HUMOR

Glupost je nasledna. Ludilo je zarazno. Svi smo jednaki – reče budala. Knjiga aforizama o gluposti prodaje se kao luda.

Koliko puta ti se samo desilo da slušaš emisije Daška i Mlađe i, uprkos tome što si redovna slušalica ili slušalac, čuješ pojam čije značenje ti je nepoznato i pomisliš kako bi bilo dobro da postoji neka knjiga u kojoj su svi ti pojmovi popisani i sistematizovani?

Kako to misliš: A, ko su ti Draško i Slađa?

Nema veze… Ovo je ta knjiga!

Nova knjiga aforizama jednog od vodećih srpskih aforističara. Po svom osnovnom tonu između satiričnih i filozofskih aforizama, Dangubićevi aforizmi se najviše bave, na jednoj strani, ljudskom prirodom, karaktrom i mentalitetom, dok se, na drugoj strani, bave prirodom društva i prirodom politike, tokovima moći, medijskim i poitičkim manipulacijama.

ZBORNIK HUMORA I SATIRE je posvećen novinaru, književniku i književnom prevodiocu Zoranu Stanojeviću (1942-2021) velikom prijatelju poštovaocu, učesniku i donatoru Zbornika u izdanju „Kreativne radionice Balkan“ koji je koncept redakcije da se mešaju afirmisani i neafirmisani autori razumeo kao „radionicu“ za pomoć neafirmisanim autorima da uče od afirmisanih i ni jednog trenutaka se nije libio da volonterski priskoči u pomoć redakciji kako bi urednički i lektorski pomogao da rad nekog neafirmisanog a talentovanog autora bude dostojno predstavljen u Zborniku.
Zbornik je planiran u vreme dok je gospodin Zoran bio živ, kada je uslovio kakav treba da bude (više: u predgovoru) i dao nekoliko svojih priča za izbor kada ga budemo radili. Sada, kada smo Zbornik konačno realizovali, u njemu su sve tri priče koje nam je dao da biramo a izbor njegovih aforizama priredio je naš mladi urednik Stefan Vučevski, koji je u svojoj objavi na društvenoj mreži „Fejsbuk“ napisao:
„U ovom zborniku su uvrštena 172 autora, među kojima su neka od najznačajnijih imena u regionalnom svetu humora i satire. A moje mišljenje je da je isto tako veliki uspeh ovog zbornika to što su prvi put u knjizi objavljeni neki mnogo duhoviti autori, čije aforizme i anegdote ljudi čitaju na dnevnom nivou više nego dnevne novine. Većina njih je popularna pod pseudonimom, dok su ovde svi pod svojim imenom i prezimenom, pa zato kad neko sad vidi spisak autora, nije ni svestan ko je sve uvršten.
Knjiga je svakako nadmašila moja očekivanja, jer, od neke moje liste 30 najduhovitijih ljudi u Srbiji, uvršteno čak njih 25. A kada se konkurs otvorio, nadao sam se da će ih biti barem 5, čime sam iskreno zadovoljan. Te ovako, siguran sam da je ovo za sada najbolji zbornik koji je objavljen u regionu na temu humora i satire!“

Među radovima: 172 autora, zastupljene su i priče: Zorana Stanojevića, Jelice Greganović, Mirjane Đurđević, Mirjane Ojdanić, Boška Savkovića, Prljavog inspektora Blaže i niz drugih prijatelja.
Među aforističarima sa aforizmima zastupljeni su: Aleksandar Baljak, Srđan Dinčić, Miodrag Stošić, Jovan Zafirović i mnogi drugi…
U poeziji koja je najzastupljenija prednjače najtalentovaniji mladi ali i iskusni književnici Dušan Stojković, Mirjana Đapo, Mileta Stamtović, Milad Obrenović…
Kratku formu, a mi smo je nazvali TVITOVI predvodi veteran Petar Petrović Marš (čuveni Čika Peca sa starog dobrog Studija B čiji glas pamte mnoge generacije) a na dnevnom nivou je svojim mislima i „Pecilinom“ prisutan na društvenim mrežama.
Veliki doprinos karikaturama dali su Petar Pismestrović i mr Milenko Mihajlović i dabome i ostali vrhunski crtači!
Gore smo tek izdvojili nekolicinu autora a pravično bi bilo da ih pobrojimo sve, jer, ova knjiga nije obična i u njoj su doprinos dali vredni, talentovani, duhoviti i nadasve plemeniti ljudi:
I zato je važno poimence pomenuti svakog od autora:

AUTORI zastupljeni u ZBORNIKU HUMORA I SATIRE su:
Abdurahman Halilović – Ahil, Adnan Sijarić, Amer Softić, Atifa Sendić, Aleksandar Baljak, Anđela Stefanović, Biljana Maksimović, Bojan Kanačković, Boško Savković, Božidar Slavujević, Balša Rajčević, Bogoljub Veličković, Bojan Medić, Bojan Jovanović, Branimir Perić, Branimir Perić, Cvija Peranović Kojić, Čika Peca, Daliborka Šišmanović Kepčija, Dijana Paunović, Dobrinka Jokić, Dragan Krstić, Dragan Mitić, Dragoljub Krajinović - Kraša, Dušan Pejaković, Daniela D. Popadić, Dinko Osmančević, Dijana Đukić, Dragan Vasić, Dragan Miljković, Dragan Stajić, Dragica (Bogdana) Pušonjić, Dragica Beka Savić, Dušan Majstorović, Dušan Stojković, Duška Kontić, Đorđe Miladinović, Ensar Bukarić, Filip Ugrenović, Franjo Frančič, Filip Mladenović, Goran Novakov, Goran Podunavac, Gordana Bujagić, Galina Tuvaljević, Goran Goksi Radosavljević, Goran Ivanković, Ivana Zdravković, Ivan Milinković, Ilinka Marković, Jasmina Dimitrijević, Jelena Jeka Kočović, Jelica Greganović, Jovana Dragojlović, Jovana Lj. Milovanović, Jaroslav Kombilj, Jasminka Nikolić ex Brdarević, Jelena Nešovanović, Jelica Mirković, Jovana Bjelanović, Jovana Mihajlović, Jovana Ćirković, Jovan Bajc, Jovan Zafirović, Jovica Ćurčić, Jovo Nikolić, Kristina Janković, Katarina Đulić, Ksenija Muhamedbegović, Lela Vučković Radmanović, Lestat Đani, Ljubiša Ž Vojinović – Majsorovski, Ljubomir Bašanović, Maja Tomić, Marica Lukić, Marijana Lazarević, Marija Ranđelović, Marjan Urekar, Marina Raičević, Martin Marek, Milenko Petrović, Milenko Mihajlović, Mileta Stamatović, Milica Lesjak, Mirjana Milačić Bajić, Mirjana Ojdanić, Mirjana Đapo,
Marinko Đukić – Peđa, Marko Arežina, Marko Atanasković, Marko Branković, Maja Bogavac, Maja Bogosavljev, Маја Vukas, Maja Đukanović, Milad Obrenović, Milan Gavrilović – Dr Stomatolog, Milan Pantić, Milan Penezić, Milenko Miro Šarac, Milorad Č Ćosič – Ćosa, Miloš Dugalić, Miloš Mirić, Miloš Stojiljković, Mina Stefanović, Miodrag Stošić, Mirjana Kopanja, Mirjana Đurđević, Mladomir Knežević, Nada Karadžić, Nada Dabetić, Neda Kozomora, Nedeljko Neđo Paunović, Nenad Simić – Tajka, Nikola Šimić Tonin, Nebojša Marković, Nemanja Arsenović, Nemanja Milovanović, Nikola Vranješ, Nikola Đurić, Paulina Vozar, Petar Mihailović, Petar Pismestrović, Prljavi inspektor Blaža, Petar Orozović, Predrag Jokić, Sandra Krstić, Sandra Paunović, Sanja Milenković, Saša Milivojev, Semir Gicić, Slavica Agić, Snežana Marko-Musinov, Snežana Petrović, Sonja Padrov Tešanović, Srđan Dinčić, Stevan Krstec, Stevan Šarčević, Svetislav Popović, Siniša Vulić, Slavica Maksić, Slađana Liptak, Srećko Janićijević, Srđan Petrović, Srđan Tasić, Stevan Karanović, Stefan Vučevski, Stefan Petrović, Tamara Dragić, Tamara Simić, Tanja Stanojević, Tijana Rajković, Tamara Simonović, Teodora Mladenović, Tode Risto Blaževski, Tom Rodos, Verica Milosavljević, Veselin Jovanović BOSS, Vuk Đurica, Velimir Bata Rakić, Vesna Đukanović, Vladimir Đokić, Vladimir Janković, Vladislav Vlahović, Vladica Milenković, Voislav Ilić, Zera princ, Zorana Gavrilović, Zorica Janakova, Zoran Stanojević, Željko Žele Jovanović, Željko Marković, Živko Đuza


