SAHRANA ZA POČETNIKE: MRTVI LADNI ISPLANIRAJTE NAJVAŽNIJU PROSLAVU U ŽIVOTU PRE NEGO ŠTO ONA

Aforizmi su najkraća moguća forma u kojoj čovek pokušava da kaže sve što svet uporno izbegava da čuje. On je rečenica koja boli, jer pogodi i rečenica koja nasmeje, jer boli. Na raskrsnici ta dva osećanja nastaju ovi aforizmi. Ako u nekom od njih prepoznate sebe -ć ne brinite, niste jedini. Ako prepoznate državu - to je već napredak. Ako se nasmejete - onda ste razumeli ono najvažnije - da je smeh često jedina odbrana od stvarnosti

„SVITAC“ donosi aforizme Tomislava Krsmanovića, autora širokog filozofskog i društvenog zahvata, koji lucidno osvetljava savremeni svet — njegove tenzije, apsurde i nade. Kroz britak humor i jezgrovitu misao, Krsmanović nudi svetlo razuma naspram tame nesigurnosti, podsećajući da je istina kratka, ali dragocena, a pasivnost najveći greh prema vremenu u kojem živimo.

Glupost je nasledna. Ludilo je zarazno. Svi smo jednaki – reče budala. Knjiga aforizama o gluposti prodaje se kao luda.

„Antologija francuskog aforizma „Trijumf duha" srpskim čitaocima pruža uvid u mudrost,poučnost, duhovitost, značaj i virtuoznost francuskih maksima. Ovo kapitalno delo naglašava da su izreke, misli i citati autora duboko ukorenjeni u kulturi i intelektualnoj istoriji Francuske i frankofonih država, te da predstavljaju sažete i duhovite poruke koje izražavaju važne istine i duboka promišljanja o životu..." Arno Gujon (odlomak iz predgovora)

Koliko puta ti se samo desilo da slušaš emisije Daška i Mlađe i, uprkos tome što si redovna slušalica ili slušalac, čuješ pojam čije značenje ti je nepoznato i pomisliš kako bi bilo dobro da postoji neka knjiga u kojoj su svi ti pojmovi popisani i sistematizovani?

Kako to misliš: A, ko su ti Draško i Slađa?

Nema veze… Ovo je ta knjiga!

„Čitanje antologije nemačkih aforizama „Kišobran mudrih” za ljubitelja aforizma podseća na obilazak muzeja Luvr u Parizu: nezaboravan, impresivan i inspirativan doživljaj. Kao što ni u Luvru prosto ne znaš gde pre da gledaš, šta pre da osmotriš, na čemu da se zadržiš, tako je i s Antologijom nemačkog aforizma. To je jedan festival aforističke lepote i veštine. I baš kao što i za Luvr treba više dana da bi uopšte sagledao makar i delić onoga što je izloženo, tako i za ovu Antologiju treba više sati i dana, bez obzira što je obimom nevelika, a sadržaj naizgled lak za čitanje. Jeste ona za čitanje laka, ali nije laka i jednostavna za shvatanje i razumevanje. Pojedini aforizmi su svojevrsne „Mona Lize”. Moraš da staneš i stojiš i diviš se i uživaš, i da za to odvojiš vreme. Nije to trebalo da bude u suštini neko veliko iznenađenje, jer realno gledano nemačka kultura je utkana u temelje evropske kulture, najznačajniji pisci, filozofi i mislioci dolaze upravo s nemačkog govornog područja, pa je onda sasvim očekivano što je i nemačka aforistika na tom i takvom visokom nivou. Ali bez obzira na tu određenu prirodnu očekivanost, ovaj izbor je u svojoj sinergičnoj celini u suštini – neočekivan. Jer niko ne može da tek tako očekuje na jednom mestu i u jednoj knjizi nešto ovako moćno. I bez obzira što je teoretski nemački aforizam brat rođeni ostalih evropskih aforizama, mora mu se definitivno priznati – on je najstariji brat!“

Slobodan Simić

Nova knjiga aforizama jednog od vodećih srpskih aforističara. Po svom osnovnom tonu između satiričnih i filozofskih aforizama, Dangubićevi aforizmi se najviše bave, na jednoj strani, ljudskom prirodom, karaktrom i mentalitetom, dok se, na drugoj strani, bave prirodom društva i prirodom politike, tokovima moći, medijskim i poitičkim manipulacijama.

