FILOZOFIJA

Sačinjena od komentara dva istaknuta generala drevne Kine, ova knjga razvija strategije Sun Cuovog klasika, Umeća ratovanja, i čini kompletan priručnik za organizaciju i vođstvo. Veliki lideri drevne Kine, obučeni Sun Cuovim principima shvatali su kako se uspešno vodi rat, kako materijalno tako i mentalno, i kako pobeda i poraz slede društvene i psihološke zakone

Sun Pinova Veština ratovanja smatra se delom koje nimalo ne zaostaje za mnogo slavnijom vojnom raspravom Sun Cua. Kao i Sun Cuovo Umeće ratovanja i Sun Pinovo delo bavi se vojnom strategijom, razotkrivanjem zakonitosti ratne veštine, te idejama koje su i danas aktuelne i prime­njive u ratu. Takođe, kroz knjigu provejavaju biseri drevene kineske mudrosti.



Sun Pin (umro 316 p.n.e.) je vojni strateg koji je živeo u Razdoblju zaraćenih država u drevnoj Kini. On je potomak Sun Cua, a vojnoj nauci ga je podučavao pustinjak Gueiguci. Znao je Sun Cuovo Umeće ratova­nja napamet, pa ga je Gueiguci često is­ticao pred ostalim učenicima. Dok je služio u državi Vei, bio je uhapšen pod lažnom optužbom za izdaju. Za kaznu je istetoviran po licu (u to vreme su kriminalci tako kažnjavani) i odstranjene su mu ča­šice sa kolena, zbog čega je do kraja života ostao bogalj.

Sun Pinovo delo Veština ratovanja je arheološkim iskopavanjem ponovo otkriveno 1972. godine, nakon što je bilo izgubljeno skoro 2000 godina. Do tada su neki istoričari spekulisali da su Sun Pin i Sun Cu jedna ista osoba, ali je ovim otkrićem dokazano da je Sun Pin zapravo potomak (unuk ili praunuk) Sun Cua.

Ninđe su bile majstori u prerušavanju, ubacivanju u neprijateljske redove, špijunaži i kontrašpijunaži. Negovali su duhovne vrednosti i magijske tradicije po kojima su se razlikovali od više vojnički organizovanih samuraja, a njihova veština ninđucua, tajanstvena koliko i neophodna, prenosila se u tajnim školama s osloncem samo na nekoliko šifrovanih rukopisa.

Razotkrivajući vezu između ninđi i jamabušija – monaha ratnika s razvijenim natprirodnim moćima – ti rukopisi potvrđuju da je put ninđi zasigurno bio autentična duhovna disciplina, staza usaglašavanja svesti i tela i nevezivanja za svet prolaznog, odnosno staza samoostvarenja.

Šoninki, koji s delima Bansenšukai, Ninpiden i Ninpo Hikan čini dragocenu pisanu zaostavštinu ninđi, napisao je učitelj Natori Masazumi. Taj izvorni tekst – osim što predstavlja čitaocu sve aspekte veštine skrivanja i prerušavanja, preživljavanja u prirodi, špijunaže, fizičkih podviga snage i izdržljivosti – takođe sadrži i učenja o meditaciji, kontroli osećaja, razvijanju psihičkih moći i upotrebi magijskih čini.

