TAROT MAGOVA - KABALISTIČKI TAROT + KARTE + LUKSUZNA KUTIJA

U srcu Akaše leži jednostavan, ali revolucionaran uvid: „Vi niste odvojeni od univerzuma; vi ste jedno sa njim”. Ovo učenje dovodi u pitanje opšte uverenje da smo izolovana bića, odvojena od svega oko nas. Umesto toga, Akaša otkriva da je naša prava priroda čista, bezgranična svest i da smo inherentno ujedinjeni sa celim kosmosom. Knjiga je istovremeno i priručnik za praktični, samostalni rad. Praksa čini čuda. Redovnim otvaranjem zapisa i kanalisanjem, kreiramo potpuno novo SEBE. Povezujemo se sa portalom ljubavi i zapisujemo šta nam iz srca dolazi. Sve želje, savete, akcije, korake, a onda posmatramo kako se osećamo. Kako da znamo da su odgovori iz Akaše? Sve što vam je potrebno da znate o Akaši, praktičnom radu i primeni, nalazi se u ovoj knjizi. jer najzad na našem govornom području imamo knjigu – praktikum koja daje uputstva i odgovore na ovu temu.

Sunce se nalazilo u znaku Škorpiona, koji je prema staroj
tradiciji, povoljan za lekare, te posrednike „između otrova i
zdravlja“, kad se rodio Paracelzus (Phillippus Aureolus Theophrastus
Bombastus von Hohenheim- kanton Švic 1493-1541),
švajcarski filosof, lekar i alhemičar, jedan od najčuvenijih fizičara
i okultista Srednjeg veka, otac hermetičke medicine, u
onom značenju u kojem evropski hermetizam možemo poistovetiti
sa filosofijom alhemije, to jest doktrinom i teorijom
minerala, biljaka i planeta, s veštinom alhemijskih operacija i
spekulacija. Otac mu je bio lekar. Godine 1516. Paracelzus dobija
diplomu lekara, i potom, nekoliko godina provodi u službi
vojnog lekara (u venecijanskom, holandskom i danskom ratu).
Godine 1527. postaje gradski lekar i „honorarni profesor“ u
Bazelu, ali nije imao dugačku karijeru zbog neprijateljstva i
podmetanja kolega.
Ko je bio Paracelzus? „Luter medicine, jedna od velikih
pojava renesanse i jedna od najplodnijih“ (Karl Gustav Jung);
„Jedna od najčudnovatijih pustolovina u istoriji ljudske misli,
istinski učenjak koji je, u svojoj borbi protiv aristotelovske
fizike i klasične medicine, postavio temelje moderne eksperimentalne
medicine“ (Aleksandar Koare).



KNJIGU SU CITIRALI:

Milutin Nenadović i dr., „Najčešće dijagnoze kod kojih je potrebno fizičko sputavanje bolesnika sa psihijatrijskim poremećajima: humanost na proveri“, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo, Dec., 2011.
Paracelzus je značajan za istoriju psihijatrije i za ideju ovog teksta. On je bio poslednji srednjovekovni lekar i prvi moderni lekar (16. v.). Tvrdio je da „mentalne bolesti“ nemaju ništa sa đavolima, već su posledica hemijskih poremećaja.

Živka Juričić, „Dekonstrukcija pojma pharmakon: temelj za novo promišljanje etike lijekova dostupnih u savremenom društvu“, Socijalna ekologija, Vol. 23, No. 3, 2014.
Budući da je u poslednje vreme sve više dokaza da besavjesnost čovjeka raste, razumljivo je da raste i „želja“ kao stvarna potreba, za jednom novom etikom lijekova.
Sunce se nalazilo u znaku Škorpiona, koji je prema staroj
tradiciji, povoljan za lekare, te posrednike „između otrova i
zdravlja“, kad se rodio Paracelzus (Phillippus Aureolus Theophrastus
Bombastus von Hohenheim- kanton Švic 1493-1541),
švajcarski filosof, lekar i alhemičar, jedan od najčuvenijih fizičara
i okultista Srednjeg veka, otac hermetičke medicine, u
onom značenju u kojem evropski hermetizam možemo poistovetiti
sa filosofijom alhemije, to jest doktrinom i teorijom
minerala, biljaka i planeta, s veštinom alhemijskih operacija i
spekulacija. Otac mu je bio lekar. Godine 1516. Paracelzus dobija
diplomu lekara, i potom, nekoliko godina provodi u službi
vojnog lekara (u venecijanskom, holandskom i danskom ratu).
Godine 1527. postaje gradski lekar i „honorarni profesor“ u
Bazelu, ali nije imao dugačku karijeru zbog neprijateljstva i
podmetanja kolega.
Ko je bio Paracelzus? „Luter medicine, jedna od velikih
pojava renesanse i jedna od najplodnijih“ (Karl Gustav Jung);
„Jedna od najčudnovatijih pustolovina u istoriji ljudske misli,
istinski učenjak koji je, u svojoj borbi protiv aristotelovske
fizike i klasične medicine, postavio temelje moderne eksperimentalne
medicine“ (Aleksandar Koare).



KNJIGU SU CITIRALI:

Milutin Nenadović i dr., „Najčešće dijagnoze kod kojih je potrebno fizičko sputavanje bolesnika sa psihijatrijskim poremećajima: humanost na proveri“, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo, Dec., 2011.
Paracelzus je značajan za istoriju psihijatrije i za ideju ovog teksta. On je bio poslednji srednjovekovni lekar i prvi moderni lekar (16. v.). Tvrdio je da „mentalne bolesti“ nemaju ništa sa đavolima, već su posledica hemijskih poremećaja.

Živka Juričić, „Dekonstrukcija pojma pharmakon: temelj za novo promišljanje etike lijekova dostupnih u savremenom društvu“, Socijalna ekologija, Vol. 23, No. 3, 2014.
Budući da je u poslednje vreme sve više dokaza da besavjesnost čovjeka raste, razumljivo je da raste i „želja“ kao stvarna potreba, za jednom novom etikom lijekova.

Sistem vježbi za jačanje organizma i energije ili nei gong (unutarnje vježbe).

Ovo prvo izdanje na srpskom jeziku, obuhvata Pitersovu knjigu Dečaštvo s Gurđijevom, kao i njegov nastavak, Sećanje na Gurđijeva, zajedno s predgovorom Henrija Milera.


Pre svega, izgleda važno naglasiti činjenicu da sam prvenstveno bio zainteresovan i obuzet njim samim – ne njegovim učenjem; bar ne u intelektualnom smislu. S druge strane, mislim da je bilo nemoguće biti u bilo kakvoj vezi s njim, a ne biti dodirnut onim što je podučavao – on je otelovljavao svoje učenje.

Ako sam svestan bar jedne, stalne posledice Gurđijeva u sebi, to je svest o potpunom paradoksu. Dvojnost čovekove prirode (bilo da se ispoljava u meni ili u nekom drugom) izgleda da je, zahvaljujući Gurđijevu, stanje koje nikad neću moći da zaboravim. Jedini prost primer koji mogu da dam – a prilično je složen – jeste da mi izgleda da deo mene nikada nije odrastao, i da nikada neće odrasti u uobičajenom smislu te reči.

Pripisujem to Gurđijevu zato što mi se čini da je jedan od njegovih ciljeva bio da ohrabruje zadržavanje izvesne dečje naivnosti u svakome. U svojim
spisima on govori o neophodnosti da čovek bude „sposoban da sačuva i vuka i ovcu nepovređene u sebi. - Fric Piters