FILOLOGIJA / LINGVISTIKA

Ova zbirka članaka i eseja, koji su ranije objavljivani u raznim časopisima i bave se temama u rasponu od rase preko književne kritike do filozofije istorije, više je nego dobrodošla. Tom Sunić je važan intelektualac, tim pre što ima tako malo intelektualaca, posebno u Evropi, spremnih da se suprotstave standardnim stavovima levice koji su dominirali intelektualnim diskursom po pitanjima kao što su rasa, multikulturalizam i Drugi svetski rat.

Pitanje „Da li civilizacija civilizuje?” dobar je primer petitio principii i razrešava se potvrdnim odgovorom, jer civilizacija mora činiti ono iz čega izvodimo njeno ime. Međutim, nije nužno pretpostaviti da onaj ko se zalaže za civilizaciju nije svestan ove logičke greške, niti da želi da iskopa jamu za one koji učestvuju u raspravi. Verujem da se prosto radi o želji da se stvar postavi na upečatljiv način, čime se oslanja na izvestan stupanj umne snage prilikom tumačenja.

Ovu knjigu, naizgled, sačinjava prosti i slučajni zbir tekstova koji su već objavljivani u elektronskoj formi, skoro svi na portalu Novi standard. Ipak, samo naizgled se čini da je tako, jer se radi o selekciji tematski povezanog štiva. Vezivno tkivo svih tekstova bilo bi pobuna protiv fenomena koji i danas caruje u mnogim segmentima naše stvarnosti, a koji bismo u širem kontekstu mogli nazvati "avnojevskim svetoma". Jer danas, iako je prošlo više od četiri decenije od smrti Josipa Broza, njegov kult u Srbiji još uvek živi, posebno u vladajućim delovima našeg društva.

Vreme Hafiza nije započelo ovde, u bronci zemaljske prašine, niti končavalo u omaglici srebrne zvezdane prašine, već je nakratko zastajalo na zemlji, da otkriva i belodani harmonije vanvremenlja u vremenom, nepropadljivog u propadljivom, večnog u odblesku mimoletnih sozercanja i uznesenja; Hafiz je bio putnik onovremlja, zastao na trenutak da bam nabere rukohvat ruža sa nebeske trpeze, koja je nevidljiva za oči smrtnika, tek se njemu otkrivala, u problesku, u magnovenju, da nas seti visokog čovekovog, maltene ravnoangelskog, naznačenja na Majci Zemlji.

Demokratski vidici su zbirka eseja koje je napisao Volt Vitman, jedan od najslavnijih američkih pesnika. Knjiga je prvobitno objavljena 1871. godine i u njoj se istražuje uloga demokratije u američkom društvu i kulturi. Vitman obrazlaže da demokratija nije samo politički sistem, nego način života koji obuhvata sve aspekte društva, uključujući i umetnost, književnost i religiju.


Takođe raspravlja o izazovima sa kojima se suočava demokratija u Americi, kao što je uspon materijalizma i erozija individualnih sloboda. Vitman kroz celu knjigu naglašava važnost individualizma i potrebu da građani aktivno učestvuju u demokratskim procesima. Demokratski vidici predstavljaju promišljeno provokativnu i punu dubokih uvida analizu američke demokratije koja je i danas veoma relevantna. Kao pesnik i potencijalni prorok, on razume sukobljene ciljeve svog vremena. On je video i shvatio jednostavne ljude koji su se uzdigli da ukrote zemlju i zauzdaju, upregnu i iskoriste njene materijalne resurse.


Ova knjiga je njegov spoj religijskog katehizma i praktičnog priručnika o demokratiji Novog sveta koja se širi munjevitom brzinom.

Pojavom Alija Esfandijarija, kasnije poznatijeg kao Nima Jušiđ, persijska poezija doživljava ozbiljnu reformu.

U ovoj knjizi najpre ćemo predstaviti istorijski tok razvoja savremene persijske poezije u delima Nime Jušiđa, nakon čega ćemo se detaljnije posvetiti doprinosu koji su na tom polju dali njegovi naslednici. A na kraju ćemo se osvrnuti i na osnovne razlike u strukturi i sadržaju klasične i savremene persijske poetske tradicije.

Na srpskom pesničkom nebu zasjala je nova zvezda: Milivoj Ćuk. Pesnik Ljubavi. (...) U trodelnoj („troičkojˮ) zbirci Sve je tu. Verujem da ćemo iščitavajući to Sve u Ćukovim stihovima postajati bolji i plemenitiji. Časlav Ocić

Antologija savremene persijske poezije posle islamske revolucije. Blistavi zvuci jutra je prva antologija savremene persijske poezije na srpskom jeziku. Ovo izdanje, koje uporedo prati i persijski tekst, kroz dela šezdesetak pesnika nam daje uvid u savremena kretanja u persijskoj poeziji i period koji se smatra jednim od najturbulentnijih u čitavoj iranskoj istoriji, a koji započinje trijumfom islamske revolucije 1979. godine i traje do danas. 

Ovo što uživo posmatramo da se događa u Srbiji i sa Srbijom najlakše je, a možda i jedino moguće, dočarati slikama srednjevekovnih prazničnih svetkovina među kojima je prazniku luda pripadalo centralno mesto. Takvo jednodnevno davanje oduška najnižim porivima i kratkotrajno slavljenje lakrdijaštva i gluposti, samo je malo uveličano ogledalo prozaične zbilje svakodnevnice u Srbiji u drugoj desetini ovog veka.

Trogodišnje tugovanje koje je došlo sa smrću Bake, završilo se na obalama malog ostrva; iscrpljen težinom sopstvenih misli i raskomadan ugrizima samoće, on je ušetao u okean sa crnim kamenjem u džepu i sa rečima ispisanim na rukama. Tonuvši, život je provirio u obliku krika, koji je samo Devojka čula; ona, koja je rođena i poslata od strane plamena da izvaja svetove i posadi život, odvela ga je u svoj dom, duboko ispod okeana, gde su pričali sve dok se besmislenost nije rastvorila. Simultano, prošlost i sadašnjost teku romanom, prikazajući sve aspekte njegovog oporavka: pisanje, baštovanstvo, prihvatanje lepote i grozote sveta, pronalaženje mira među dvosmislenošću osećanja i postojanja, zaljubljivanje i plesanje uz zvuke koji samo najmiliji talasi mogu da proizvedu.

Originalno napisana na engleskom jeziku, novela je prevedena na srpski jezik od strane Draška Roganovića.

Zernerovo najpoznatije delo - programski traktat "Posljednje opuštanje – priručnik za hohštaplere" napisano je kao dadaistički manifest, u emigraciji u Luganu, a objavljeno je 1920. i 1927. godine. Ovaj se pisac, esejist i snob razlikuje od drugih dadaista, kao što suTristan Cara, Hans Arp, najviše po tome što veruje da se jezičnom poetskom imaginacijom može izraziti apsurd i ludilo rata, gađenje nad svetom, ali i dosada i užitak. Hohštapler u ovom razbibrižnom priručniku besprijekoran je stilist, umjereni egoist, dokoličar, često ironičan, nikada moralist, snob koji živi iznad svojih mogućnosti, ali ispod svojega nivoa.