruju kao jednu razuzdanu karikaturu od nemogućih tvrđenja. A bilo je ljudi, ozbiljnih, mislenih, mudrih ljudi koji su u Vajningeru nazreli jednu genijalnu pojavu neobične dubine. 1903. rođena je modena karakterologija: u maju je objavio svoje delo Pol i karakter koje i nakon jednog veka pleni čitaoce svojom dubinom i posebnošću. Iz skromne rukopisne zaostavštine, pred vama su Vajningerov Dnevnik i Pisma prijatelju koje mogu osvetliti neke nepoznate ili mračne kutove njegove ličnosti. U istoj knjizi sabrane su i njegove misli o polnom problemu, koje su u nekom smislu, bile skica za njegovo glavno delo Pol i karakter.