NA POČETKU SVIH STAZA

Njegov tekst je tesno vezan za ukupnost kulture iz koje je izašao, sve sa željom da je trezveno preispita, bilo da je reč o slučaju Arsena Dedića tokom surovih devedesetih; foto monografiji o poslednjoj turneji Džonija Štulića; čudesnom sagledavanju rokerskog u slikarstvu Miće Popovića; poziciji Koste Bunuševca u novotalasnom Beogradu; čestitom omažu Korneliju Kovaču; baladi o neopevanom Momčilu Popadiću; pozicioniranju Bojana Pečara u EKV kosmosu; koroni što naglo odnese tri važna kompozitorska imena Vojkana, Sanju i Simketa; datumima Majlsa Dejvisa u srpskoj prestonici; gorostasima kakvi su Erik Bardon, Džim Morison i Dilan; gitaroškom revolverašu Alvinu Liju koji je sa sobom znao da povede Lazu Ristovskog sa sve belim „hemondom“; istini iza pesme „Što se bore misli moje“, sve do traktata o stvarnim šampionima narodne muzike…Za razliku od brojnih tumača stvarnosti gde iste nema ni u tragovima, kod Đorđa je prošlost kolona blistavih svetionika pred kojima se ostaje bez daha...To odlikuje Matića, stilistu od klase, mađioničara igre duha i rečitosti.Petar Peca Popović

Mafija nije samo priča o kriminalnom podzemlju. Njena istorija istovremeno je priča o novcu, moći, politici, državama i društvima koja su joj omogućila da nastane i opstane.

Mafija: Globalna istorija istoričar Rajan Džindžeras prati razvoj organizovanog kriminala kroz dva veka i pokazuje kako su se kriminalne organizacije menjale zajedno sa svetom oko njih. Od prvih mafijaških struktura do savremenih međunarodnih mreža trgovine drogom, autor istražuje kako nastaju, kako grade uticaj i zbog čega uspevaju da prežive uprkos naporima država da ih suzbiju.
Pred čitaocem se pojavljuju neke od najpoznatijih figura iz istorije organizovanog kriminala, među kojima su Al Kapone, Pablo Eskobar, El Čapo i Davud Ibrahim, ali knjiga ide mnogo dalje od njihovih biografija. Džindžeras mafiju posmatra u širem istorijskom kontekstu i istražuje njene veze sa policijom, politikom, tržištem, državnim institucijama, granicama i popularnom kulturom.
Posebno je zanimljivo pitanje gde prestaje organizovani kriminal, a počinju legalni biznis i politička moć. Kroz brojne istorijske primere autor pokazuje kako se kapital, uticaj i nasilje mogu preplitati i zašto mafija ne postoji izdvojeno od društva, već često koristi upravo njegove slabosti, promene i potrebe.
Mafija: Globalna istorija je temeljna, ali pristupačno napisana knjiga o istoriji mafije i organizovanog kriminala, koja iza poznatih imena i spektakularnih zločina otkriva mnogo širu priču o funkcionisanju moći u modernom svetu.

O autoru
Rajan Džindžeras je američki istoričar i profesor na Naval Postgraduate School. Bavi se savremenom istorijom Istočne Evrope i Bliskog istoka, sa posebnim interesovanjem za raspad carstava, nastanak modernih država, političko nasilje i organizovani kriminal.

Ova antologija čitaoca vodi, hronološkim redosledom i različitim stilovima, kroz tri perioda Čeovog života, u kojima je sadržana većina njegovih ideja i razmišljanja o Latinskoj Americi:

1950–1956: Susret s Latinskom Amerikom
1956–1965: Latinska Amerika iznutra
1965–1967: Ujedinjena Latinska Amerika: revolucionarni internacionalizam

Tokom svakog od ovih perioda, Če je sticao dragocena iskustva suočavajući se s raznim iskušenjima i neverovatnim izazovima koji ga nisu mogli pokolebati, uspevajući da, zahvaljujući svojoj čeličnoj volji, istraje u svojoj životnoj želji da, kako će se čitalac i sâm uveriti, osmisli način na koji bi bilo moguće poboljšati život naroda i Latinsku Ameriku
pretvoriti u Veliku Otadžbinu.
Čitalac će ovde prvi put upoznati Čeov život, počev od njegove najranije mladosti pa sve do njegovih poslednjih dana u Boliviji: njegovu viziju, ideje i teorije o Latinskoj Americi i njenim narodima, za koje je živeo i za koje će večno živeti.

U svetu koji danas ludilo gotovo isključivo posmatra kao bolest, stari Grci nudili su sasvim drugačiju perspektivu.

U ranoj Grčkoj ono nije bilo samo poremećaj već i način da se probiju granice duše i proširi ljudska ličnost – istovremeno opasnost i dar, poremećaj i nadahnuće. Ludilo je bilo deo religijskog iskustva, temelj delovanja proroka, pa čak i političara, nadahnjivalo je pesnike i pevače, a u ekstatičkim kultovima, poput Dionisovog, otvaralo prostor vizionarskim iskustvima.

