GURMAN KOJI JE PREŽIVEO SVOJ GURMANLUK

U načinu na koji Pera Samardžija piše o vinu Francuzi bi rekli da se ogleda dobar ukus, bon goût. On se prevashodno prepoznaje u pristupu koji čitaoca ne opterećuje i ne zatrpava rogobatnom terminologijom. Nema prevođenja govora o vinu u neki metajezik. Zato priče o vinu Pere Samardžije ne liče na savremene likovne kritičare. Naprotiv, njegov je jezik pitak poput laganog vina, uvek je lak i lepršav, pristup mu je ljudski, sklon navođenju nekih lokalnih šala, osobenosti ili kurioziteta, poput one prema kojoj je upravo nepce „centar sveta”. 

Dejan Živkoski Deža (1970) je kao ugostitelj prisutan na sceni od druge polovine osamdesetih godina HH veka, i pripada trećoj generaciji ugostitelja. Radio je u dobrim, vrlo dobrim i odličnim ugostiteljskim radnjama u zemlji i inostranstvu. Pobednik je Prvog nacionalnog takmičenja barmena Srbije i Crne Gore (2003), što je kruna njegove barmenske epizode. Osnove zanata primio je od oca, takođe prekaljenog barmena, koji je tri puta bio pobednik na Zborovima ugostiteljskih radnika velike Jugoslavije, a detaljno glancanje usledilo je u hotelu Hajat Ridžensi Beograd, gde između ostalog dobija i svoj nadimak, Deža. Jedan je od osnivača Udruženja somelijera Srbije — SERSA (2003). Za predsednika ovog udruženja izabran je 2014, a reizabran 2018. godine. Potpuno je preobratio rad i smer Udruženja, što dokazuju i sledeća dostignuća: organizacija zasedanja Generalne skupštine Međunarodnog udruženja somelijera (Association de la Sommellerie Internationale — ASI) u Beogra- du (2016); organizacija prvog Takmičenja somelijera Balkana (Balkan Sommelier Challenge — BSC) u Beogradu (2018); izbor Srbije, na skupštini Međunarodnog udruženja somelijera 2020. godine, za domaćina Takmičenja somelijera Evrope i Afrike 2024. godine. Na istom zasedanju, Dejan Živkoski je izabran za rukovodioca podrške međunarodnim takmičenjima somelijera (Head of Logistics for Sommelier Contest Committee). Bio je međunarodni sudija na takmičenjima somelijera u Argentini, Austriji, Kipru, Rumuniji, Japanu i Belgiji. Svojim radom, širokogrudnošću i dobrom energijom doveo je Udruženje somelijera Srbije na vodeći položaj u jugoistočnoj Evropi. Suvlasnik je restorana Steak & Wine Bar (2014), koji danas važi za izuzetno gastronomsko mesto grada Beograda, o kojem ne treba trošiti reči, već doći i probati. Kroz svoju agenciju za savetovanje i rukovođenje fun & benefits — f&b radio je širom sveta; Azerbejdžan, Meksiko, Italija, Kazakstan, Španija, Makedonija, Hrvatska, Crna Gora i Bosna i Hercegovina. Neke ugostiteljske objekte je pripremio za otvoranje, a nekima unapredio poslovanje. Sa svojom sestrom Danijelom i bratom Darkom naslednik je jedinstvene zbirke jakih alholnih pića koja broji preko 3.000 boca, kojoj je lično dao veliki doprinos, i koju i dalje uvećava. Oženjen je Miljanom sa kojom ima sina Nikolu i kćerku Jovanu. Obožava skijanje i košarku, a za penušava vina vam je već napomenuo.

Bilo da ste novi u svetu piva ili pravi ljubitelj tog pića koji želi da sazna što više o njemu, Pivo za neupućene pomoći će vam da za kratko vreme postanete pravi poznavalac – od prepoznavanja karakteristika ejlova, lagera i ostalih vrsta piva, do razumevanja kako se pivo degustira i ocenjuje. Pored toga, otkrićete najbolje pivske manifestacije širom sveta, kao i jednostavne, profesionalne savete za kupovinu i serviranje piva.

• Osnovne sirovine – upoznajte sastojke od kojih se pivo pravi i kako se kuva
• Postanite stručnjak za pivo – naučite da razlikujete ejlove i lagere, pivo odležalo u buradima i pivo odležalo na drvetu, i otkrijte specijalna i ekstremna piva
• Tajanstveni govor etiketa – izborite se s nepoznatim terminima, dešifrujte žargon degustatora, samouvereno kupujte pivo i ispijajte ga s uživanjem
• Naspite još jednu čašu – saznajte na kojim se temperaturama služi pivo, kako se bira odgovarajuća čaša i pravilno sipa pivo
• Priprema, pozor, kuvanje! – proučite postupno uputstvo za kuvanje piva kod kuće pomoću pivskih kompleta za početnike

U knjizi ćete pronaći:
• Razne vrste piva koja se prave širom sveta
• Pojedinosti o najnovijim i najboljim vrstama piva
• Degustacije piva i pivske ture po Severnoj Americi, Evropi, Aziji i šire
• Idealne temperature i tehnike služenja različitih vrsta piva
• Savete za degustiranje i ocenjivanje piva
• Osnove kombinovanja piva i hrane
• Recepte za kuvanje s pivom

Poseban deo knjige posvećen je pivu sa ovih prostora. Obuhvaćene su sledeće teme: istorijat pivarstva, industrijske i popularne zanatske pivare, hmeljarstvo u Srbiji, egzotična piva koja se proizvode u Srbiji, zanimljivosti, pivski turizam – muzeji, festivali itd. (uključujući i zemlje iz okruženja), pivski barovi...

