ENTERIJER I UNUTRAŠNJI DEKOR

Najveći broj tema u knjizi je vezan za autorovu profesiju arhitekte, urbaniste i prostornog planera. Tako je i knjiga organizovana u tri dela. U prvom delu autor pokušava da osvetli ponešto posebno i drugačije o arhitekturi jer ocenjuje da se kod nas, a i šire, o njoj uglavnom piše jednostrano i suviše usko sa estetskog stanovišta, čime se znatno umanjuje njen veliki društveni značaj.
U drugom delu su tekstovi o urbanizmu kao pokušaj da se osvetli teška i apsurdna sudbina ove aktivnosti od javnog značaja u našem društvu danas. a treći deo tekstova posvećen je budućnosti, sa nizom prividno različitih tema koje su povezane generalnom idejom održivog razvoja.


Najveći broj tema u knjizi je vezan za autorovu profesiju arhitekte, urbaniste i prostornog planera. Tako je i knjiga organizovana u tri dela. U prvom delu autor pokušava da osvetli ponešto posebno i drugačije o arhitekturi jer ocenjuje da se kod nas, a i šire, o njoj uglavnom piše jednostrano i suviše usko sa estetskog stanovišta, čime se znatno umanjuje njen veliki društveni značaj.
U drugom delu su tekstovi o urbanizmu kao pokušaj da se osvetli teška i apsurdna sudbina ove aktivnosti od javnog značaja u našem društvu danas. a treći deo tekstova posvećen je budućnosti, sa nizom prividno različitih tema koje su povezane generalnom idejom održivog razvoja.


Najveći broj tema u knjizi je vezan za autorovu profesiju arhitekte, urbaniste i prostornog planera. Tako je i knjiga organizovana u tri dela. U prvom delu autor pokušava da osvetli ponešto posebno i drugačije o arhitekturi jer ocenjuje da se kod nas, a i šire, o njoj uglavnom piše jednostrano i suviše usko sa estetskog stanovišta, čime se znatno umanjuje njen veliki društveni značaj.
U drugom delu su tekstovi o urbanizmu kao pokušaj da se osvetli teška i apsurdna sudbina ove aktivnosti od javnog značaja u našem društvu danas. a treći deo tekstova posvećen je budućnosti, sa nizom prividno različitih tema koje su povezane generalnom idejom održivog razvoja.

Nikola Nestorović jedan je od najznačajnijih arhitekata u Srbiji, čije je stvaralaštvo obeležilo i obogatilo, beogradsku i srpsku arhitekturu tokom poslednje decenije devetnaestog i prve decenije dvadesetog veka. Iako je u istoriografiji prepoznat kao nosilac novog stila secesije, kao i da je njegov graditeljski opus imao uticaj na razvoj novije srpske arhitekture, celokupan stvaralački, naučni i stručno-publicistički rad, do sada nije bio predmet posebnog istraživanja. Ova disertacija ima za cilj da istraži sve aspekte delovanja Nikole Nestorovića, sa posebnim osvrtom na kontekst u kome je stvarao, kroz definisanje uticaja i izvora pod kojim su dela nastajala, kao i podsticajnih ali i negativnih uticaja sredine, koji su se odrazili na njegovo stvaralaštvo.
Težište rada je na rasvetljavanju pojedinačnih faza i pojava, poređenjem sa primerima iz okruženja, kao i iz sredina koje su mogle da imaju neposredni uticaj na njegovo profesionalno delovanje i graditeljski opus. U skladu sa predmetom i ciljevima istraživanje je temeljeno na istoriografskom metodu zasnovanom na prikupljanju, analiziranju, klasifikaciji i kvalifikaciji svih dostupnih primarnih i sekundarnih izvora od značaja za iscrpno istraživanje uloge i stvaralaštva Nikole Nestorovića. Do danas je poznato da je projektovao šezdesetosam objekata, uglavnom javne, poslovne i stambene namene, dok se u domenu sakralne arhitekture oprobao na dva projekta, odnosno konkursna rada.Stvaralačka delatnost od tri decenije i velika produktivnost, omogućili su sveobuhvatno sagledavanje, ne samo projektantskog opusa autora, nego i srpske arhitekture tog perioda i pojedinih njenih najznačajnijih primera, čiji je upravo Nestorović autor.
Obrazovan u duhu akademizma, a savremen u shvatanjima, tokom celog stvaralačkog rada kretao se između akademskih postulata i savremenih secesijskih težnji, pod uticajem sredine u kojoj je stvarao.Na početku karijere kanoni akademizma su mu poslužili kao sigurni i provereni oslonac, da bi kroz saradnju sa arhitektom Androm Stevanovićem, ostvario veću sigurnost i slobodu u individualnijem umetničkom izrazu.

U glavnom korpusu monografije detaljno se analiziraju objekti 24 novčana zavoda, koje je autor podelio u tri kategorije – državne, privatne/inostrane i manje novčane zavode. Ovo je izvršeno prema primarnim arhitektonskim karakteristikama njihovih upravno-poslovnih objekata, po kojima državne karakteriše najvše akademsko-istoricistička arhitektura, privatne nešto slobodniji iskorak ka uticajima ar dekoa, ekspresionizma i moderne, dok je osnovna odlika manjih novčanih zavoda njihova svedena prostorna dimenzija i uplivi različitih stilskih uticaja. Ova studija predstavlja vredan istraživački poduhvat podjednako zanimljiv za arhitekte, istoričare umetnosti, sociologe, privrednike i bankare. Sistematizujući arhitektonska zdanja između dva svetska rata u polje sveobuhvatne analize zgrada novčanih zavoda, koji su do sada istraživani i publikovani isključivo kao retki monografski prikazi pojedinačnih objekata ili analizirani u okviru radova koji se bave delima određenih arhitekata ili partikularnim pojavama u srpskoj arhitekturi. Samim tim, ovo naučno istraživanje baca novo svetlo na fenomen bankarske arhitekture i na njenu ulogu u formiranju poslovnog-finansijskog duha i društvenog konteksta međuratnog Beograda.

