Jedna vrlo poučna knjiga koja, vodeći čitaoca kroz divno ispričanu istoriju filma, razotrkiva istoriju propagande i nakon što je pročitate, neke filmove više nikada nećete gledati na isti način. Film je kao i muzika, medij koji ima moć da dopre duboko u našu podsvest, naročito kad je u pitanju propaganda koja je bila prisutna gotovo u većini ratnih filmova jugoslavenskih autora, naročito u nekim superspektaklima poručenim od partije na vlasti.
Ovaj moderni platonovski dijalog prava je antologija produbljenih analiza filmova sa verskom tematikom, od XIX do XXI veka. Nisu izostavljeni ni militantno ateistički filmovi, kao ni, istina malobrojni, filmovi srpskih sineasta koji se religije dotiču. Posebno poglavlje posvećeno je i nepravedno zaboravljenim delima eminentnih svetskih režisera o vaskrsenju mrtvih. Knjigu završava pregled čuvenih arthaus filmova koji nisu direktno religiozni, ali zato očigledno žude za apsolutom
„Glumci, glumci... Čitavog života sam se, i mimo rada, družio sa glumcima, što nije baš uobičajeno za reditelja. Prosto osećam da smo od istog soja… Između dva kadra ima mesta i za šalu, pa tako provedeno vreme ostane svima u lepoj uspomeni.“
„Dobri moji glumci... Za vama ostaju i priče o vašim osobenostima, te puno šaljivih zgoda i neumrlih duhovitosti. Ova knjiga želi da otrgne od zaborava što više tih Tespidovih sledbenika. I da iznađem kako sam se ja našao među njima…“
Uz detaljan popis ostvarenih dela, podeljenih uloga i dobijenih nagrada, obilje anegdota nastalih tokom snimanja, putovanja i gostovanja, ova knjiga svedoči o nezaboravnim veličinama jednog vremena i u životu i na pozornici i na platnu…
„Ovo je prvi celovit, sistematičan i detaljan opis i analiza animiranog filmskog stvaralaštva producentske kuće Neoplanta film iz Novog Sada(...) predočena je ubedljiva i dokumentovana slika okolnosti u kojima su se u Neoplanti stvarali dokumentarni i igrani filmovi, kao i niz situacija vezanih za takozvani Crni talas...“
"Čudovišta koja smo voleli" bilo je zamišljeno kao istraživačko putovanje u šest knjiga, dugo tri i po milenijuma, ali usled tragičnih okolnosti, obuhvatiće pedeset poglavlja svrstanih u pet tomova. Kroz analizu legendarnih ličnosti iz mitova, bajki, "horrora", "science fictiona" i "heroic fantasy", traga se za tajnom večite privlačnosti i izazovnosti čudovišta. Ova mala autorska enciklopedija ispituje rađanje popularnih likova u književnosti i njihov prelazak na film i u strip. U četvrtoj knjizi predstavljeni su Tarzan, Fantomas, Alraune, Fantom iz opere, Golem i drugi.
"Čudovišta koja smo voleli" je istraživačko putovanje u šest knjiga i šezdeset poglavlja kroz analizu legendarnih ličnosti iz mitova, bajki, "horrora", "science fictiona" i "heroic fantasy". U trećoj knjizi predstavljeni su Drakula, Pinokio, doktor Džekil i mister Hajd, Šerlok Holms, Čarobnjak iz Oza i drugi.
Istraživačko putovanje u šest knjiga i šezdeset poglavlja kroz analizu legendarnih ličnosti iz mitova, bajki, "horrora", "science fictiona" i "heroic fantasy". U drugoj knjizi predstavljeni su baron Minhauzen, Lepotica i Zver, dr Frankenštajn i njegovo čudovište, grbavac Kvazimodo, Pikova dama, Mala sirena, Stara crna kuća i oživela mumija, Ahab i Beli kit, kapetan Nemo i profesor Lidenbrok i Alisa u zemljama čuda.
