ZOO

Ocuići je debitovao romanom Leto, vatromet i moj leš (1996) koji je napisao u srednjoj školi, dok su ga proslavili roman Gotika (2002) i zbirka priča Zoo (2003), koja je upravo pred vama. Ocuićijev literarni stil ogleda se u izuzetnoj pitkosti s kojom se njegova dela čitaju, nepredvidljivim obrtima u radnji, kao i neočekivanoj humanosti koju ispoljavaju čak i najjeziviji likovi o kojima piše. Uz to je i autentični glas modernog Japana, predstavnik multikulturalnosti žanra horora koji pozajmljuje motive i simbole iz zapadnjačke književnosti u istoj meri u kojoj ih i nudi piscima sa Zapada.
Radnja Ocuićijevih dela slikovita je i brutalna. On se ne ustručava da vrlo neposrednim jezikom obrađuje zastrašujuće, krvave i gadne scene, čineći ih živopisnim za svačiju maštu, ali je interesantno kako koristi stepen nasi-
lja ne bi li napravio gradaciju „čudovišta“ o kojima piše. Jer čudovišta upravo jesu njegova centralna tema – ne neka mitska bića pretekla iz legendi, već njihove moderne varijacije i sublimacije. Od čistog, nepatvorenog zla do onih koji kod čitalaca bude duboko sažaljenje, Ocuićijeva moderna čudovišta su uvek i jedino ljudi, sa svojim tragičnim sudbinama i sa snažnim osećajem sopstvene faličnosti. Dobar primer toga je i naslovna priča Zoo, gde glavni junak naslućuje da sa njim nije sve u redu, a tek zajedno sa čitaocem otkriva koliko. Kako on svakoga dana dobija sve jezivije fotografije leša svoje devojke koji se raspada, tako se i njegovo psihičko stanje urušava, dovodeći nas do one tačke da, čak i kada otkrijemo da je on ubica, uprkos snažnom osećanju gađenja koji pobuđuje, ne možemo da ga krivimo...

Ocuići – pseudonim Hirotake Adaćija, rođenog 1978. u prefekturi Fukuoka. Uglavnom piše kratke horor priče, a oprobao se i u filmskoj industriji. Član je udruženja Pisaca misterija Japana. Debitovao je romanom Leto, vatromet i moj leš, koji je napisao dok je pohađao srednju školu.