Skup tekstova iz arhitekture, urbanizma i strateškog (prostornog) planiranja objavljenih u Kulturnom dodatku Politike od 1975. do 1920. godine. Centralna tema je fenomen grada analiziran sa različitih stanovišta: ekonomskih, društvenih, kulturnih, ekoloških, umetničkih i tehnoloških. Knjiga je ilustrovana mapama, crtežima projekata, fotografijama... Postavljena hronologija (poslednje četiri decenije) omogućava da se prati razvoj onoga o čemu autor piše, i to čini ovaj rukopis zanimljivim i živim, nezastarelim.

Knjiga je stručni bedeker 110 najznačajnijih novosadskih arhitektonskih dela, koji hronološki obuhvataju prvu polovinu 18. veka i kraj 20. veka. Dodatnu informaciju predstavljaju podeoni sintezni tekstovi o XVIII i XIX veku i posebno za XX vek u kojima je data analiza i prikaz razvoja stilske arhitekture i urbanizma u gradu na jugu austrougarske monarhije. Obuhvaćeni su objekti rađeni u baroku, klasicizmu, bidermajeru, romantizmu, istorizmu, secesiji, artdekou, međuratnoj modernoj i posleratnoj savremenoj modernoj arhitekturi.

Monografija „ESEJI O GRADU” je tekstualni zapis televizijskih narativa i nastupa Spasoja Krunića ranije emitovanih na nacionalnoj televizijskoj stanici, danas javnom servisu Srbije – RTS-u. Knjiga donosi šesnaest eseja – ličnih stavova autora izvedenih iz misli o gradovima u Srbiji, ali ponajpre Beogradu, gradu u kome živi i radi, ujedno univerzalno tematizovanih kroz niz pojava svakodnevno prisutnih u gradskom životu. „Eseji o gradu” nam donose i foto-razgovor urednika za svaki esej posebno. Šesnaest foto-razgovora, šesnaest mesta susreta autora i urednika, šesnaest tačaka preseka misli datih u dva različita narativa, nesumnjivo odgovaraju dijalektičkoj maksimi „ jedan se deli na dva”.

Iz predgovora:
„Čitalačka javnost svakako će se susresti u ovoj knjizi sa fragmentom hronike kontinuiteta Beograda i gradova Srbije, kao okvira izabranim temama koje prevazilaze lokalnu sredinu iz koje nastaju. Sasvim je moguće da neke stvari, sada nakon dve i po decenije, deluju kao opšte mesto, jer je neminovno ostvaren izvesni napredak. Ovo ne znači da su problemi na koje nam Krunić ukazuje prevaziđeni već, najčešće znači, da su normativno skriveni. Uostalom, praktični humanizam u našem svetu je pod stalnim pritiskom i bez izglednog rešenja. Zabrinjavajuća je aktuelnost Krunićevih zapažanja koje nam donose završeci njegovih eseja. Zato, ovde i sada, vredelo bi ponoviti jednu od njegovih pouka, a to je da „nema opravdanja za lenjost duha.”

Aleksandar Bobić

Izvor: http://www.arh.bg.ac.rs

Monografija „Spasoje Krunić: PROSTORNE METAFORE” ima za predmet život, profesionalni rad i delo profesora arhitekture u penziji Spasoja Krunića kao jedinog preostalog militantnog arhitekte kod nas, kako to ističe urednik A. Bobić u pogovoru. Studiozni traktat o delu Spasoja Krunića i pronicljivu analizu odnosa i presečnih tačaka njegovog života i rada izradila je Ljubice Jelisavac – Katić. Sveobuhvatnosti monografije doprinela je studija o Krunićevom delu estetičara arhitekture prof. Vladimira Maka, kao i esej akademika i profesora arhitekture u penziji Milana Lojanice o rukotvorenim skicama Spasoja Krunića. Vladimir Milenković je učinio umetnički izraz imanentnim ovoj monografiji.

Knjiga sadrži izbor iz tekstova napisanih i objavljenih u periodu od 2004. do kraja 2013, pa tako predstavlja nastavak autorove zbirke Kritički refleksi (NIN, 2005) u kojoj su bili sabrani napisi u od 2004. do kraja 2013, objavljeni između 1974. i 2004. Ovom prilikom zbirka je podeljena na tri poglavlja: – Osvrti na savremenu arhitekturu, – Polemički napisi i – Godišnje rang-liste. Kritički osvrti se odnose na objekte, događaje i publikacije, a poređani su hronološkim redosledom objavljivanja, što je naznačeno na kraju svakog osvrta datumom i nazivom časopisa ili lista u kome je tekst štampan. U Polemičkom odeljku nalaze se izabrani tekstovi koje je autor u formi rasprava vodio sa kolegama u raznim glasilima povodom aktuelnih događaja, projekata ili objekata. Godišnje rang-liste sačinjene su od deset najuspešnijih arhitektonskih ostvarenja u jednoj godini, kako je to bilo uobičajeno u nedeljniku NIN na kraju svake godine. U poslednje dve godine došlo je do redakcijske izmene po kojoj lista ima 5 najuspešnijih i 5 najneuspelijih ostvarenja, s tim što je za 2013. vraćen raniji vid rangiranja. Liste inače obuhvataju razne oblasti umetničkog stvaranja koje prate NIN-ovi kritičari, među koje, od 1974, spada i autor ove zbirke.