O BLAŽENOM/PISMA LUCILIJU

O blaženom / Pisma Luciliju – U raspravi o blaženom životu on poučava čoveka radu, a ne sitnom raspravljanju; svojim strogim deduktivnim mislima, strogo logički, on utiče na volju čitalaca i podstiče na rad.
U pismima Luciliju, te iste stavove, na pristupačan način, daje uz obilje moralnih pouka i značajnih momenata iz života u rimskom društvu
Sasvim je ista stvar da li kažem: „Najviše dobro je duša koja prezire slučajnosti i raduje se samo svojoj vrlini“ ili: „Nesavladljiva snaga duše, puna uviđavnosti, spokojna u delanju, a pri tome bogata čovekoljubljem i brigom za one sa kojima saobraća“.

Ono se može odrediti i ovako: „Blaženim možemo nazvati čoveka za koga ništa nije dobro ili zlo nego samo dobra ili zla duša, koji voli poštenje, kome je njegova vrlina sve, koga slučaj ne može ni uzdići ni slomiti; koji ne poznaje nikakvo veće dobro nego ono što ga sam sebi može dati i za koga se pravo uživanje sastoji u preziranju čulnih zadovoljstava“.
Seneka ( Lucius Annaeus Seneca), Mlađi, otprilike 4.do 65. godine n.e., rodom iz Kordobe, sin Seneke Starijeg, državnik u Rimu. Car Klaudije ga je prognao na ostrvo Korziku(41-49). Postao je vaspitač mladog Nerona i u toku prve polovine njegove vladavine njegov savetnik i stvarni upravljač državnim poslovima. Kasnije je bivao sve više zapostavljen i, najzad, zbog tobožnjeg učestvovanja u zaveri protiv Nerona, primoran da izvrši samoubistvo.