SVAKODNEVNI ŽIVOT

Knjiga nas vodi na vredno, privlačno i poučno putovanje tokom koga će pažljivo i znatiželjno oko zastati na nekim od najvažnijih i najlepših dostignuća svih epoha i svih kontinenata. Slike velike lepote i snage čine još vrednijom ovu knjigu koja bi trebalo da predstavlja krajnju sintezu velikih istorijsko-umetničkih epoha na svetskom nivou.

Kada su se pojavile prve civilizacije, gde su se pojavile, kada je nastalo prvo pismo, šta je bila osnova ljudske istorije?

Kada govorimo o istorijskim temama, retko postavljamo naizgled obična pitanja o modelu porodice u kojoj se rađamo, o obrazovanju koje dobijamo i o načinu na koji se ponašamo jednji prema drugima i prema svom okruženju.

Veliki filozofi stare Grčke prvi su pošli putem naučnog razvoja u zapadnom svetu. Sledeći napredak se odigrao tek u renesansi i u savremenom dobu. Kako i kada je nastala savremena hemija, kako je Ajnštajn nadmašio njutnovsku fiziku, kada i kako je čovek stigao na Mesec, kako su se razvijale tehnološke nauke, otkriva ova fantastična knjiga.

Ljudi hiljadama godina grade zaklone kako bi se zaštitili od vremenskih prilika i raznih opasnosti. Velike civilizacije starog doba stvorile su svoje gradove i u njima podigli svoje hramove, tržnice, javne trgove i upravne zgrade. Urbanizam – planiranje gradske strukture – i arhitektura menjali su se u skladu sa novim vremenima. Urbani razvoj i dalje traje...

Malo je tema koje izazivaju toliko zanimanja kod ljudi kao što su pitanja prošlosti na koje nemamo odgovore: izgubljene civilizacije, nedešifrovani rukopisi, mitovi koji možda potiču od stvarnih događaja, nestale grobnice, ubistva sa nepoznatim počiniocima, blaga skrivena od ljudske pohlepe i okružena legendama.

Od prostranih obradivih polja do gradskih nebodera, od luksuznih terena za golf do džinovskihrudarskih kopova, svet su oduvek oblikovali i menjali njegovi stanovnici. Kroz 100 neverovatnihfotografija koje oduzimaju dah ČUDESNA DELA LJUDSKIH RUKU prikazuje uticaj čoveka na prirodu i planetu, dokazujući nam pritom da njegova ruka može biti istovremeno i stvaralačka i razaralačka.