KERI

Od autora za koga kritičari predviđaju da će postati jedno od najznačajnijih novih imena savremenog horora stiže jeziv debitantski roman po kojem će biti snimljen i originalni Netfliksov film.

Čarli i Iv, mladi par koji se bavi renoviranjem i prodajom kuća, veruju da su pronašli savršenu nekretninu za svoj novi projekat. Stara kuća u mirnom kraju deluje kao prilika koju ne smeju da propuste. Međutim, njihov plan iznenada prekida neočekivana poseta čoveka koji tvrdi da je nekada živeo upravo u toj kući.

Naizgled bezazlen zahtev da svojoj porodici pokaže nekadašnji dom ubrzo prerasta u niz uznemirujućih događaja. Nakon njihovog dolaska jedno dete misteriozno nestaje, kuća počinje da otkriva svoje mračne tajne, a granica između stvarnosti i košmara postaje sve nejasnija. Ono što je trebalo da bude kratka poseta pretvara se u jezivu igru iz koje niko ne uspeva da izađe nepromenjen.

Kada Čarli iznenada nestane, Iv ostaje sama u kući koja kao da skriva sopstvenu volju. Dok pokušava da pronađe odgovore, sve češće se pita da li je okružena natprirodnim silama ili polako gubi dodir sa stvarnošću.

Nekad smo živeli ovde je napet psihološki horor koji vešto spaja misteriju, atmosferu neizvesnosti i elemente natprirodnog. Markus Kliver gradi priču koja se polako uvlači pod kožu i tera čitaoca da do poslednje stranice preispituje sve što je mislio da zna. Savršen izbor za ljubitelje jezivih romana, ukletih kuća i priča u kojima se najveći strah krije iza sasvim običnih vrata.

Orla je istinsko remek delo, možda uistinu bez premca u toj književnoj oblasti.

Kada očajna majka zatraži pomoć u potrazi za nestalom ćerkom, Holi Gibni se nađe pred slučajem koji dolazi u najgorem mogućem trenutku. Iscrpljena ličnim gubicima i profesionalnim pritiscima, planirala je povlačenje — ali instinkt joj ne dozvoljava da ignoriše poziv u pomoć.

Tragovi vode do naizgled bezazlenog komšiluka i bračnog para koji deluje besprekorno: dvoje uglednih, vremešnih univerzitetskih profesora, oličenje reda, obrazovanja i stabilnosti. Međutim, iza vrata njihove tihe kuće krije se nešto duboko poremećeno — tajna koja bi mogla biti ključ nestanka mlade žene.

Kako istraga odmiče, Holi shvata da se suočava sa protivnicima koji ne greše, ne žure i ne pokazuju grižu savesti. Njena sposobnost zapažanja, strpljenje i analitički um biće stavljeni na krajnju probu u borbi sa hladnom, proračunatom zloćom.

Ovaj napeti kriminalistički triler sa elementima psihološkog horora još jednom potvrđuje zašto je Stiven King majstor savremene napetosti, donoseći priču o zlu koje se skriva iza kulture, uglađenosti i savršenih manira.


„Stiven King je uradio nešto neverovatno u svom novom romanu... Njegove veštine pripovedanja nimalo ne janjavaju“ – Tampa Bay Times

„Ono što Kingova dela čini mnogo strašnijim od većine dela drugih pisaca, ono što ga uzdiže na nivo noćne more, nije okrutnost prema likovima: to je njegova ljubaznost.“ – Flin Beri

„Za pola veka pisanja horora, Stiven King je stvorio neke izvanredne zlikovce. Ko može zaboraviti raspevani glas klovna Penivajza, oličenja đavola Rendala Flega ili krvoločne čeljusti Kudža? Veliki zlikovci u Kingovom romanu nisu toliko upečatljivi, ali to je deo onoga što ih čini toliko zastrašujućim.“ – Rob Meril