Sadržaj
Uvodna reč
Uvod
Poglavlje 1: Naiskap! Počinjemo od osnova
Poglavlje 2: Sastojci piva: od uzvišenih do smešnih
Poglavlje 3: Malo pivarske čarolije: kako se pravi pivo
Poglavlje 4: Kategorije piva: ejlovi, lageri i ostali
Poglavlje 5: Šta je „pravi“ ejl
Poglavlje 6: Pivo odležalo u buretu i odležalo na drvetu
Poglavlje 7: Zaronite u ekstremno pivo
Poglavlje 8: Bezglutensko, organsko i košer pivo
Poglavlje 9: Na šta obratiti pažnju pri kupovini piva
Poglavlje 10: Ludorije s etiketama i marketinške zablude
Poglavlje 11: Kako se služi pivo
Poglavlje 12: Izoštrite svoja čula: degustacija i ocenjivanje piva
Poglavlje 13: Hrana i pivo
Poglavlje 14: Kuvanje s pivom
Poglavlje 15: Degustiranje piva u Severnoj Americi
Poglavlje 16: Degustiranje piva u Evropi, Aziji i ostalim delovima sveta
Poglavlje 17: Pivski turizam
Poglavlje 18: Pivo iz kućne radinosti
Poglavlje 19: Deset načina za usavršavanje znanja o pivu
Poglavlje 20: Deset najpoznatijih pivskih gradova širom sveta
Poglavlje 21: Deset (plus jedan) najboljih festivala piva na svetu
Poglavlje 22: Istorijat pivarstva u Srbiji
Poglavlje 23: Začetak zanatskog pivarstva u Srbiji
Poglavlje 24: Hmelj naš nasušni: zeleno ravničarsko zlato
Poglavlje 25: Pivski turizam u Srbiji i regionu
Dodatak A: Kratak vodič kroz vrste piva i njihov sadržaj alkohola
Dodatak B: Kratka istorija piva (za prave poznavaoce)
Indeks

O autorima
Marty Nachel je edukator u oblasti piva, nagrađivani kućni pivar, licencirani pivski sudija (BJCP), član komisije profesionalnih pivskih sudija na Velikom američkom festivalu piva i bivši evaluator piva na Institutu za ispitivanje pića (Beverage Testing Institute). Osnivač je i administrator programa za dobijanje Ale-Conner sertifikata u oblasti piva.
Steve Ettlinger je autor sedam knjiga koje se uglavnom bave hranom i temama vezanim za nju. Njegova najnovija knjiga je Twinkie, Deconstructed.
Vladimir Gošić se bavi novinarstvom 15 godina. Do sada je bio glavni i odgovorni urednik magazina CKM, FHM, ScreenFun, Alan Ford, Metak... Trenutno je na poziciji šefa produkcije u kompaniji Color Press Group gde još uvek uređuje magazin GameFun (bivši ScreenFun). Pivarstvo je oduvek bilo prisutno u njegovom životu, ali je potpuno zagrižen postao nakon što je na proputovanju američkim putem Route 66 po prvi put probao kraft pivo. Odmah po povratku „bacio“ se na novi hobi kućne proizvodnje piva kako bi pokušao da skuva stilove koji nam tada nisu bili dostupni. Zaražen pivskom groznicom, svaki svoj odmor posvećuje putovanju na pivske festivale u potrazi za novim pivima. Kako bi pomogao edukovanju srpskih pivopija i širenju ideje o kućnom i zanatskom pivarstvu, s prijateljima pokreće portal SvetPiva.rs koji i danas uređuje, a jedan je i od organizatora Novosadskog festivala zanatskog piva.

Rakija je oduvek u našem narodu važila za lek, a mi kao narod smo se dičili svojom veštinom da „pečemo” savršenu domaću šljivovicu, ali i lozovaču, jabukovaču, dudovaču, dunjevaču, kruškovaču i rakiju od svakog drugog voća ili meda, a nekada i od kukuruznog brašna, tikve, žita, krompira ili hleba. Dakle, što u usta to u rakiju!

