ODRŽIVI RAZVOJ - USUD ARHITEKTURE

Uticaj arhitekture na čovečanstvo

Arhitektura u 20. veku je jedna od najznačajnijih enciklopedija moderne arhitekture u svetu. Ova knjiga se većgodinama koristi kao dodatna literatura na Arhitektonskim fakultetima u Srbiji i svetu. Tašen je nedavno napravio dopunjeno izdanje koje bi trebalo da predstavlja konačni vodič kroz arhitektonske škole i pravce u 20. veku i da pruži naznake o razvoju arhitekture u novom milenijumu.

Autorka, poznata pre svega po svojim raznovrsnim projektima za koje je nagrađivana i nominovana za najveće nagrade na polju arhitekture, ovde tematizuje ono što pokreće njen rad i praksu arhitekte uopšte: arhitektonski koncept. U arhitekturi, kako kod nas tako i u svetu, arhitekta veoma retko može izraziti i objasniti ono što radi i tako doprineti autonomiji arhitekture u odnosu na druge discipline i oblasti znanja. -Iz recenzije Vladana Đokića

Ova knjiga sprovodi značajne rekonstrukcije unutar filozofske terminologije, poretka pojmova i koncepata kojima filozofi barataju na različitim jezicima i u raznovrsnim kulturama. Ambicija autorke da ustanovi jednu novu i opravdanu arhitektonsku terminologiju istovremeno remeti i menja neka ustaljena značenja reči. Posle ovih konceptualnih ili arhitektonskih intervencija, mišljenje nužno postaje konkretnije i preciznije. - Iz recenzije Petra Bojanića

U knjizi su u vidu poglavlja izdvojene četiri tematske celine. U prvom poglavlju su definisani pojam i elementi forme, njena svojstva i grupe relacija. Drugo poglavlje se bavi transformacijom forme, njenom organizacijom i uređenjem, dok se u trećem poglavlju izdvajaju i klasifikuju karakteristične dihotomije u građenju arhitektonske forme.Sadržina udžbenika je potkrepljena referentnim primerima iz savremene domaće i inostrane arhitektonske prakse.U ovom udžbeniku forma se tretira kao motiv i esencija arhitektonskog izraza, dok je razmatranje njenih geometrija i konstrukcije u domenu drugih oblasti. Sadržina udžbenika je potkrepljena referentnim primerima iz savremene domaće i inostrane arhitektonske prakse.

Knjiga je sačinjena od niza kratkih teorijskih sekvenci. Svaki od tih fragmenata adresira specifično pitanje koje nam postavlja arhitektonska stvarnost. Sekvencijalna struktura knjige poziva na njeno nelinearno čitanje, pri čemu svaki od ovih teorijskih isečaka s namerom ne prati logiku „početka“ i „kraja“ jedne narativne strukture. Pored pojma sekvence, podjednako važan pojam kroz koji autorka gradi metod strukturisanja knjige jeste figura. Ako je sekvenca deo narativnog niza, figura je deo prostornog kontinuuma. Ona je takođe fragmentarna, nedorečena, ali na sasvim drugačiji način. Figura se ne može razložiti ili iscrpiti u jeziku zbog toga što pripada kategoriji čulnog, pružajući iskustvo neposrednosti koje se ne može rekonstruisati posredstvom sekvencijalne logike opisivanja ili naracije. Ako je sekvenca nedovoljno konceptualna usled toga što ostaje objektivno nedovršena, figura je nekonceptualna zbog toga što njena objektivnost ne počiva na principima logike. Taj dvostruki nedostatak konceptualnog – u figuri i sekvenci – usvojen je kao osnovni motiv knjige. Iz te pozicije, fragmentarni tekstovi o pojedinačnim temama ne nastoje da definišu koncepte, već da pronađu kritičnu tačku njihovog nastajanja u obrisima, uzdržavajući se od literarnog izlaganja.
O autoru:
Snežana Vesnić je arhitektkinja i vanredna profesorka na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde predaje arhitektonsko projektovanje i arhitektonsku filozofiju. Doktorirala je 2018. godine na Arhitektonskom fakultetu, nakon čega je 2019. godine završila postdoktorske studije na Sveučilištu u Rijeci. Autorka je dve monografije, Arhitektonski koncept: objekt stvarnosti i subjekt iluzije (Akademska knjiga, 2020) i Arhitektonski koncepti u figurama i sekvencama (Univerzitet u Beogradu – Arhitektonski fakultet, 2024). Osnivačica je i glavna urednica međunarodnog akademskog časopisa Khōrein: Journal for Architecture and Philosophy. Autorka je više nagrađivanih arhitektonskih projekata, od kojih su dva nominovana za prestižnu Nagradu Evropske unije za savremenu arhitekturu „Mies van der Rohe“.