STIVEN KING je pisac više od sedamdeset knjiga, bestselera na svetskom nivou. Njegovi poslednji naslovi uključuju Institut, koji je u Sandej ekspresu opisan kao „remek-delo“, Autsajder, nagrada Gudrids čojs za najbolju knjigu misterije i trilera za 2018, i Sandej tajmsov bestseler 2020, Ako krvari.
Veliki broj njegovih dela poslužio je kao predložak za popularne filmove i televizijske serije, uključujući Mizeri, To i Bekstvo iz Šošenka, koji zauzima prvo mesto na IMDb-ovoj listi najboljih filmova.
King je dobitnik nagrade za životno delo Udruženja audio-izdavača za 2020. godinu, nagrade Američkog PEN-a za književno delo 2018, Nacionalne medalje za umetnost 2014. i medalje Nacionalne književne fondacije 2003. za istaknuti doprinos američkoj književnosti. Živi u Bangoru, Mejn, sa suprugom, književnicom Tabitom King.

Ožalošcena majka Magos odseca komadić pluća svog preminulog jedanaestogodišnjeg sina Santjaga. Vođena snažnim majčinskim instinktom i sumnjivom logikom stare narodne priče, Magos odgaja pluće sve dok ono ne dobije svest i izraste u malo mesožderno stvorenje zvano Monstrilio.

Čuva i krije Monstrilija u svojoj oronuloj porodičnoj kući u Meksiko Sitiju. Naposletku, Monstrilio počinje da liči na Santjaga, ali njegovi urođeni nagoni – mada zauzdani zajedničkom brigom i ljubavlju njegovih roditelja, članova porodice i bliskih prijatelja – prete da unište krhku drugu priliku za normalan život.

U ovoj priči o boli uzrokovanoj gubitkom, prihvatanju i čudovišnim stranama ljubavi i odanosti, Herardo Samano Kordova spaja odvažnu maštovitost i evokativnu prozu sa

silinom dubokih osećanja. Ispričana u četiri čina koja nas vode širom sveta – od Meksika preko Bruklina do Berlina – Monstrilio s nesvakidašnjom jasnoćom oslikava katarzičan

i precizan portret onoga što znači biti čovek.

U dosadašnje tri Orfelinove zbirke Blekvudovih priča – Vrbe (2015), Drevna svetla (2017) i Čovek koga je drveće volelo (2021) – ovog klasičnog pisca strave upoznali smo pretežno u njegovom prirodnom okruženju, u šumama, pustinjama, vresištima, planinama, na ostrvima, obalama, na rekama. Sada je krajnje vreme da ga, kroz Pustu kuću (2025) vidimo i na gradskim pločnicima, u kućama i sobama velegrada, ili bar predgrađa, i proverimo da li je to isti onaj Blekvud, kako se snalazi u tom prostoru i kako svoje preokupacije prilagođava ovom ambijentu.

Roman Psiho (Psycho, 1959) Roberta Bloha nije „čist“ horor: strogo žanrovski gledano, to je psihološki triler sa povremenim snažnim elementima horora. Laik bi mogao pomisliti da su psiho-trileri relativno nov fenomen, možda čak i iniciran upravo ovim romanom. Psiho svakako jeste kamen međaš, i nesumnjivo je jedan od najuticajnijih horor romana 20. veka, baš kao što je i Hičkokov film po njemu van svake sumnje prelomni, fundamentalni horor iz kojega čitav moderni film strave proizilazi, kao ruska književnost ispod Gogoljevog šinjela. Ali Psiho nije pionir: on nipošto nije bio ni prvi, ni među prvima, jer nalazi se na kraju jednog dugačkog niza predaka, baš kao što je, istovremeno, i začetnik jedne dugačke i razgranate loze potomaka.

Lavkraftov horor je u krajnjoj liniji materijalistički i utemeljen u razumu, baš kao i njegov narator. Ligotijev horor je impresionistički i agnostički: ne možemo znati šta se dešava upravo zato što nemamo dovoljnu distancu od njegovog naratora. A njegov pristup je, čini se, efikasniji način da se Velika crna istina usađuje u duše čitalaca, a ne u umove, kao kod Lavkrafta. To je pristup poezije, ili pesme, odnosno oniričke pesme u prozi, najradiklanije primenjen upravo u pričama koje sačinjavaju ovu zbirku.

Zastrašujuća japanska horor senzacija. Ukecu, koji ubacuje čitaoce u ulogu detektiva, pozivajući ih da pomognu u otkrivanju istine skrivene u ovim zagonetnim planovima...

