TAO REVITALIZACIJE

U srcu Akaše leži jednostavan, ali revolucionaran uvid: „Vi niste odvojeni od univerzuma; vi ste jedno sa njim”. Ovo učenje dovodi u pitanje opšte uverenje da smo izolovana bića, odvojena od svega oko nas. Umesto toga, Akaša otkriva da je naša prava priroda čista, bezgranična svest i da smo inherentno ujedinjeni sa celim kosmosom. Knjiga je istovremeno i priručnik za praktični, samostalni rad. Praksa čini čuda. Redovnim otvaranjem zapisa i kanalisanjem, kreiramo potpuno novo SEBE. Povezujemo se sa portalom ljubavi i zapisujemo šta nam iz srca dolazi. Sve želje, savete, akcije, korake, a onda posmatramo kako se osećamo. Kako da znamo da su odgovori iz Akaše? Sve što vam je potrebno da znate o Akaši, praktičnom radu i primeni, nalazi se u ovoj knjizi. jer najzad na našem govornom području imamo knjigu – praktikum koja daje uputstva i odgovore na ovu temu.

Sunce se nalazilo u znaku Škorpiona, koji je prema staroj
tradiciji, povoljan za lekare, te posrednike „između otrova i
zdravlja“, kad se rodio Paracelzus (Phillippus Aureolus Theophrastus
Bombastus von Hohenheim- kanton Švic 1493-1541),
švajcarski filosof, lekar i alhemičar, jedan od najčuvenijih fizičara
i okultista Srednjeg veka, otac hermetičke medicine, u
onom značenju u kojem evropski hermetizam možemo poistovetiti
sa filosofijom alhemije, to jest doktrinom i teorijom
minerala, biljaka i planeta, s veštinom alhemijskih operacija i
spekulacija. Otac mu je bio lekar. Godine 1516. Paracelzus dobija
diplomu lekara, i potom, nekoliko godina provodi u službi
vojnog lekara (u venecijanskom, holandskom i danskom ratu).
Godine 1527. postaje gradski lekar i „honorarni profesor“ u
Bazelu, ali nije imao dugačku karijeru zbog neprijateljstva i
podmetanja kolega.
Ko je bio Paracelzus? „Luter medicine, jedna od velikih
pojava renesanse i jedna od najplodnijih“ (Karl Gustav Jung);
„Jedna od najčudnovatijih pustolovina u istoriji ljudske misli,
istinski učenjak koji je, u svojoj borbi protiv aristotelovske
fizike i klasične medicine, postavio temelje moderne eksperimentalne
medicine“ (Aleksandar Koare).



KNJIGU SU CITIRALI:

Milutin Nenadović i dr., „Najčešće dijagnoze kod kojih je potrebno fizičko sputavanje bolesnika sa psihijatrijskim poremećajima: humanost na proveri“, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo, Dec., 2011.
Paracelzus je značajan za istoriju psihijatrije i za ideju ovog teksta. On je bio poslednji srednjovekovni lekar i prvi moderni lekar (16. v.). Tvrdio je da „mentalne bolesti“ nemaju ništa sa đavolima, već su posledica hemijskih poremećaja.

Živka Juričić, „Dekonstrukcija pojma pharmakon: temelj za novo promišljanje etike lijekova dostupnih u savremenom društvu“, Socijalna ekologija, Vol. 23, No. 3, 2014.
Budući da je u poslednje vreme sve više dokaza da besavjesnost čovjeka raste, razumljivo je da raste i „želja“ kao stvarna potreba, za jednom novom etikom lijekova.
Sunce se nalazilo u znaku Škorpiona, koji je prema staroj
tradiciji, povoljan za lekare, te posrednike „između otrova i
zdravlja“, kad se rodio Paracelzus (Phillippus Aureolus Theophrastus
Bombastus von Hohenheim- kanton Švic 1493-1541),
švajcarski filosof, lekar i alhemičar, jedan od najčuvenijih fizičara
i okultista Srednjeg veka, otac hermetičke medicine, u
onom značenju u kojem evropski hermetizam možemo poistovetiti
sa filosofijom alhemije, to jest doktrinom i teorijom
minerala, biljaka i planeta, s veštinom alhemijskih operacija i
spekulacija. Otac mu je bio lekar. Godine 1516. Paracelzus dobija
diplomu lekara, i potom, nekoliko godina provodi u službi
vojnog lekara (u venecijanskom, holandskom i danskom ratu).
Godine 1527. postaje gradski lekar i „honorarni profesor“ u
Bazelu, ali nije imao dugačku karijeru zbog neprijateljstva i
podmetanja kolega.
Ko je bio Paracelzus? „Luter medicine, jedna od velikih
pojava renesanse i jedna od najplodnijih“ (Karl Gustav Jung);
„Jedna od najčudnovatijih pustolovina u istoriji ljudske misli,
istinski učenjak koji je, u svojoj borbi protiv aristotelovske
fizike i klasične medicine, postavio temelje moderne eksperimentalne
medicine“ (Aleksandar Koare).