Umesto da budu isključeni, „ludi” su u pojedinim epohama imali svoje mesto u zajednici, a društvo je znalo kako da tu silu prepozna, oblikuje i iskoristi.

Ko je, zapravo, lud i šta je bolest?

Đulio Gvidorici prati kako su se odgovori na ta pitanja menjali od arhaične do klasične Grčke, pokazujući da grčka kultura nije monolit, nego složen i promenljiv svet u kojem se mit i razum ne isključuju, već prožimaju.

U 5. veku pre nove ere rađa se pitanje „zašto?”, a s njim i nastojanje da se ludilo objasni prirodnim uzrocima. Hipokrat, lekar i filozof, govori o neravnoteži tečnosti u telu kao uzroku manije, nagoveštavajući racionalni pristup koji će obeležiti kasniju medicinu. Ipak, ludilo ostaje i prostor ekstaze, transa i znanja koje se daruje zajednici. Između nadahnuća i racionalnog mišljenja, u napetosti između mitosa i logosa, oblikuje se temelj zapadne civilizacije.

Na granicama duše: Grci i ludilo uzbudljivo je eruditsko putovanje u svet u kojem granice između božanskog i ljudskog, razuma i osećaja nikada nisu bile čvrsto povučene – i upravo zato su i danas presudne.

Eaeji koje je Man pisao tokom prvog svetskog rata i tiču se tadašnjeg položaja Nemačke u Evropi i svetu, kao i njene buduće političke sudbine

Zapisi i intervjui sa ljudima koji nam omogućuju da upoznamo Mongoliju u njenom autentičnom duhi

Ovo izdanje posvećeno je poeziji i esejistici Varlama Tihonoviča Šalamova (1907–1982), piscu čije je ime u našem kulturnom prostoru najčešće vezivano za prozu i kapitalno delo „Priče sa Kolime", dok je njegov pesnički opus ostao u senci, poznat tek užem krugu čitalaca. Knjiga ima za cilj da upravo taj manje istraženi deo Šalamovljevog stvaralaštva učini vidljivijim i dostupnijim domaćoj publici.

U njoj su sabrani autorovi osvrti na Šalamovljeve eseje i poeziju, kao i desetak pesama u prepevu. Ti prepevi ne pretenduju da budu konačni ili „kanonski" prevodi, već predstavljaju pokušaj dijaloga sa pesnikovom rečju, traženje izraza u srpskom jeziku koji bi, koliko je moguće, sačuvao ritam, ton i etičku strogost originala, bez ukrašavanja i bez ublažavanja. Posebna pažnja posvećena je upravo onoj strogosti i svedočanskoj snazi koja Šalamovljevu poeziju čini jedinstvenom u korpusu ruske književnosti XX veka.

Dok na ulicama ključa, gospodin Tihon je „tu negde, ni blizu ni daleko, sasvim svestan“. Penzionisani profesor, prefinjeni intelektualac, izbegava novinare, ponešto beleži, vodi nekakav dnevnik i sa margine posmatra ono što svi drugi žive iznutra: revoluciju. „Obziri gospodina Tihona“ književno-filozofski su zapisi o našem trenutku: o studentskim protestima započetim 2024. i njihovoj paraleli sa 1968, o revolucionarima i kontrarevolucionarima, o „minimalistima“ koji pokušavaju da razlike prevaziđu – i o pitanju koje nadživljava svaku pobunu: šta se menja promenom vlasti, a šta samo promenom nas samih? Siniša Mitrić, profesor filozofije, kroz lik Tihona Plamenca u razgovor uvodi Hobsa i njegovog „Levijatana“, Bibliju i Svetog Avgustina, ali i požar mladosti, zavičajne predele, Trebinje i Dunav – tražeći, kako sam kaže, „pravu meru“ u vremenu podela. Knjiga za čitaoce koji o uzavrelom dobu žele da misle staloženo – sa margine sa koje se, ponekad, najbolje vidi.

Srpski bukvar nije klasičan leksikon niti suvoparna istorijska enciklopedija, već velika priča o Srbiji napisana kroz pripovesti o ljudima, gradovima, običajima, umetnosti, ratovima, kafanama, muzici, festivalima i svakodnevnom životu. U njemu se susreću Sveti Sava i turbofolk, Crnjanski i mečka Božana, manastiri i soliteri, ćevapi i zenitisti, Radio Beograd i hajduci, avangarda i vašarske pevačice – sve ono
što je vekovima oblikovalo prostor današnje Srbije.

Kroz gotovo 300 odrednica, knjiga prikazuje društvo rastrzano između tradicije i modernosti, ali i mita i stvarnosti. U isto vreme, to je i prostor izuzetne kulturne energije i pamćenja. Srpski bukvar ne donosi samo činjenice, već pokušava da sačuva atmosferu epoha, zaboravljene ljude, nestale gradove i tragove života koji su izgradili identitet Srbije.

Dobitnik četiri Emi nagrade, nagrade Pibodi i dva priznanja Udruženja scenarista otkriva svoj proces pisanja komedije - bez gubljenja razuma.

