NOVI SAD OD KUĆE DO KUĆE 2

Uticaj arhitekture na čovečanstvo

Arhitektura u 20. veku je jedna od najznačajnijih enciklopedija moderne arhitekture u svetu. Ova knjiga se većgodinama koristi kao dodatna literatura na Arhitektonskim fakultetima u Srbiji i svetu. Tašen je nedavno napravio dopunjeno izdanje koje bi trebalo da predstavlja konačni vodič kroz arhitektonske škole i pravce u 20. veku i da pruži naznake o razvoju arhitekture u novom milenijumu.

Najveći broj tema u knjizi je vezan za autorovu profesiju arhitekte, urbaniste i prostornog planera. Tako je i knjiga organizovana u tri dela. U prvom delu autor pokušava da osvetli ponešto posebno i drugačije o arhitekturi jer ocenjuje da se kod nas, a i šire, o njoj uglavnom piše jednostrano i suviše usko sa estetskog stanovišta, čime se znatno umanjuje njen veliki društveni značaj.
U drugom delu su tekstovi o urbanizmu kao pokušaj da se osvetli teška i apsurdna sudbina ove aktivnosti od javnog značaja u našem društvu danas. a treći deo tekstova posvećen je budućnosti, sa nizom prividno različitih tema koje su povezane generalnom idejom održivog razvoja.


Najveći broj tema u knjizi je vezan za autorovu profesiju arhitekte, urbaniste i prostornog planera. Tako je i knjiga organizovana u tri dela. U prvom delu autor pokušava da osvetli ponešto posebno i drugačije o arhitekturi jer ocenjuje da se kod nas, a i šire, o njoj uglavnom piše jednostrano i suviše usko sa estetskog stanovišta, čime se znatno umanjuje njen veliki društveni značaj.
U drugom delu su tekstovi o urbanizmu kao pokušaj da se osvetli teška i apsurdna sudbina ove aktivnosti od javnog značaja u našem društvu danas. a treći deo tekstova posvećen je budućnosti, sa nizom prividno različitih tema koje su povezane generalnom idejom održivog razvoja.


Najveći broj tema u knjizi je vezan za autorovu profesiju arhitekte, urbaniste i prostornog planera. Tako je i knjiga organizovana u tri dela. U prvom delu autor pokušava da osvetli ponešto posebno i drugačije o arhitekturi jer ocenjuje da se kod nas, a i šire, o njoj uglavnom piše jednostrano i suviše usko sa estetskog stanovišta, čime se znatno umanjuje njen veliki društveni značaj.
U drugom delu su tekstovi o urbanizmu kao pokušaj da se osvetli teška i apsurdna sudbina ove aktivnosti od javnog značaja u našem društvu danas. a treći deo tekstova posvećen je budućnosti, sa nizom prividno različitih tema koje su povezane generalnom idejom održivog razvoja.

Nikola Nestorović jedan je od najznačajnijih arhitekata u Srbiji, čije je stvaralaštvo obeležilo i obogatilo, beogradsku i srpsku arhitekturu tokom poslednje decenije devetnaestog i prve decenije dvadesetog veka. Iako je u istoriografiji prepoznat kao nosilac novog stila secesije, kao i da je njegov graditeljski opus imao uticaj na razvoj novije srpske arhitekture, celokupan stvaralački, naučni i stručno-publicistički rad, do sada nije bio predmet posebnog istraživanja. Ova disertacija ima za cilj da istraži sve aspekte delovanja Nikole Nestorovića, sa posebnim osvrtom na kontekst u kome je stvarao, kroz definisanje uticaja i izvora pod kojim su dela nastajala, kao i podsticajnih ali i negativnih uticaja sredine, koji su se odrazili na njegovo stvaralaštvo.
Težište rada je na rasvetljavanju pojedinačnih faza i pojava, poređenjem sa primerima iz okruženja, kao i iz sredina koje su mogle da imaju neposredni uticaj na njegovo profesionalno delovanje i graditeljski opus. U skladu sa predmetom i ciljevima istraživanje je temeljeno na istoriografskom metodu zasnovanom na prikupljanju, analiziranju, klasifikaciji i kvalifikaciji svih dostupnih primarnih i sekundarnih izvora od značaja za iscrpno istraživanje uloge i stvaralaštva Nikole Nestorovića. Do danas je poznato da je projektovao šezdesetosam objekata, uglavnom javne, poslovne i stambene namene, dok se u domenu sakralne arhitekture oprobao na dva projekta, odnosno konkursna rada.Stvaralačka delatnost od tri decenije i velika produktivnost, omogućili su sveobuhvatno sagledavanje, ne samo projektantskog opusa autora, nego i srpske arhitekture tog perioda i pojedinih njenih najznačajnijih primera, čiji je upravo Nestorović autor.
Obrazovan u duhu akademizma, a savremen u shvatanjima, tokom celog stvaralačkog rada kretao se između akademskih postulata i savremenih secesijskih težnji, pod uticajem sredine u kojoj je stvarao.Na početku karijere kanoni akademizma su mu poslužili kao sigurni i provereni oslonac, da bi kroz saradnju sa arhitektom Androm Stevanovićem, ostvario veću sigurnost i slobodu u individualnijem umetničkom izrazu.