KNJIGU SU CITIRALI:

Milutin Nenadović i dr., „Najčešće dijagnoze kod kojih je potrebno fizičko sputavanje bolesnika sa psihijatrijskim poremećajima: humanost na proveri“, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo, Dec., 2011.
Paracelzus je značajan za istoriju psihijatrije i za ideju ovog teksta. On je bio poslednji srednjovekovni lekar i prvi moderni lekar (16. v.). Tvrdio je da „mentalne bolesti“ nemaju ništa sa đavolima, već su posledica hemijskih poremećaja.

Živka Juričić, „Dekonstrukcija pojma pharmakon: temelj za novo promišljanje etike lijekova dostupnih u savremenom društvu“, Socijalna ekologija, Vol. 23, No. 3, 2014.
Budući da je u poslednje vreme sve više dokaza da besavjesnost čovjeka raste, razumljivo je da raste i „želja“ kao stvarna potreba, za jednom novom etikom lijekova.

Knjiga o Totu koja obuhvata 22 Arkane Tarota. Izvorno objavljen 1889. godine. Ovaj špil je prvi koji je direktno povezao Tarot s Kabalom. Nacrti su napravljeni prema uputstvima Stanislasa de Guaita, a špil je obnovljen iz originalnih ilustracija. Njegov špil je prvi koji je imao hebrejsko pismo na kartama, i prvi špil koji ilustruje okultna učenja još od Etelinog iz 1787. godine.

Tarot Srednjovekovnih Slikara. Prvi put objavljen 1926. godine. Virt je ovde osmislio 22 glavne karte (Arkane) s naglaskom na simboliku i Kabalu,
integrišući srednjovekovne ezoterične tradicije. Karte su bogate simbolima i ilustracijama koje se oslanjaju na starinske tehnike bojenja, uključujući blage efekte šablona. Virt je izradio samo Tarot Velikih Arkana, nikada potpun špil od 78 karata. Virtovi špilovi nisu samo alat za divinaciju, već i sredstvo za proučavanje i razumevanje dubljih ezoteričnih principa.

Tarot Magova(Tarot Čarobnjaka) (Tarot Srednjovekovnih Ilustratora) je knjiga Osvalda Virta objavljena 1927. godine. Ova knjiga je rezultat Virtovih 40-godišnjih istraživanja Tarota kroz prizmu Masonskih i Kabalističkih učenja. Virt u knjizi detaljno objašnjava svoj Tarot špil iz 1926. godine. Njegov pristup Tarotu naglašava duboku simboliku i ritualnu upotrebu karata kao ključa za univerzalnu mudrost. Knjiga je poznata po jasnom i konverzacijskom stilu pisanja, koji se ističe u poređenju s tadašnjim uobičajenim okultnim delima.

Ovo prvo izdanje na srpskom jeziku, obuhvata Pitersovu knjigu Dečaštvo s Gurđijevom, kao i njegov nastavak, Sećanje na Gurđijeva, zajedno s predgovorom Henrija Milera.


Pre svega, izgleda važno naglasiti činjenicu da sam prvenstveno bio zainteresovan i obuzet njim samim – ne njegovim učenjem; bar ne u intelektualnom smislu. S druge strane, mislim da je bilo nemoguće biti u bilo kakvoj vezi s njim, a ne biti dodirnut onim što je podučavao – on je otelovljavao svoje učenje.

Ako sam svestan bar jedne, stalne posledice Gurđijeva u sebi, to je svest o potpunom paradoksu. Dvojnost čovekove prirode (bilo da se ispoljava u meni ili u nekom drugom) izgleda da je, zahvaljujući Gurđijevu, stanje koje nikad neću moći da zaboravim. Jedini prost primer koji mogu da dam – a prilično je složen – jeste da mi izgleda da deo mene nikada nije odrastao, i da nikada neće odrasti u uobičajenom smislu te reči.

Pripisujem to Gurđijevu zato što mi se čini da je jedan od njegovih ciljeva bio da ohrabruje zadržavanje izvesne dečje naivnosti u svakome. U svojim
spisima on govori o neophodnosti da čovek bude „sposoban da sačuva i vuka i ovcu nepovređene u sebi. - Fric Piters