Oni su gotičari: mladi, lepi, našminkani ili prirodno bledi, s napirlitanim, ofarbanim kosama: odeveni u crnu kožu, svilu ili mrežice, vitki, androgini. Vole crnilo, groblja, smrt, lobanje, ukletost. Oni su „deca noći”… Neki čak i poziraju kao vampiri – ali šta biva kad u svet mladih rokera i darkera upadnu pravi, večito mladi vampiri?
Na drumovima između Srednje Amerike i egzotičnog Nju Orleansa na krajnjem Jugu odvija se ova složena, erotična horor epopeja o potrazi za sobom, zalivena obiljem alkohola, krvi i drugih telesnih tečnosti.
„Nikada nisam bila naročito fascinirana vampirima pre ove knjige. Odabrala sam da pišem o njima zato što je bila godina 1987, a ja sam bila zainteresovana za gotičarsku potkulturu i uključena u nju – u verovanja destilovana iz mračne muzike i još mračnije emocije, u crnu čipku i poderani somot, u naklonost prema grobljima, u zasecanje do krvi. Upravo o tome sam želela da pišem, a vampiri su suštinska ikona te kulture. Ti klinci su prelepi, otuđeni, ujedno žude za razuzdanim iskustvom i romantizuju smrt. Zar je ikakvo čudo što se identifikuju s vampirima?”
– Popi Z. Brajt

Jednog sasvim običnog, lepog dana gradić Česters Mil u američkoj državi Mejn neobjašnjivo je odsečen od ostatka sveta nevidljivim poljem sile. Avioni padaju pri kontaktu sa njim, a jednoj baštovanki odsečena je ruka kada se Kupola spustila na nju. Ljudi koji obavljaju poslove u susednim gradovima odvojeni su od svojih porodica. Niko ne razume šta ova tajanstvena ograda predstavlja, odakle potiče i da li će ikada nestati.

Del Barbara, veteran iračkog rata, a sada kuvar, moraće da se udruži s nekoliko neustrašivih građana. S druge strane, Džim Reni, političar koji ne preza ni od čega, pokušava da u rukama čvrsto zadrži uzde moći, zajedno sa svojim sinom, koji krije zastrašujuću tajnu. Međutim, najveći protivnik je sama Kupola, jer stanovnici Česters Mila ne samo da imaju malo vremena nego ono neumitno ističe…

„Nigde u ogromnom opusu gospodina Kinga njegov stvarni i fantastični svet nisu se sudarili tako snažno i direktno.“ – New York Times

O autoru
STIVEN KING je pisac više od sedamdeset knjiga, bestselera na svetskom nivou. Njegovi poslednji naslovi uključuju Institut, koji je u Sandej ekspresu opisan kao „remek-delo“, Autsajder, nagrada Gudrids čojs za najbolju knjigu misterije i trilera za 2018, i Sandej tajmsov bestseler 2020, Ako krvari.
Veliki broj njegovih dela poslužio je kao predložak za popularne filmove i televizijske serije, uključujući Mizeri, To i Bekstvo iz Šošenka, koji zauzima prvo mesto na IMDb-ovoj listi najboljih filmova.
King je dobitnik nagrade za životno delo Udruženja audio-izdavača za 2020. godinu, nagrade Američkog PEN-a za književno delo 2018, Nacionalne medalje za umetnost 2014. i medalje Nacionalne književne fondacije 2003. za istaknuti doprinos američkoj književnosti. Živi u Bangoru, Mejn, sa suprugom, književnicom Tabitom King.

Drakula nije samo priča o vampiru – to je roman o ljudskoj slabosti, unutrašnjim demonima i potrebi da se suočimo s onim što nas najviše plaši.

Klajv Barker je oduvek bio posvećen odbrani prava čudovišta – odnosno, onih drugačijih, skrajnutih, progonjenih – da postoje, da se njihov glas čuje i njihovo stanovište razume. Artikulacija čudovišne perspektive temelj je njegove svekolike poetike: u proznom obliku započeta je u pričama sakupljenim u Knjige krvi, a kulminaciju i ultimativni iskaz doživela je u noveli „Pakleno srce“ („Hellbound Heart“, 1986) i u romanu Kabal (Cabal, 1988).