Stevan Krstec

Antologija sadrži 750 aforizama sedamdeset autora, koji pišu na srpskom jeziku iz Srbije, BiH, Rumunije i Nemačke. Izbor je obuhvatio pisce rođene u rasponu od vijeka i po a pored ?ovana ?ovanovića Zmaja, Dušana Radovića, Milovana Vitezovića, Brane Crnčevića, Ljubivoja Ršumovića, Miljenka Žuborskog, Stanislava Tomića, Mitar Mitrović, Rade Đergović, Aleksandar Baljak, Zoran T. Popović, Dejan Milojević, Petar Lazić, ?ovan Hadži-Kostić, Ranko Guzina, Milovan Ilić Minimaks, Dejan Pataković, Rastko Zakić, Dragutin Minić Karl, Milan Beštić, Slobodan Simić, Goran Gaćeša i Bojan Ljubenović, kao i sam priređivač, čije aforizme je izabrao Aleksandar Baljak.

U okviru Izabranih dela Milovana Vitezovića, Zavod za udžbenike objavio je i jedno od najznačajnijih dela ovog našeg popularnog pisca, knjigu koja se smatra jednom od najčitanijih i najznačajnijih uopšte u istoriji srpskog i jugoslovenskog aforizma.

Još od 1969. kada je objavljeno njeno prvo izdanje, počela je književna slava Milovana Vitezovića i citiranje majstorija njegovog duha u toj maloj književnoj formi.

Mnogi njegovi aforizmi, bez obzira na promenjeni istorijski i društveni kontekst, sačuvali su svežinu i aktuelnost: „Streljanje je naš počasni plotun“; „Ko visoko leti – ispraćaju ga i sačekuju na aerodromima“; „Kadio je u komitetu“, „Idiote imamo, nedostaje nam Dostojevski.“Pojedinci su krivi. Dužna je otažbina.“. „Narod je dobio cilj – pojedinci sredstva.“ O ovoj Vitezovićevoj knjizi i njenim uticajima, koja je iznedrila i nove generacije srpskih aforističara, pisali su i govorili Meša Selimović, Gustav Krklec, Branko Ćopić, Nikola Milošević, Miroslav Egerić, Rajko Petrov Nogo i drugi.

U ovom zborniku tekstove smo podelili u nekakve tematske celine, ali to je sve dosta labavo i više je služilo da lepo izgleda. Postoji ukupno oko 120 Know Howova, a u ovoj knjizi je najboljih 52. Porazna činjenica da se (ovde) skoro ništa ne menja, učinila je da Know How i te kako prolazi test vremena. Sa zadovoljstvom konstatujem da je Know How mnogo više London Calling, a mnogo manje prvi album Vanille Icea…

Za romantične, zaljubljene, ostavljene.. za sve one koji vole, koji su voljeni i koji će nekada voleti. Ovo je zbirka ljubavnih pouka koje ćete čitati sa zadovoljstvom i pokloniti nekom dragom. "Zaista sam te tražila u svemu što mi je dodirnulo srce" - Dama iz sokaka "Sklanjajte se s puta kada vidite da ona dolazi. Kao oluja, ona se ne zaustavlja, ne usporava, ne zaobilazi, ona ide tamo gde je rešila da stigne."