Sada imate priliku da u novoj knjizi RAKIJA saznate sve o istoriji, proizvodnji i tehnologiji, vrstama rakije, destilerijama i festivalima kao i kako da konzumirate i prepoznate dobru rakiju – tradicionalno piće u Srba. Autori ove knjige (Zoran Radoman, Vladimir Dulović i Ilija Malović) upustili su se u višegodišnje istraživanje istorije, tradicije i kulture proizvodnje rakije i uživanja u njoj. Knjiga je napisana na zanimljiv i pristupačan način i obogaćena je sa više od 400 sjajnih fotografija koje je većim delom uslikao fotograf Dragan Bosnić. Saznajte sve o RAKIJI na jednom mestu!

Da li znate da je...
... 1921. godine u tadašnjoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca u Upravi za zaštitu industrijske svojine kazan za pečenje rakije upisan kao patent pod rednim brojem jedan (osmislio 1909. godine Jovanović Milan, kazandžija iz Novog Sada)
... Srbija krajem XIX veka bila najveći svetski proizvođač šljiva i šljivovice
... prosečan gubitak u zapremini tečnosti kod šljivovice 4% godišnje (takozvani anđeoski deo – nuspojava starenja u drvenom sudu)
... za aromu i ukus rakije zaslužno i drvo od koga je sud za čuvanje napravljen kao i vreme koje rakija provede u istom
... mlada jabukovača često osnova za specijalne rakije – travarice
... komovica (rakija od grožđa) naša najstarija rakija
... za litar malinovače jačine 40% alkohola potrebno 1,2 kilograma smrznute maline (savremeni tehnološki postupak) ili 16 kg sveže maline (klasičan postupak fermentacije i destilacije)
... izraz „medeni mesec” (vreme ispunjeno ljubavlju, zdravljem i bezbrižnošću) povezan sa medovinom ili vinom od meda (tokom prvog meseca braka mladenci bi, po običaju, ispijali velike količine medovine za koju se verovalo da ima afrodizijačka svojstva)
... biljka žuta lincura zbog nekontrolisanog branja dobila status ugrožene vrste i zakonom je zaštićena
... čokanj (fraklić, fićok) danas simbol za domaću rakiju, nekada služio isključivo za ispijanje meke rakije koja nije imala naročito lep miris

Značajno mesto u našoj tradiciji ima rakija – ponos svakog domaćina iz Srbije, a ovo je knjiga koja zaslužuje počasno mesto u biblioteci svake porodice.

RAKIJU NE MORATE DA PIJETE, ALI MORATE DA JE IMATE!

Kako je nastala čokolada, kako je stigla u Evropu, kako su se kroz istoriju menjali tehnologija i proizvodi, kako su se osvajali novi prostori, kako su nastajala otkrića koja su ispunila i promenila istoriju i svakodnevicu privatnog života.
O najpoznatijim vrstama čokolade, najznačajnijim proizvođačima i najboljim čokolaterijama.
Knjiga o istoriji jedne strasti, jednog ukusa i jednog umeća.

U Rečniku zaljubljenika vina prisećam se samo onoga što znam, što volim, i što u meni budi strast. Ima u njemu autobiografi je, štiva, uspomena na vrenja, podrume, stolove i šankove... Ipak, evo šta je najvažnije: vino je kultura. Kultura gajenja vinove loze, ali i gajenja duha. Težnja ove knjige je da tu kulturnu dimenziju jednog univerzalnog proizvoda široke potrošnje približi vremenu koje vinu ne pridaje značaj nimalo veći nego alkoholu dobijenom iz kukuruza ili iz krompira. Možda će izgledati čudno što često s lakoćom i sa zabavom govorim o nečemu što škropi naša usta i naše duše. Meni je vino radost. Zašto bi, onda, moje mastilo bilo kiselo, oporo ili tupo. Ima jedan izraz koji na pravi način iskazuje društvenu ulogu vina u Francuskoj: časno vino. Ovaj Rečnik zaljubljenika vina želi da bude radosno, časno vino. – Bernar Pivo Radijski i televizijski novinar Bernar Pivo je punih dvadeset osam godina, na drugom programu Francuske televizije (France 2), uređivao i vodio emisije posvećene književnosti: Otvorite navodnike, Apostrofi , Kulturna čorba. Knjiga je ilustrovana crtežima Alena Bulduira

Da li se uspaničite kada vam konobar donese vinsku kartu jer ne razliujete Chardonnay od Cabernet Sauvignona? Znate li šta treba da radite kad vam konobar pruži čep od otvorene boce? Je li vam neprijatno kad ne možete da se setite da li belo vino ide uz ribu ili piletinu, ili uz obe vrste mesa?

Ne treba više da brinete - knjiga Vino za neupućene je izvrstan izvor informacija o vinima, od pravljenja vina, preko izbora vina za posebne prilike, do toga kako se otvara boca i ispravno sipa u čašu. Ovaj zabavan i razumljiv priručnik vodi vas u detaljan obilazak vinogorja i vinarija širom sveta, i objašnjava razlike među sortama grožđa koje se gaje u Kaliforniji, Francuskoj, Nemačkoj, Australiji, Italiji, Portugalu, Španiji, s posebnim osvrtom na naše podneblje.