ZBORNIK HUMORA I SATIRE je posvećen novinaru, književniku i književnom prevodiocu Zoranu Stanojeviću (1942-2021) velikom prijatelju poštovaocu, učesniku i donatoru Zbornika u izdanju „Kreativne radionice Balkan“ koji je koncept redakcije da se mešaju afirmisani i neafirmisani autori razumeo kao „radionicu“ za pomoć neafirmisanim autorima da uče od afirmisanih i ni jednog trenutaka se nije libio da volonterski priskoči u pomoć redakciji kako bi urednički i lektorski pomogao da rad nekog neafirmisanog a talentovanog autora bude dostojno predstavljen u Zborniku.
Zbornik je planiran u vreme dok je gospodin Zoran bio živ, kada je uslovio kakav treba da bude (više: u predgovoru) i dao nekoliko svojih priča za izbor kada ga budemo radili. Sada, kada smo Zbornik konačno realizovali, u njemu su sve tri priče koje nam je dao da biramo a izbor njegovih aforizama priredio je naš mladi urednik Stefan Vučevski, koji je u svojoj objavi na društvenoj mreži „Fejsbuk“ napisao:
„U ovom zborniku su uvrštena 172 autora, među kojima su neka od najznačajnijih imena u regionalnom svetu humora i satire. A moje mišljenje je da je isto tako veliki uspeh ovog zbornika to što su prvi put u knjizi objavljeni neki mnogo duhoviti autori, čije aforizme i anegdote ljudi čitaju na dnevnom nivou više nego dnevne novine. Većina njih je popularna pod pseudonimom, dok su ovde svi pod svojim imenom i prezimenom, pa zato kad neko sad vidi spisak autora, nije ni svestan ko je sve uvršten.
Knjiga je svakako nadmašila moja očekivanja, jer, od neke moje liste 30 najduhovitijih ljudi u Srbiji, uvršteno čak njih 25. A kada se konkurs otvorio, nadao sam se da će ih biti barem 5, čime sam iskreno zadovoljan. Te ovako, siguran sam da je ovo za sada najbolji zbornik koji je objavljen u regionu na temu humora i satire!“

Među radovima: 172 autora, zastupljene su i priče: Zorana Stanojevića, Jelice Greganović, Mirjane Đurđević, Mirjane Ojdanić, Boška Savkovića, Prljavog inspektora Blaže i niz drugih prijatelja.
Među aforističarima sa aforizmima zastupljeni su: Aleksandar Baljak, Srđan Dinčić, Miodrag Stošić, Jovan Zafirović i mnogi drugi…
U poeziji koja je najzastupljenija prednjače najtalentovaniji mladi ali i iskusni književnici Dušan Stojković, Mirjana Đapo, Mileta Stamtović, Milad Obrenović…
Kratku formu, a mi smo je nazvali TVITOVI predvodi veteran Petar Petrović Marš (čuveni Čika Peca sa starog dobrog Studija B čiji glas pamte mnoge generacije) a na dnevnom nivou je svojim mislima i „Pecilinom“ prisutan na društvenim mrežama.
Veliki doprinos karikaturama dali su Petar Pismestrović i mr Milenko Mihajlović i dabome i ostali vrhunski crtači!
Gore smo tek izdvojili nekolicinu autora a pravično bi bilo da ih pobrojimo sve, jer, ova knjiga nije obična i u njoj su doprinos dali vredni, talentovani, duhoviti i nadasve plemeniti ljudi:
I zato je važno poimence pomenuti svakog od autora:

AUTORI zastupljeni u ZBORNIKU HUMORA I SATIRE su:
Abdurahman Halilović – Ahil, Adnan Sijarić, Amer Softić, Atifa Sendić, Aleksandar Baljak, Anđela Stefanović, Biljana Maksimović, Bojan Kanačković, Boško Savković, Božidar Slavujević, Balša Rajčević, Bogoljub Veličković, Bojan Medić, Bojan Jovanović, Branimir Perić, Branimir Perić, Cvija Peranović Kojić, Čika Peca, Daliborka Šišmanović Kepčija, Dijana Paunović, Dobrinka Jokić, Dragan Krstić, Dragan Mitić, Dragoljub Krajinović - Kraša, Dušan Pejaković, Daniela D. Popadić, Dinko Osmančević, Dijana Đukić, Dragan Vasić, Dragan Miljković, Dragan Stajić, Dragica (Bogdana) Pušonjić, Dragica Beka Savić, Dušan Majstorović, Dušan Stojković, Duška Kontić, Đorđe Miladinović, Ensar Bukarić, Filip Ugrenović, Franjo Frančič, Filip Mladenović, Goran Novakov, Goran Podunavac, Gordana Bujagić, Galina Tuvaljević, Goran Goksi Radosavljević, Goran Ivanković, Ivana Zdravković, Ivan Milinković, Ilinka Marković, Jasmina Dimitrijević, Jelena Jeka Kočović, Jelica Greganović, Jovana Dragojlović, Jovana Lj. Milovanović, Jaroslav Kombilj, Jasminka Nikolić ex Brdarević, Jelena Nešovanović, Jelica Mirković, Jovana Bjelanović, Jovana Mihajlović, Jovana Ćirković, Jovan Bajc, Jovan Zafirović, Jovica Ćurčić, Jovo Nikolić, Kristina Janković, Katarina Đulić, Ksenija Muhamedbegović, Lela Vučković Radmanović, Lestat Đani, Ljubiša Ž Vojinović – Majsorovski, Ljubomir Bašanović, Maja Tomić, Marica Lukić, Marijana Lazarević, Marija Ranđelović, Marjan Urekar, Marina Raičević, Martin Marek, Milenko Petrović, Milenko Mihajlović, Mileta Stamatović, Milica Lesjak, Mirjana Milačić Bajić, Mirjana Ojdanić, Mirjana Đapo,
Marinko Đukić – Peđa, Marko Arežina, Marko Atanasković, Marko Branković, Maja Bogavac, Maja Bogosavljev, Маја Vukas, Maja Đukanović, Milad Obrenović, Milan Gavrilović – Dr Stomatolog, Milan Pantić, Milan Penezić, Milenko Miro Šarac, Milorad Č Ćosič – Ćosa, Miloš Dugalić, Miloš Mirić, Miloš Stojiljković, Mina Stefanović, Miodrag Stošić, Mirjana Kopanja, Mirjana Đurđević, Mladomir Knežević, Nada Karadžić, Nada Dabetić, Neda Kozomora, Nedeljko Neđo Paunović, Nenad Simić – Tajka, Nikola Šimić Tonin, Nebojša Marković, Nemanja Arsenović, Nemanja Milovanović, Nikola Vranješ, Nikola Đurić, Paulina Vozar, Petar Mihailović, Petar Pismestrović, Prljavi inspektor Blaža, Petar Orozović, Predrag Jokić, Sandra Krstić, Sandra Paunović, Sanja Milenković, Saša Milivojev, Semir Gicić, Slavica Agić, Snežana Marko-Musinov, Snežana Petrović, Sonja Padrov Tešanović, Srđan Dinčić, Stevan Krstec, Stevan Šarčević, Svetislav Popović, Siniša Vulić, Slavica Maksić, Slađana Liptak, Srećko Janićijević, Srđan Petrović, Srđan Tasić, Stevan Karanović, Stefan Vučevski, Stefan Petrović, Tamara Dragić, Tamara Simić, Tanja Stanojević, Tijana Rajković, Tamara Simonović, Teodora Mladenović, Tode Risto Blaževski, Tom Rodos, Verica Milosavljević, Veselin Jovanović BOSS, Vuk Đurica, Velimir Bata Rakić, Vesna Đukanović, Vladimir Đokić, Vladimir Janković, Vladislav Vlahović, Vladica Milenković, Voislav Ilić, Zera princ, Zorana Gavrilović, Zorica Janakova, Zoran Stanojević, Željko Žele Jovanović, Željko Marković, Živko Đuza


Stevan Krstec

Antologija sadrži 750 aforizama sedamdeset autora, koji pišu na srpskom jeziku iz Srbije, BiH, Rumunije i Nemačke. Izbor je obuhvatio pisce rođene u rasponu od vijeka i po a pored ?ovana ?ovanovića Zmaja, Dušana Radovića, Milovana Vitezovića, Brane Crnčevića, Ljubivoja Ršumovića, Miljenka Žuborskog, Stanislava Tomića, Mitar Mitrović, Rade Đergović, Aleksandar Baljak, Zoran T. Popović, Dejan Milojević, Petar Lazić, ?ovan Hadži-Kostić, Ranko Guzina, Milovan Ilić Minimaks, Dejan Pataković, Rastko Zakić, Dragutin Minić Karl, Milan Beštić, Slobodan Simić, Goran Gaćeša i Bojan Ljubenović, kao i sam priređivač, čije aforizme je izabrao Aleksandar Baljak.

U okviru Izabranih dela Milovana Vitezovića, Zavod za udžbenike objavio je i jedno od najznačajnijih dela ovog našeg popularnog pisca, knjigu koja se smatra jednom od najčitanijih i najznačajnijih uopšte u istoriji srpskog i jugoslovenskog aforizma.

Još od 1969. kada je objavljeno njeno prvo izdanje, počela je književna slava Milovana Vitezovića i citiranje majstorija njegovog duha u toj maloj književnoj formi.

Mnogi njegovi aforizmi, bez obzira na promenjeni istorijski i društveni kontekst, sačuvali su svežinu i aktuelnost: „Streljanje je naš počasni plotun“; „Ko visoko leti – ispraćaju ga i sačekuju na aerodromima“; „Kadio je u komitetu“, „Idiote imamo, nedostaje nam Dostojevski.“Pojedinci su krivi. Dužna je otažbina.“. „Narod je dobio cilj – pojedinci sredstva.“ O ovoj Vitezovićevoj knjizi i njenim uticajima, koja je iznedrila i nove generacije srpskih aforističara, pisali su i govorili Meša Selimović, Gustav Krklec, Branko Ćopić, Nikola Milošević, Miroslav Egerić, Rajko Petrov Nogo i drugi.

Da li se Ezop, La Fonten ili Dositej prevrću u grobu ili ne, tek nekadašnji mili zeka iz basne u vicu psuje kao kočijaš i cevči pivo na gajbe, meda je postao seksualni manijak, vuk narkoman, a lija nimfomanka, ali baš taj prevrat učinio je životinje ponovo zanimljivim.

Više od 350 viceva o zeki, medi, vuku i liji.