Zaboravite čekanje inspiracije. Poznati komediograf Eliot Kalen tvrdi da moramo prestati da piljimo kroz prozor čekajući da gotova fora ušeta u naš um. Umesto toga, potrebno nam je "Gajenje viceva - pouzdan proces u kom sadimo premise, negujemo strukturu i na kraju žanjemo čist humor..

Kako izgledaju veliki pisci kada siđu sa stranica svojih knjiga i postanu ljudi od krvi i mesa? U ovoj neobičnoj knjizi uspomena, Jasna Šamić vodi čitaoce kroz gradove nekadašnje Jugoslavije, ali i kroz susrete sa njenim najznačajnijim književnicima i umetnicima. Pred nama se nalaze Ivo Andrić, Meša Selimović, Mirko Kovač, Vasko Popa, Danilo Kiš, Kolja Mićević, Milan Kundera i mnogi drugi, ali ne kao kulturne ikone, već kao sagovornici, prijatelji, komšije i ljudi sa svojim vrlinama, slabostima i protivrečnostima.

Ovo nisu književnoistorijski portreti, već dragocena svedočanstva iz privatnog života jednog vremena. Kroz anegdote, pisma, razgovore i lična sećanja oživljavaju književni krugovi Sarajeva, Beograda, Pariza i Dubrovnika, dok se pred čitaocem istovremeno pojavljuje i svet koji je nestao – Jugoslavija sa svojom kulturom, gradovima i ljudima.

O autoru:
Jasna Šamić, bosansko-jugoslovenska i francuska spisateljica, piše i objavljuje na francuskom i jezicima regiona, autorica je tridesetak djela različitih žanrova i dobitnica brojnih literarnih nagrada. Prevodila je djela s evropskih i orijentalnih jezika na jezike regiona, i sa srpsko-hrvatskog i osmanskog na francuski jezik. Autorica je i dokumentarnih filmova i pozorišnih komada koje je postavljala u Parizu i Sarajevu, te glavna urednica časopisa Književna sehara, koji izlazi na jezicima regiona, francuskom i engleskom jeziku (www.balkan-sehara.com). Djela su joj prevedena na desetak jezika.

„Da li je upitno što – evo, već godinama – zapisujem i objavljujem opaske o svojim doživljajima, o razmišljanjima, o susretima, o knjigama, o ljudima? Nisam li se izložio opasnostima da se, sutra, olako sudi o meni, da neki nadobudni postdiplomac ima gotove ’argumente’ za skiciranje mog književno-psihopatološkog portreta?!”, piše Čedomir Mirković u jednom od unosa u svoj dnevnik, sugestivno naslovljenim „Izlaganje riziku”.

Dnevnički zapisi od kojih se sastoji knjiga Šta nam knjige kažu nastajali su, iz dana u dan, od početka 2000. do jeseni 2002. godine, a polazna namera bila im je da – na osnovu doživljaja, susreta, portreta, ocena, zapažanja i događaja – proprate smenjivanje dva veka i dva milenijuma.

Ova knjiga predstavlja svojevrstan nastavak: sedmo u nizu Mirkovićevih dela dnevničke proze, pored dobro poznatih naslova: Bez iluzija (1981), Ponoćni dnevnik (1985), U kritičarskoj dokolici (1987, 1989), Nove dokolice (1990), Nevidljivi okviri (1999) i 1001 dan – nadomak ćutanja (1999).

Delo Šta nam knjige kažu svojevrstan je mozaik sastavljen od Mirkovićevih probranih i lucidnih zapažanja koja se kreću od simpatičnih anegdota iz književnog i kulturnog života, preko ciničnih i satiričnih opaski, do mudrih i gotovo stoičkih saveta za prihvatanje svega što jedan složen i sadržajan život – kakav je Mirković zasigurno imao – može da nametne.

Na stranicama ovih dnevnika pojavljuju se neke od najeminentnijih ličnosti iz kulture i javnog života, kao što su Milorad Pavić, Branko Radičević, Duško Radović, Ivo Andrić, Matija Bećković, Aleksandar Tišma i brojni drugi, ali Mirković u ovim zapisima daje prostor i potpuno nepoznatim slučajnim prolaznicima čije je živopisne, komične i neretko apsurdne izjave načuo tokom godina i zabeležio ih u segmentima pod nazivom „Rečenice s pločnika“.

U izdanju koje je pred nama čitaoci će se susresti s tekstovima nekada objavljivanim po listovima i časopisima (mahom u Letopisu Matice srpske), na kojima nisu vršene nikakve naknadne intervencije, bez obzira na to što su burna zbivanja najnovijeg razdoblja nudila priliku za revizije uz novu i dopunsku argumentaciju.

Ovo delo nije samo dokument turbulentnih događaja u politici i kulturi dvehiljaditih, već i prozor u lični svet jednog od naših najzapaženijih književnih kritičara, esejiste i izdavača. Na odmet nije ni činjenica da ove stranice obiluju izvrsnim literarnim preporukama i nezapaženim biserima koje je autor, tokom decenija u svom poslu, izdvojio za nas.