Sun Tzuova knjiga Umeće ratovanja, je jedno od najznačajnijih klasičnih kineskih dela.
Ova knjiga ne sadrži ni jednu zastarelu maksimu ili nejasno uputstvo. Najbolje je pobediti bez borbe, rekao je Sun Tzu. Za njega je rat bio sastavni deo života.
Pažljivo pročitajte ovu knjigu, i sve savremene knjige koje govore o upravljanju državom više vam se neće činiti dostojne pažnje.
Za Umeće ratovanja može se metaforički reći da je to srž vojne teorije švajcarske armije – delo koje nudi različito oružje za bilo koju situaciju, ali je njegova glavna pouka "najbolje je pobediti bez borbe". U zbijenom pakovanju pronaćićete sažete poglede o resursima, lukavstvu, motivu zarade, felksibilnosti, integritetu, tajnovitosti, brzini, pozicioniranju, iznenađenju, obmani, manipulaciji, odgovornosti, praktičnosti. Razmotrite samo jedan od brojnih Sun Cuovih saveta: "Mada ste u stanju najviše borbene gotovosti, treba da delujete nespremno."
Klirijev prevod Sun Cuovog 2000 godina starog Umeća ratovanja osavremenjava ovaj važan kineski klasični spis. U njemu nema nijedne prevaziđene maksime, nijednog maglovitog i nejasnog saveta. Po njemu, rat i život dešavaju se u isto vreme. Savladajte načela iz ove knjige, i možete baciti sve savremene naslove iz menadžmenta.“ - Njuzvik

Inspirativno učenje u ovoj zbirci pokazuje da je prava staza ratnika zasnovana na milosrđu, mudrosti, neustrašivosti i ljubavi prema prirodi. Ovo učenje je proisteklo iz govora i pisanja Moriheja Uješibe, utemeljitelja popularne japanske borilačke veštine aikido, telesno-umne discipline koju je nazvao "Umeće mira", a koja nudi nenasilan put do pobede u sučeljavanju sa konfliktom.

Uješiba je verovao da principi aikidoa mogu da se primene na sve izazove u životu – u ličnim odnosima, u društvenim interakcijama, u poslu i u biznisu.
Ovo izdanje je daleko obimnija verzija prvobitnog minijaturnog izdanja. Ovo se odlikuje bogatstvom novog materijala, koji uključuje Uješibinu biografiju, zatim jedan esej "Umeće mira nasuprot Umeća ratovanja", novi prevod doke, didaktičke "poeme o Putu" i Uješibine kaligrafske radove.
Morihej Uješiba (1883-1969) je poznat kao jedan od najvećih majstora borilačkih veština svih vremena. Nakon godina usavršavanja borilačkih veština te duhovnog traganja, on je razvio aikido kao put ka negovanju mira i harmonije u svetu.

„Tao Te Đing je, u svojoj epigramskoj kratkoći, knjiga mudrosti, neiscrpna kao što je i sam Tao o kome govori. Snažan i neposredan utisak koji ostavlja na nas, gotovo tri hiljade godina nakon što je napisana, objašnjava činjenica da je Lao Ce svoje uvide izrazio u elementarnim – reklo bi se arhetipskim – slikama.“

Kao najstarije pisano delo ove civilizacije (pored Biblije), Tao te đing nas uvodi u suštinu kineskog misticizma, pojašnjavajući smisao življenja u harmoniji sa Taom.

Jedan od najpoznatijih sinologa svog doba, Rihard Vilhelm je uložio dodatni napor da kroz komentare približi zapadnjačkom čitaocu određene tačke taoističkog učenja.

Hagakure („U senci lišća”) je priručnik za samurajsku klasu sačinjen iz niza kratkih anegdota i razmišljanja koji istovremeno pružaju uvid i uputstva za način ponašanja koji iziskuje bušido - istinski duh i staza ratnika. Ovo nije filozofska knjiga u smislu u kome se ta reč uglavnom razume: to je zbirka misli i izreka prikupljenih u razdoblju od sedam godina, i kao takva pokriva široku lepezu predmeta, često bez posebnog reda.

Jamamoto Cunetomo (1659-1719) je bio samuraj-sluga iz klana Nabešima, koji je gospodario provincijom Hizen. Postao je budistički monah 1700. godine, nakon što je Šogunska vlada zabranila praksu cufiku - samoubistvo sluge nakon smrti svog gospodara. Knjiga je posvećena jednom mlađem samuraju tokom autorove izolacije u periodu od sedam godina.