U glavnom korpusu monografije detaljno se analiziraju objekti 24 novčana zavoda, koje je autor podelio u tri kategorije – državne, privatne/inostrane i manje novčane zavode. Ovo je izvršeno prema primarnim arhitektonskim karakteristikama njihovih upravno-poslovnih objekata, po kojima državne karakteriše najvše akademsko-istoricistička arhitektura, privatne nešto slobodniji iskorak ka uticajima ar dekoa, ekspresionizma i moderne, dok je osnovna odlika manjih novčanih zavoda njihova svedena prostorna dimenzija i uplivi različitih stilskih uticaja. Ova studija predstavlja vredan istraživački poduhvat podjednako zanimljiv za arhitekte, istoričare umetnosti, sociologe, privrednike i bankare. Sistematizujući arhitektonska zdanja između dva svetska rata u polje sveobuhvatne analize zgrada novčanih zavoda, koji su do sada istraživani i publikovani isključivo kao retki monografski prikazi pojedinačnih objekata ili analizirani u okviru radova koji se bave delima određenih arhitekata ili partikularnim pojavama u srpskoj arhitekturi. Samim tim, ovo naučno istraživanje baca novo svetlo na fenomen bankarske arhitekture i na njenu ulogu u formiranju poslovnog-finansijskog duha i društvenog konteksta međuratnog Beograda.

Skup tekstova iz arhitekture, urbanizma i strateškog (prostornog) planiranja objavljenih u Kulturnom dodatku Politike od 1975. do 1920. godine. Centralna tema je fenomen grada analiziran sa različitih stanovišta: ekonomskih, društvenih, kulturnih, ekoloških, umetničkih i tehnoloških. Knjiga je ilustrovana mapama, crtežima projekata, fotografijama... Postavljena hronologija (poslednje četiri decenije) omogućava da se prati razvoj onoga o čemu autor piše, i to čini ovaj rukopis zanimljivim i živim, nezastarelim.

Monografija „ESEJI O GRADU” je tekstualni zapis televizijskih narativa i nastupa Spasoja Krunića ranije emitovanih na nacionalnoj televizijskoj stanici, danas javnom servisu Srbije – RTS-u. Knjiga donosi šesnaest eseja – ličnih stavova autora izvedenih iz misli o gradovima u Srbiji, ali ponajpre Beogradu, gradu u kome živi i radi, ujedno univerzalno tematizovanih kroz niz pojava svakodnevno prisutnih u gradskom životu. „Eseji o gradu” nam donose i foto-razgovor urednika za svaki esej posebno. Šesnaest foto-razgovora, šesnaest mesta susreta autora i urednika, šesnaest tačaka preseka misli datih u dva različita narativa, nesumnjivo odgovaraju dijalektičkoj maksimi „ jedan se deli na dva”.

Iz predgovora:
„Čitalačka javnost svakako će se susresti u ovoj knjizi sa fragmentom hronike kontinuiteta Beograda i gradova Srbije, kao okvira izabranim temama koje prevazilaze lokalnu sredinu iz koje nastaju. Sasvim je moguće da neke stvari, sada nakon dve i po decenije, deluju kao opšte mesto, jer je neminovno ostvaren izvesni napredak. Ovo ne znači da su problemi na koje nam Krunić ukazuje prevaziđeni već, najčešće znači, da su normativno skriveni. Uostalom, praktični humanizam u našem svetu je pod stalnim pritiskom i bez izglednog rešenja. Zabrinjavajuća je aktuelnost Krunićevih zapažanja koje nam donose završeci njegovih eseja. Zato, ovde i sada, vredelo bi ponoviti jednu od njegovih pouka, a to je da „nema opravdanja za lenjost duha.”

