METAFORE I ALEGORIJE

... Ovakav jezički položaj starinaca, koje su grčka plemena zatekli pri svom naseljavanju daje nam mogućnost da ne samo na drugi način izložimo nego i da bolje objasnimo mnoge dosad mračne strane najstarije grčke istorije, kao i relativno brzu helenizaicju i uspešnu simbiozu starih i novih Indoevropljana na jugu Balkanskog poluostrva. I dosad potpuno singularan i neobjašnjiv nagli polet grčkog duha i kulture nalazi svoje prirodno objašnjenje u činjenici što su tvorci i nosioci kritsko-mikenske civilizacije bili do grčki Pelasti...

Studije Jelene Panić Maraš objedinjene u ovoj knjizi sagledavaju modernističke tendencije u srpskoj književnosti. U rasponu od preispitivanja Dučićevih stavova o prirodi pesničkog stvaranja do tumačenja složenog poetskog i jezičkog tkanja Milosava Tešića, autorka prati genezu i promene srpskog pesničkog modernizma, od čisto književnih fenomena do toga kako se u poeziji i kritici reflektuje društvena, kulturna i politička stvarnost. Stanislav Vinaver i Momčilo Nastasijević ukazuju se kao važni akteri ovih promena koji su, svaki na svoj način, profilisali modernističke tokove u prvoj polovini prošlog veka – Vinaver doslednim zalaganjem za slobodu umetničkog stvaranja a Nastasijević izgradnjom autentičnog vida umetničke egzistencije.

Kolaž tekstova, ova knjiga za predmet svog pisanja ima sve.

I to ono sve koje se eliptično kreće od teološkog do muzikološkog, od ontologije do nostalgije, od filologije do naratourbologije, od tišine diskursa do buke hardkora, od anatomske imaginacije do brzine, od Kodera, preko Rastka Petrovića, do Crnjanskog, ili od kontemplacija Tereze Avilske do meditacije o književnom kanonu.

A imati za predmet pisanja sve, znači nemati ništa. U konstantnom pokušaju i nikada do kraja izvedenom diskurzivnom iskoraku „s one strane“, Fragmenti o rukama i ostale mistifikacije okrenute su tom udaljenom, spekulativnom i imaginarnom sve, ništa, iza, i obojene dečijom začuđenošću diskursom, znakovima, teorijom, ljudima, svetom, Bogom.

Okrenute, dakle, onom sve, ništa, ali i onom, saglasno Crnjanskom, tamo, one ostaju u sopstvenoj inkluzivnoj fascinaciji, igri, koju je pratila i prati nekada bol nemoći da se krene, nekada beznadežna klonulost posle lutanja, a nekada, kao što molitvu prati, grozničavost bespovratnog odlaska.

Zapisi Milenka Pajića, koje je godinama objavljivao u dnevnoj štampi, predstavljaju autorovo suočavanje s našom realnošću i mentalitetom kroz vrcave eseje-medaljone o rečima i njihovom značaju u svakodnevici. Neretko duhovit, katkad ciničan, uvek pronicljiv, autor u knjizi "Srpski s mukom" nas vodi kroz iznenađujuće nove jezičke predele.

Rusizmi u srpskoj štampi.

Sadrži i tekstove pesama Dž. Harisona na engleskom jeziku i prevode na srpski jezik.

Njuzmagazinskim osvetljavanjem događaja, Milan Milošević i Aleksandar Ćirić su u nedeljniku Vreme naizmenično vodili svojevrsni tranzicioni dnevnik, fokusirajući pažnju na reči koje su održavale aktuelni trenutak, ali i na informatičke, tehnološke, političke i sociopsihološke promene koje su davale pečat duhu vremena. Ove beleške o rečima su pokušaj da se uz malo „satirične soli" i podsećanja na nekadašnje ključne reči prevede birokratski jezik aplikacija, apsorpcionih kapaciteta i afluentnih deprivacija.


Svakodnevno se uvećava razlika između sve komplikovanijeg internacionalnog jezika nove birokratije i sve svedenijeg omladinskog „"ak "njak" žargona osiromašene verbalne komunikacije fejsbuk generacije. Neke reči ukazuju na to da u vreme pametnih telefona, često pametnijih od vlasika „jezik ludog @" zamenjuje svaku drugu komunikaciju.

Prvi celovit zbornik koji prikazuje osnovni pravac vizantijske misli presudan za obrazovanje srpske srednjevekovne filozofske baštine.