Prvi tom Atlasa arhitekture raščlanjen je na opšti deo i na istoriju arhitekture evropskog i prednjeazijskog prostora, koja u prvom delu seže od visokorazvijenih kultura Mesopotamije pa do ranohrišćanskog perioda. Svako poglavlje započinje preglednim geografskim i vremenskim tablicama. U određenom smislu, Atlas funkcioniše kao prostorni koordinatni sistem: čitalac se u njemu može informisati o celokupnom toku istorije arhitekture ("vertikalno"), ali i o pojedinim razdobljima ("horizontalno").

Drugi tom Atlasa arhitekture podeljen je na tri velika dela: Srednji vek, Novi vek I, Novi vek II. U tom smislu, prati se razvoj od hrišćanskih bazilika, manastira i utvrđenja, preko romanike i gotike u kojima nastaju masivne i monumentalne katedrale, da bi u renesansi arhitektura bila posmatrana ne samo sa praktične, već i sa teorijske strane. Devetnaesti vek je posebno zanimljiv, prvenstveno zbog pojave industrijalizacije i novih konstruktivnih materijala (čelika i armiranog betona). Poslednji delovi Atlasa tiču se dvadesetog veka i novih pokreta i stilova - moderne arhitekture, koja sada ima tendenciju ne samo da bude praktična i funkcionalna, nego da vrlo često i šokira svojom spoljašnjošću. Kao i u prvom tomu Atlasa, i ovde se čitaocu nudi sistem uz pomoću kojega se i sam može lakše snaći u delovima knjige koji se tiču stilova, regija i istorije pojedinih epoha i zemalja.

Nikola Nestorović jedan je od najznačajnijih arhitekata u Srbiji, čije je stvaralaštvo obeležilo i obogatilo, beogradsku i srpsku arhitekturu tokom poslednje decenije devetnaestog i prve decenije dvadesetog veka. Iako je u istoriografiji prepoznat kao nosilac novog stila secesije, kao i da je njegov graditeljski opus imao uticaj na razvoj novije srpske arhitekture, celokupan stvaralački, naučni i stručno-publicistički rad, do sada nije bio predmet posebnog istraživanja. Ova disertacija ima za cilj da istraži sve aspekte delovanja Nikole Nestorovića, sa posebnim osvrtom na kontekst u kome je stvarao, kroz definisanje uticaja i izvora pod kojim su dela nastajala, kao i podsticajnih ali i negativnih uticaja sredine, koji su se odrazili na njegovo stvaralaštvo.
Težište rada je na rasvetljavanju pojedinačnih faza i pojava, poređenjem sa primerima iz okruženja, kao i iz sredina koje su mogle da imaju neposredni uticaj na njegovo profesionalno delovanje i graditeljski opus. U skladu sa predmetom i ciljevima istraživanje je temeljeno na istoriografskom metodu zasnovanom na prikupljanju, analiziranju, klasifikaciji i kvalifikaciji svih dostupnih primarnih i sekundarnih izvora od značaja za iscrpno istraživanje uloge i stvaralaštva Nikole Nestorovića. Do danas je poznato da je projektovao šezdesetosam objekata, uglavnom javne, poslovne i stambene namene, dok se u domenu sakralne arhitekture oprobao na dva projekta, odnosno konkursna rada.Stvaralačka delatnost od tri decenije i velika produktivnost, omogućili su sveobuhvatno sagledavanje, ne samo projektantskog opusa autora, nego i srpske arhitekture tog perioda i pojedinih njenih najznačajnijih primera, čiji je upravo Nestorović autor.
Obrazovan u duhu akademizma, a savremen u shvatanjima, tokom celog stvaralačkog rada kretao se između akademskih postulata i savremenih secesijskih težnji, pod uticajem sredine u kojoj je stvarao.Na početku karijere kanoni akademizma su mu poslužili kao sigurni i provereni oslonac, da bi kroz saradnju sa arhitektom Androm Stevanovićem, ostvario veću sigurnost i slobodu u individualnijem umetničkom izrazu.

U glavnom korpusu monografije detaljno se analiziraju objekti 24 novčana zavoda, koje je autor podelio u tri kategorije – državne, privatne/inostrane i manje novčane zavode. Ovo je izvršeno prema primarnim arhitektonskim karakteristikama njihovih upravno-poslovnih objekata, po kojima državne karakteriše najvše akademsko-istoricistička arhitektura, privatne nešto slobodniji iskorak ka uticajima ar dekoa, ekspresionizma i moderne, dok je osnovna odlika manjih novčanih zavoda njihova svedena prostorna dimenzija i uplivi različitih stilskih uticaja. Ova studija predstavlja vredan istraživački poduhvat podjednako zanimljiv za arhitekte, istoričare umetnosti, sociologe, privrednike i bankare. Sistematizujući arhitektonska zdanja između dva svetska rata u polje sveobuhvatne analize zgrada novčanih zavoda, koji su do sada istraživani i publikovani isključivo kao retki monografski prikazi pojedinačnih objekata ili analizirani u okviru radova koji se bave delima određenih arhitekata ili partikularnim pojavama u srpskoj arhitekturi. Samim tim, ovo naučno istraživanje baca novo svetlo na fenomen bankarske arhitekture i na njenu ulogu u formiranju poslovnog-finansijskog duha i društvenog konteksta međuratnog Beograda.

