FILOZOFIJA

Jer u tome se veoma varamo što smrt očekujemo kao nešto buduće: velik deo nje već je prošao; sve što od našega života leži za nama, to smrt drži u svojim rukama.

Pred kraj života, nakon što se povukao iz službe na dvoru rimskog cara, Seneka počinje prepisku sa svojim prijateljem i učenikom Lucilijem, sicilijanskim prokuratorom. Seneka razmatra fundamentalna pitanja ljudskog postojanja: kako se suočiti sa strahom od smrti, kako upravljati vremenom, kako prepoznati prave vrednosti u svetu privida i kako postići unutrašnji mir nezavisan od spoljnih okolnosti.

Iako zamišljena kao privatna prepiska, ova pisma postala su jedno od najčitanijih dela antičke filozofije. Svojom jasnoćom i direktnošću, ona nude konkretne savete primenjive i u savremenom kontekstu – od upravljanja emocijama i međuljudskim odnosima do razvijanja mentalne otpornosti u teškim vremenima. Ovo delo ostaje trajno svedočanstvo da filozofija, pre svega, mora biti praktična disciplina koja će nas učiti kako da živimo.

Ja ću približavanje smrti dočekati istim licem kakvim je posmatram i kod drugih. Ja ću se pokoravati naporima, ma koliki oni bili, i telo podupirati duhom. Ja ću bogatstvo, imao ga ili ne imao, jednako prezirati, ni žalosniji ako ono negde drugde bude nagomilano, ni srčaniji ako ono oko mene bude sjalo. Ja neću da se uzbuđujem ni kad sreća dolazi ni kad odlazi. Ja ću sve zemlje posmatrati kao da pripadaju meni, a moje kao da pripadaju svima.
Iako je bio jedan od najbogatijih ljudi u Rimu, Lucije Anej Seneka je propovedao jednostavan i skroman život, i pridržavao se svoje filozofije, govoreći da je bogatstvo loše samo onda kada zagospodari čovekom. Baš zahvaljujući toj doslednosti, Senekin trag u istoriji filozofije je neizbrisiv. U spisu O blaženom životu ovaj filozof ispituje put do srećnog i ispunjenog života, i pokazuje kako povezanost s prirodom i život vođen vrlinom neizbežno vode do zadovoljstva

Knjiga "Kako postupiti ispravno" oslanja se na principe stoicizma, predstavljajući pristup Senekinim delima kako bi nam pomogla da bolje razumemo i primenimo stoicističke ideje u svakodnevnom životu. Seneka, poznati rimski državnik i filozof, pruža nam važne lekcije o tome kako da postupamo pravedno i sa više samilosti prema drugima, ali i prema sebi.

Knjiga ističe važnost širokog obzira, jasnog i smirenog razmišljanja, poštene samoprocene i razumevanja prema drugima. Koristeći živopisan novi prevod uz originalni latinski tekst, čitaoci će imati priliku da se dublje upuste u Senekina učenja i da ih primene u svojim životima.

Ova knjiga nudi praktične savete i smernice kako da se nosimo sa svakodnevnim izazovima i kako da postupamo ispravno u različitim situacijama. Kroz Senekine mudre reči, čitaoci će pronaći inspiraciju za život u skladu sa stoicističkim principima, težnjom ka pravednosti, samilosti i mudrosti.

O blaženom / Pisma Luciliju – U raspravi o blaženom životu on poučava čoveka radu, a ne sitnom raspravljanju; svojim strogim deduktivnim mislima, strogo logički, on utiče na volju čitalaca i podstiče na rad.
U pismima Luciliju, te iste stavove, na pristupačan način, daje uz obilje moralnih pouka i značajnih momenata iz života u rimskom društvu
Sasvim je ista stvar da li kažem: „Najviše dobro je duša koja prezire slučajnosti i raduje se samo svojoj vrlini“ ili: „Nesavladljiva snaga duše, puna uviđavnosti, spokojna u delanju, a pri tome bogata čovekoljubljem i brigom za one sa kojima saobraća“.

