POETSKOKRITIČKI MODERNIZAM

Ovo nije rečnik u pravom smislu reči, sa označenim rodom imenice, oblikom glagola i slično, već Prečnik koji se ispreprečuje upotrebi stranih reči i Prečnik čiji je cilj da se sagleda koliki je to prečnik srpskog jezičkog kruga, posustalog pred možda njegov sami kraj. A da li je zaista kraj, to zavisi od nas.

... Ovakav jezički položaj starinaca, koje su grčka plemena zatekli pri svom naseljavanju daje nam mogućnost da ne samo na drugi način izložimo nego i da bolje objasnimo mnoge dosad mračne strane najstarije grčke istorije, kao i relativno brzu helenizaicju i uspešnu simbiozu starih i novih Indoevropljana na jugu Balkanskog poluostrva. I dosad potpuno singularan i neobjašnjiv nagli polet grčkog duha i kulture nalazi svoje prirodno objašnjenje u činjenici što su tvorci i nosioci kritsko-mikenske civilizacije bili do grčki Pelasti...

Kolaž tekstova, ova knjiga za predmet svog pisanja ima sve.

I to ono sve koje se eliptično kreće od teološkog do muzikološkog, od ontologije do nostalgije, od filologije do naratourbologije, od tišine diskursa do buke hardkora, od anatomske imaginacije do brzine, od Kodera, preko Rastka Petrovića, do Crnjanskog, ili od kontemplacija Tereze Avilske do meditacije o književnom kanonu.

A imati za predmet pisanja sve, znači nemati ništa. U konstantnom pokušaju i nikada do kraja izvedenom diskurzivnom iskoraku „s one strane“, Fragmenti o rukama i ostale mistifikacije okrenute su tom udaljenom, spekulativnom i imaginarnom sve, ništa, iza, i obojene dečijom začuđenošću diskursom, znakovima, teorijom, ljudima, svetom, Bogom.

Okrenute, dakle, onom sve, ništa, ali i onom, saglasno Crnjanskom, tamo, one ostaju u sopstvenoj inkluzivnoj fascinaciji, igri, koju je pratila i prati nekada bol nemoći da se krene, nekada beznadežna klonulost posle lutanja, a nekada, kao što molitvu prati, grozničavost bespovratnog odlaska.

Mihailo Petrović Alas bio je osnivač naše matematičke nauke, ali i vaspitač i učitelj čitavih naraštaja naših matematičara. Sa izvora velike nauke, francuske matematike s kraja XIX veka, on je usvojio mnoge nove ideje koje vode ka stvarnom napretku nauke. On je jedini srpski matematičar koji je ušao u krug sto najznamenitijih Srba.

Zapisi Milenka Pajića, koje je godinama objavljivao u dnevnoj štampi, predstavljaju autorovo suočavanje s našom realnošću i mentalitetom kroz vrcave eseje-medaljone o rečima i njihovom značaju u svakodnevici. Neretko duhovit, katkad ciničan, uvek pronicljiv, autor u knjizi "Srpski s mukom" nas vodi kroz iznenađujuće nove jezičke predele.

Rusizmi u srpskoj štampi.

Sadrži i tekstove pesama Dž. Harisona na engleskom jeziku i prevode na srpski jezik.

Njuzmagazinskim osvetljavanjem događaja, Milan Milošević i Aleksandar Ćirić su u nedeljniku Vreme naizmenično vodili svojevrsni tranzicioni dnevnik, fokusirajući pažnju na reči koje su održavale aktuelni trenutak, ali i na informatičke, tehnološke, političke i sociopsihološke promene koje su davale pečat duhu vremena. Ove beleške o rečima su pokušaj da se uz malo „satirične soli" i podsećanja na nekadašnje ključne reči prevede birokratski jezik aplikacija, apsorpcionih kapaciteta i afluentnih deprivacija.


Svakodnevno se uvećava razlika između sve komplikovanijeg internacionalnog jezika nove birokratije i sve svedenijeg omladinskog „"ak "njak" žargona osiromašene verbalne komunikacije fejsbuk generacije. Neke reči ukazuju na to da u vreme pametnih telefona, često pametnijih od vlasika „jezik ludog @" zamenjuje svaku drugu komunikaciju.

Čitaoci ove neobične i veoma podsticajne knjige, Reči pod lupom, zbornika radova o leksici srpskog jezika, imaće priliku da pročitaju seriju od trideset šest tekstova saradnika Instituta za srpski jezik SANU (kao i njihovog mentora, dr Raj-ne Dragićević, profesora Filološkog fakulteta Beogradskog univerziteta, istovremeno i urednika ove knjige), koji su prilagođeni širokoj publici. Većina ovih tekstova objavljena je u „Politici”, 2015. i 2016. godine, u okviru akcije „Sačuvajmo srpski jezik”, koju je pokrenuo „Politikin” lektor i novinar Gradimir Aničić, a neki se prvi put objavljuju.
Autori tekstova su: Neđo Jošić, Marija Đinđić, Marijana Bogdanović, Danijela Radonjić, Nataša Milanov, Slobodan Novokmet, Jovana Jovanović, Dragana Cvijović, Milica Stojanović, Vesna Nikolić, Ana Milenković, Milena Jakić i Vanja Miljković.
Osnovna poruka ove dragocene knjige jeste da
reči koje svakodnevno koristimo i koje su zabele-žene u Rečniku SANU, rečnicima Matice srpske i drugim rečnicima otkrivaju sliku sveta i sistem vrednosti govornika srpskog jezika.

Prvi celovit zbornik koji prikazuje osnovni pravac vizantijske misli presudan za obrazovanje srpske srednjevekovne filozofske baštine.