Ovaj nezamenljiv, sveobuhvatan i kompaktan izvor informacija predstavlja priručnik za građevinske stručnjake, arhitekte, investitore, predavače i studente.

Sadrži osnove, norme, propise o lokaciji, građenju, oblikovanju, potrebnom prostoru, odnosu prostorija, merama za zgrade, prostorije, opremu i uređaje. Glavno merilo i cilj u svemu tome je čovek.

Ovo izdanje Arhitektonskog projektovanja je prerađeno i osavremenjeno. Posebno je dat naglasak na narasloj odgovornosti projektanata za životnu sredinu, produbljeni su i prošireni aspekti biologije u građevinarstvu i građenja u starim zgradama.

Ova knjiga traje skoro ceo jedan vek kroz Nojfert zadužbinu koju je osnovao Ernst Nojfert koji je za života radio na ukupno tridest dva izdanja. Prvi put je izašla 1936. a 1979. u svom 30. izdanju znatno je inovirana i proširena.

Ovo prerađeno i osavremenjeno izdanje sadrži preko 6000 slika i tabela. “Samo onaj ko se menja, ostaje mi blizak” citirao je Nojfert Ničea u svom predgovoru, a citatom Konfučija “Ja svom učeniku dajem jedan ugao, ostala tri treba on sam da pronađe!” definisao je koncept ovog priručnika.

Licencna izdanja ovog rada izašla su na engleskom, francuskom, španskom, portugalskom, italijanskom, grčkom, turskom, češkom, hrvatskom, srpskom, slovenačkom, mađarskom, poljskom, ruskom, indonežanskom, japanskom, kineskom, rumunskom i bugarskom jeziku.

Skup tekstova iz arhitekture, urbanizma i strateškog (prostornog) planiranja objavljenih u Kulturnom dodatku Politike od 1975. do 1920. godine. Centralna tema je fenomen grada analiziran sa različitih stanovišta: ekonomskih, društvenih, kulturnih, ekoloških, umetničkih i tehnoloških. Knjiga je ilustrovana mapama, crtežima projekata, fotografijama... Postavljena hronologija (poslednje četiri decenije) omogućava da se prati razvoj onoga o čemu autor piše, i to čini ovaj rukopis zanimljivim i živim, nezastarelim.

"Publikacija „Dizajn enterijera stambenog prostora“, Jelene M. Stepanov je nastala kao rezultat dugogodišnjeg rada autorke u oblasti dizajna enterijera i predstavlja zanimljivu, multidisciplinarnu studiju u kojoj se na profesionalan i konzistentan način kombinuju hronološki prikaz razvoja dizajna enterijera kao samostalne prakse, i uputstva i praktične smernice za projektovanje i dizajn enterijera. prof. dr Vladan Djokić
Ova monografija svrstava se u jedno od retkih dela na srpskom jeziku u kojima je obrađena tema dizajna enterijera. Iako je osnovni fokus monografije usmeren ka stambenim enterijerima, ona pokriva širok spektar oblasti i različitih, kako kulturoloških, tako i tehničkih, aspekata dizajna enterijera, uopšteno. Monografija je namenjena kako studentima arhitekture i dizajna, tako i svima koji imaju nameru da se upoznaju sa osnovama dizajna enterijera.

Sadržajan i slojevit rukopis Jelene M. Stepanov, odeljen je na više funkcionalnih poglavlja upotpunjenih obiljem reprodukcija. Teorijske i praktične aspekte dizajna enterijera stambenog prostora autorka sagledava problemski i analitički u širem istorijskom i savremenom kontekstu. - dr Đorđe Alfirević

Dajući prikaz velikog broja pozicija u enterijeru, knjiga ukazuje na mnoge aspekte projekta koje dizajner enterijera ne bi smeo prevideti. Zbog mnoštva korisnih informacija koje su kondenzovane na njenim stranicama, ova knjiga može naći svoju primenu kako u fakultetskoj nastavi, tako i van nje. Može biti od velikog značaja za sve koji stiču svoja prva znanja u oblasti dizajna enterijera, za one koji stiču prva iskustva u realizaciji projekata, ali i za one koji, iako su već u struci, žele da uza se imaju sažet pregled ključnih elemenata enterijerske struke. Krećući se kroz poglavlja, prelazimo put od opšteg, teorijskog znanja, istorijskih referenci i principa organizacije stambenog prostora do tehničkih detalja i konkretnih saveta, koji u praksi mogu imati veliku vrednost. -Ivan Mangov

Klasicizam u arhitekturi Srbije nedovoljno je istražena istorijska pojava, iako je znatno uticala na razvoj domaće arhitektonske teorije i prakse. Osvetljavanje i vrednovanje dometa ovako važnog stila novije domaće arhitekture omogućuje da se rekonstruiše precizna linija razvoja istorijskog nasleđa novijeg doba.