Da li znate ko je ili šta je balanser? Šta znači kad za nekog kažete da je gladiola? A pedala? Ili minjon? Ikebana? Švargla? Objašnjenja za ove i još mnogo drugih žargonskih pojmova pronaći ćete u „570 vrsta muškaraca”. To je u stvari rečnik žargonizama koji sadrži 570 odrednica s objašnjenjima. Knjigu je ilustrovao Bob Živković. Pojmovi u okviru svakog od 30 slova poređani su po azbučnom redu. Na kraju knjige je dodatak „Rečnih STVARNIH značenja” u kome je objašnjeno šta muškarci (uglavnom) misle dok izgovaraju nešto sasvim drugo. „570 vrsta muškaraca” odlikuje humor svojstven žargonu. Akcenat je stavljen na muški pol, iako su češći nazivi za ženski. Ovaj rečnik žargonizama pokazuje i višeslojnost u tumačenju raznih vrsta muškaraca, to nije tek nekoliko tipova, već tušta i tma, od najnegativnijih do najpozitivnijih, od naziva po karakteristikama fizičkog izgleda do karakternih osobina, moralnih opredeljenja i životnog stila. Knjigu poput ove moguće je dopunjavati bezgranično jer – žargon je živo tkivo jezika, buntovni tinejdžer koji izrasta u čoveka na naše oči. I uši.

Svetski poznati karikaturista i ilustrator Dušan Petričić revnosno komentariše svakodnevicu i odbrojava naše dane.

„… U poređenju sa katastrofama u koje nas poremećeni i neodgovorni vladari uvaljuju, nikada se nije desilo, niti će se desiti da jedan, makar i 'zlonamerni' karikaturista napravi bilo kakvu štetu nekoj državi ili nekom društvu. Molim cenjenu publiku da ima to u vidu kada im se učini da je neka karikatura preterana.“

– Dušan Petričić

Nova knjiga aforizama Aleksandra Baljka, jednog od najznačajnijih aforističara u istoriji srpske književnosti.
Preko 2.700 aforizama u kojima se slikaju politika, društvo, mentalitet, karakter, kultura.
Uzbudljiva, kritička, lucidna slika savremenog sveta. 2.700 razloga da se nasmejete.
I isto toliko razloga da se potom zamislite.
Ko ne veruje, neka broji.

Istoimena kolumna osamdesetih godina prošlog veka krasila je, slovom i slikom, stranice „TV novosti". U novom, „podgrejanom" izdanju, povodom pola veka Televizije Beograd, svaka je sličica - ponaosob, priča za sebe, a sve zajedno - duhovita studija medija.

.

„Čotrić je majstor kratke forme. Pišući tako da rečima bude tesno a mislima široko, stvorio je veliki broj aforizama antologijske vrednosti, pa stoga i ne čudi što se već godinama nalazi u samom vrhu srpske satirične književnosti."

Aleksandar Baljak

„Čotrić je izvorno moralan i pošten kritičar izoštrenih čula, na svetom zadatku borbe za bolji svet i pravednije društvo. Aforizam je njegovo nežno oružje, Arhangelov mač i Đurđevo koplje, kojim snažno i uporno napada Zlo u svakom društvenom pojavnom obliku, i na svakom koraku."

Slobodan Simić

Marfijevi zakoni nisu bez predistorije. Ti paradoksalni aforizmi koji nam dočaravaju neočekivana pravila našeg sveta postojali su i pre pedesetih godina prošlog stoleća kada se datuje pojava koju danas svi zovu Marfijevi zakoni, po imenu izvesnog kapetana Eda Marfija. Ali, oni su naišli na sveopšti odziv među ljudima tek pre nekoliko decenija kad smo najzad saznali da ako nešto može da krene loše – onda će to neizbežno krenuti loše. U ovoj izvanrednoj zbirci sakupljeni su svi „zakoni“ te vrste iz raznih oblasti čovekovog života i delanja. Kada poznajemo Marfijeve zakone, život nam je prihvatljiviji, mada nimalo lakši. To je više nego dovoljan razlog da ih neprestano imamo na umu i podsećamo se na njih. Uostalom, ako postoji i najmanja šansa da nešto pogrešno razumemo, onda ćemo to obavezno razumeti pogrešno. To važi i za razumevanje Marfijevih zakona.