FILOLOGIJA / LINGVISTIKA

“Delo koje je moj svakodnevni životni zadatak, i koje mi je iz dana u dan sve lakše i sve teže, iziskuje moje prisustvo na javi i u snu.” U vreme kada je napisao ove reči Gete je imao trideset jednu godinu i već je uživao svetsku slavu.

U svom biću pesnik, uspeo je da sjedini duhovnu zrelost epohe i verzije vlastitog talenta, predstavljajući se kroz ovu zbirku izabranih pesama. Nakon toliko vremena sposoban da napravi korak na putu kojim se išlo i pre njega, ali na ovako plodan i zavodljiv način sigurno ne.
Svojim velikim delom se pridružio onima koji su uticali na pojavu nemačkog romantizma. Pored višestrukog obrazovanja, dajući veliki doprinos društvenim odlikama prava, botanike, hemije i anatomije kao intelektualne dopune književnosti, i dan-danas je u prilici da bude njena klasična mera - sveopšta parola ljubavi i poštovanja, tako verna napisanim stihovima zbirke.

Nezadovoljstvo mestom činovnika u službi vojvode Karla Avgusta navelo je Getea da krene na veliko putovanje po Italiji, koje će potrajati dve godine i inspirisati ga da napiše neke od najlepših stihova u istoriji svetske lirike.
Na delima Mikelanđela, Rafaela, Paladija otkrivao je suštinu umetnosti kojoj je priroda bila uzor i koja je ostvaria meru sadržaja i forme, harmoničan odnos između pojedinačnog i celine. Neobuzdana snaga čulne ljubavi, istinska radost življenja, toplina, nežnost i tuga ispunili su Geteove “Rimske elegije”.