Aleksandar Bobić

Izvor: http://www.arh.bg.ac.rs

Okupljajući radove autora različitog profila – istoričara, istoričara umetnosti i istoričara/teoretičara arhitekture – ovaj zbornik ispituje sličnosti i razlike u procesima planiranja, izgradnje, uređenja, organizacije i ulepšavanja gradova Evrope i Balkana

Bilo da je reč o rušenju srednjovekovnih zidina ili uklanjanju starih četvrti iz osmanskog perioda, jasno je da su gradovi Balkana i Evrope, svaki sa svog istorijskog, političkog i kulturološkog polazišta, prolazili kroz slične procese radikalnog preosmišljavanja. Te transformacije gradova, koje su planski sprovođene u XIX veku, bile su ključni događaji urbane istorije. Upravo njima je strukturalno i vizuelno definisana sama ideja grada, koja i danas čini važan deo kolektivnog identiteta i savremene urbane kulture.
Okupljajući radove autora različitog profila – istoričara, istoričara umetnosti i istoričara/teoretičara arhitekture – ovaj zbornik ispituje sličnosti i razlike u procesima planiranja, izgradnje, uređenja, organizacije i ulepšavanja gradova Evrope i Balkana. Istražujući devetnaestovekovne koncepte pojma „modernizacije“, kao i njegovo različito razumevanje u pojedinim državama i regijama, knjiga osvetljava pojedinačne slučajeve planske urbanizacije i restruktuiranja gradova Zapadne i Srednje Evrope, kao i onih na Balkanu: Atine, Sofije, Rusea, Bukurešta i Beograda.

B.I.Gutberlet nam predstavlja 20 najvažnijih / do danas / građevina svetske istorije i time ih je na jednom mestu objedinio, a korisnici interneta iz celog sveta odabrali su 7 novih svetskih čuda...

Od Stounhendža do Sidnejske opere...

Lako do saznanja o znamenitostima u svetu...

Kako je izgledao grad Čang'an za vreme Tang dinastije? Šta znači hram? Koje su razlike između carskih i privatnih vrtova? Kroz kakve promene prolazi kineska moderna arhitektura? Kakve karakteristike ima kineska arhitektura u novom veku? Pošto sadrži mnogo odabranih slika, ova knjiga, u suštini, predstavlja vodič kroz istoriju kineske arhitekture duge hiljadama godina – od slavnih postignuća u antičkoj tradicionalnoj arhitekturi, preko složenog toka razvoja u savremenom dobu, do današnjeg veličanstvenog i modernog izgleda gradova – kako bi pružila relativno potpunu sliku kineske arhitekture onima koji se za nju interesuju.

Knjiga sadrži izbor iz tekstova napisanih i objavljenih u periodu od 2004. do kraja 2013, pa tako predstavlja nastavak autorove zbirke Kritički refleksi (NIN, 2005) u kojoj su bili sabrani napisi u od 2004. do kraja 2013, objavljeni između 1974. i 2004. Ovom prilikom zbirka je podeljena na tri poglavlja: – Osvrti na savremenu arhitekturu, – Polemički napisi i – Godišnje rang-liste. Kritički osvrti se odnose na objekte, događaje i publikacije, a poređani su hronološkim redosledom objavljivanja, što je naznačeno na kraju svakog osvrta datumom i nazivom časopisa ili lista u kome je tekst štampan. U Polemičkom odeljku nalaze se izabrani tekstovi koje je autor u formi rasprava vodio sa kolegama u raznim glasilima povodom aktuelnih događaja, projekata ili objekata. Godišnje rang-liste sačinjene su od deset najuspešnijih arhitektonskih ostvarenja u jednoj godini, kako je to bilo uobičajeno u nedeljniku NIN na kraju svake godine. U poslednje dve godine došlo je do redakcijske izmene po kojoj lista ima 5 najuspešnijih i 5 najneuspelijih ostvarenja, s tim što je za 2013. vraćen raniji vid rangiranja. Liste inače obuhvataju razne oblasti umetničkog stvaranja koje prate NIN-ovi kritičari, među koje, od 1974, spada i autor ove zbirke.