ŽENE I POLITIKA IZ RODNE PERSPEKTIVE

U knjizi Milana Lukića akcenat je na tradicionalnim vrednostima i arhaičnim religijsko-mitološkim predstavama u svetlu modernog doba, koje zahteva i nove načine i metode tumačenja i recepcije folklora u svetu čija je svaka pora prožeta digitalnom tehnologijom. Pisana iz pera vrsnog folkloriste i književnika, ona je pitko i stilski izbrušeno esejističko štivo, vredno pažnje i one čitalačke publike koja nije usko povezana sa usmenom tradicijom i folklorom.

Bolje zemlju prodati, nego običaje izgubiti i bolje da nestane selo, nego običaji, narodne su mudrosti koje govore da ko ne poštuje najvrednije u tradiciji, srlja u budućnost. Bez toga se ne zna ni ko ste, šta ste, odakle ste, kuda ste naumili, gde ste zabasali... Mnogi običaji koji su se izobičajili, zaturili, zaboravili, obnavljaju se i prilagođavaju savremenom životu - između krajnosti da su običaji tiranin (Ciceron) i da više koriste dobri običaji, nego zakoni (Tacit).

Knjiga Goli čovek nije samo antropološka studij, to je intelektualna odiseja koja zatvara čuveni ciklus Mitologike.

Kao četvrti tom, ovo delo predstavlja finalni dokaz Levi-Strosove teze da ljudski um, bez obzira na geografiju, funkcioniše po univerzalnim logičkim principima.

Zašto je ova knjiga važna za svakog čitaoca?

- Strukturalna analiza: Razumevanje kako se grade mitovi Amerike.
- Filozofski domet: Odnos između prirode i kulture.
- Naučni autoritet: Ključno delo za studente sociologije, antropologije i filozofije.

Za Induse sveta knjiga, izvor duhovnosti i uporište nacionalnog identiteta, stvarana na sanskrtu, jeziku čija literatura je dva puta obimnija od one na latinskom i grčkom zajedno, ona je od neprocenjive vrednosti za svekoliku evropsku, pa i za slovensku i srpsku tradiciju.

Ovo je knjiga čoveka koji je postavio temelјe i u kojoj su postavlјeni temelјi kulturnoj antropologiji i animizmu. Naravno, na ovom mestu je teško ne setiti se našeg hroničnog kašnjenja za svetskim naučnim tokovima, neretko izazvanog nedostatkom upravo bazičnih knjiga kao što je Prvobitna kultura, ako ni zbog čega drugog, makar zbog činjenice da je i naša stara vera, kao što znamo, pretežno animistička.

Nova knjiga Bojana Jovanovića, Svetlo svetu napisana kao prilog antropologiji hrišćanstvo, plod je autorovog dosadašni proučavanja novozavetnog dela Svetog pisma. Za razliku od sagledavanja čoveka sa stanovišta hrišćanstva, što implicira hrišćansku antropologiju, antropološko razmatranje novozavetnih shvatanja čoveka čini osnovanom jednu antropologiju hrišćanstva. Budući da upravo antropološka znanja i omogućuju osvetljavanje bitnih hrišćanskih shvatanja o njemu, njegovoj veri, nadi i ljubavi, ona nesumnjivo mogu dopri neti adekvatnijem razumevanju njegovog aktuelnog duhovnog i egzistencijalnog stanja. U vreme kada tehnološki razvoj ne prati i čovekovo moralno usavršavanje i kada su tradicionalke vrednosti izgubile svoj nekadašnji značaj, principi hrišćanske duhovnosti su osnova za etičku univerzalizaciju humanističkih načela koja uvećavaju čovekove mogućnosti opstanka i njegovog potvrđivanja kao ljudskog bića - navodi se u predgovoru knjige Svetlo svetu, Bojana Jovanovića.

Knjiga Mit: Biografija verovanja Dejvida Liminga zasnovana je na seriji predavanja održanih u Interreligijskom centru u Njujorku 2000. godine. Autor istražuje tradicionalne mitove različitih kultura, njihovu strukturu i značenje, pružajući čitaocima dublji uvid u svet mitologije.

Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama, posthumno objavljen prvi put 1985. godine, predstavlja najiscrpniju i najsistematičniju studiju posvećenu lokalnim etnobotaničkim predstavama u srpskoj nauci do danas. O narodnim znanjima i verovanjima o magijskim i lekovitim svojstvima biljaka Čajkanović veli: „Religija biljaka i drveta bila je kod starih Srba jako razvijena. U tom pogledu Srbi, doduše, ne čine izuzetak prema ostalim narodima, kod kojih su biljke i drveta, u dalekoj starini, imale takođe visok ugled; ipak, od značaja je činjenica da se od te religije sačuvalo kod Srba i do današnjeg dana više ostataka, i jasnijih ostataka, nego kod mnogih drugih naroda...”

Fenomeni u knjizi su obrađeni van konkretnog istorijskog okvira, odnosno bez preciznih vremenskih
deonica vezanih za prošlost Crne Gore, a problemski su zasnovani kako na stručnoj literaturi, tako i na usmenoj tradiciji, predanjima, predstavama, katkad i sterotipima, a što uostalom i sugeriše njen naslov.

Knjiga antropologa Jovice Stojanovića Odevena životinja prva je antropološka studija u nas o odevnoj modi. Može se reći da je ovo izuzetno značajan prilog temi o kojoj je reč, jer modom su se bavili izvesni autori, ali mahom marginalno i u kontekstu drugih tema.

Stojanović je vrlo iscrpno pokazao da odelo ipak nešto čini sa čovekom, a čini od njega i svašta, jer je čovek opsednut svojim telesnim self-prezentacijama, pa otuda je smislena njegova tvrdnja da je odelo sačinilac kulturnog bića čoveka.

Simbolička vrednost komunikacije u odevanju, i uopšte simbolika odevne mode, koja vuče korene još iz arhajskog doba, ovde je, uz mnoštvo argumentacije, obilno potvrđena. Stojanović je ozbiljno poljuljao i tradicionalnu antropološku tezu da je čovek počeo prvo da se kiti, a zatim odeva.

Ovo je, verovatno, jedno od najoriginalnijih dela koja su uopšte napisana o fenomenu odevanja. Istraživači kulture čovekovog življenja različitih vokacija imaju sve razloge da pročitaju ovu knjigu, kao i šira kulturna javnost, a naročito oni kojima je moda profesija. Odavde će imati šta da nauče...

Studije:Tihomir R. Đorđević, Arhivska građa za naselјa u Srbiji u vreme prve vlade kneza Miloša (1926), Stanovništvo u Srbiji posle Velike seobe 1690. godine (1927), Naselјavanje Srbije za vreme prve vlade kneza Miloša Obrenovića (1921), Selo kao društvena zajednica za vreme prve vlade kneza Miloša (1922), Zbijanje kuća i ušoravanje sela pod knezom Milošem (1914), Varoši u Srbiji za vreme prve vlade kneza Miloša Obrenovića (1921) Milenko S. Filipović, Selo u Srbiji krajem 18. i početkom 19. veka (1954) Borivoje M. Drobnjaković, Stanovništvo u Srbiji za vreme Prvog ustanka (1954), O naselјavanju Crnogoraca po Srbiji u periodu 1847. do 1869. godine (1924) Radoje M. Uskoković, Iselјeni Nikšići (1924) Radoslav Lj. Pavlović, Kulize (poreklo i starina) (1952) Ljubomir Durković Jakšić, Doselјavanja u Kneževinu Srbiju (1957)Pogovor: B. Čeliković, Uz građu i studije o naselјavanju Srbije'