Ono se može odrediti i ovako: „Blaženim možemo nazvati čoveka za koga ništa nije dobro ili zlo nego samo dobra ili zla duša, koji voli poštenje, kome je njegova vrlina sve, koga slučaj ne može ni uzdići ni slomiti; koji ne poznaje nikakvo veće dobro nego ono što ga sam sebi može dati i za koga se pravo uživanje sastoji u preziranju čulnih zadovoljstava“.
Seneka ( Lucius Annaeus Seneca), Mlađi, otprilike 4.do 65. godine n.e., rodom iz Kordobe, sin Seneke Starijeg, državnik u Rimu. Car Klaudije ga je prognao na ostrvo Korziku(41-49). Postao je vaspitač mladog Nerona i u toku prve polovine njegove vladavine njegov savetnik i stvarni upravljač državnim poslovima. Kasnije je bivao sve više zapostavljen i, najzad, zbog tobožnjeg učestvovanja u zaveri protiv Nerona, primoran da izvrši samoubistvo.

Seneka je bio jedan od najplodnijih pisaca u rimskoj, i kao umetnik u antitetičkom izražavanju jedan od najvećih stilista u svetskoj književnosti.

Ako je i Seneka bio čovek od krvi i ploti, te se nije svagda pridržavao strogih načela stoicizma, jer je brzo nagomilao silno bogatstvo, popuštao strastima svoga učenika i bio zelenaš, ipak je bio hrabar u tome što se sa svoga visokog položaja sve do šezdesete godine nije povukao u privatan život, gde je negovanje vrlina mnogo lakše.

Neminovnom silom okolnosti državnik postaje kosmopolit i rimska književnost izrasta u svetsku, kojoj je predmet čovečanstvo.

Kada je prestala libera res publica i s njome pojedinčev lični uticaj na javni život, Senekin praktični život postaje otium, oslobođenje od zadatka svoga vremena i rad na večnim zadacima čovečanstva, teorijski život filozofa, koji je postao paedagogus generis humani, i čiji svet nije više res publica Romana, nego svet kome pripadaju svi ljudi bez obzira na stalež i naciju. - Miloš N. Đurić

Potreban je ceo život da naučite kako da umrete"", napisao je rimski stoički filozof Seneka. Čitaoce je savetovao ""uvek da proučavaju smrt"", a i sam je slušao svoj savet. U svom se pisanju neprestano vraćao ovoj temi, a ipak, nikada o njoj nije napisao čitavo delo.
Ova knjiga prvi put na jedno mesto okuplja Senekina vandredna promišljanja o smrti i umiranju.
Seneka je verovao kako je život samo put ka smrti i da se kroz život mora vežbati smrt. Ovde nam govori kako to da vežbamo, i kako da razumemo ulogu dobre smrti u dobrom životu.

Uz svoj nepregledni retorički arsenal, uključujući primere iz istorije (posebno Kaliguline užasne vladavine) anegdote, doskočice i veličansvene uzlete elokvencije, Seneka iznosi svoj slučaj protiv gneva sva jače. Kao strastveni propovednik koji govori o vatri i sumporu pakla, predstavlja nam sumornu sliku moralnih opasnosti kojima nas bes izlaže, nalazeći koren gotovo svakog zla na svetu u ovom otrovnom izvoru. No, onda nas podiže prelepom vizijom drugačijeg puta kojim moramo krenuti, puta praštanja i saosećanja koji je sličan onome što možemo naći u hrišćanstvu i budizmu. Senekine misli o besu nisu nikada bile relevantnije nego danas kada necivilizovano ophođenje sve viđe boji javne debate. bilo da traže lični rast ili politički usšeh, čitaoci će videti kako je Senekina mudrost vredan protivotrov za počasti besnog doba.

"Za Seneku je težnja da dajemo drugima u samoj osnovi društva, bez njega smo besmomoćna bića, gora od divljih zveri. Ali velikodušnost se nije izdigla nasumično i slučajno. Seneka je vidi kao deo naše želje da oponašamo bogove, čije je stvaranje zemlje i nebesa najveći dar od svih. Senekina uzvišena proza izrašava divljenjetom daru i duboki osećaj zahvalnosti koji će inspirisati današnje čitaoce.
Uz prosvetljujući uvod i originalni latinski tekst, Kako davati je bezvremeni vodič za duboki značaj istinske velikodušnosti."