ISTORIJA

U tekstovima objavljenim u ovom petotomnom izdanju jasno se izdvaja ideja vodilja koja odražava postupnu evoluciju misli Rodolfa Arčibalda Rajsa tokom njegovog života u Lozani i razjašnjava kako je ljude od autoriteta ubedio da kriminalistiku uvrste u akademsku nastavu. Njen univerzalni cilj suštinski je primenljivost u praksi: povećati kapacitete policije i sudstva kako bi ispunili zadatke, oslanjajući se na naučna dostignuća.

Ovi izabrani radovi, zahvaljujući izvrsnom izboru nekoliko članaka prevedenih na srpski jezik, takođe oslikavaju kontinuitet između Rajsovog života u Lozani i onog u Srbiji, u kontekstu naučne policije – naučno zasnovanih policijskih tehnika, koje se stalno proširuju. Reč je o sveobuhvatnoj koncepciji policijske delatnosti (eng. policing), koja dosledno integriše tehničke inovacije njegove epohe.

U Školi kriminalističkih nauka na Univerzitetu u Lozani koristimo tu prednost što možemo da iz prve ruke sagledamo Rajsov razvojni put, koji mu je omogućio da na kraju ostvari cilj. Skoro svako od nas poznaje nekoga ko je bio u neposrednom kontaktu s Rajsovim kolegama dok je živeo u Lozani i ko nam je ispričao neke pojedinosti iz njegovog života. Tako sam i ja imao tu čast da trećem direktoru Instituta, Žaku Matjeu (Jacques Mathyer), pomažem u tehničkom smislu u digitalizaciji teksta njegove knjige o Rajsu i osnivanju Instituta za naučnu policiju (Mathyer, 2001). On mi je detaljno pričao o njegovim istraživanjima, susretima, životu na Institutu i hipotezama koje je razvijao tokom svoje slavne naučne karijere. Sve te priče, razume se, temeljile su se na sećanju bivšeg direktora koja su s vremenom izbledela. Anegdote koje mi je pričao svakako su prikrivale istinsku dimenziju njegovog života i dela, koju ja tada nisam mogao da naslutim jer mi je nedostajala objektivnost neposrednog posmatrača. Isto tako, treba ukazati na još jednu važnu otežavajuću okolnost: Rajs je živeo u vreme kada su se naučna otkrića nizala jedna za drugim u društvu čije su države ratovale među sobom, sa zastarelim poimanjem kriminala i kriminalca. Svesni smo opasnosti od dešifrovanja Rajsove misli u kontekstu koji se suštinski izmenio: neki od njegovih članaka utemeljeni su na merilima koja su važila u njegovo vreme, a koja danas više ne važe.

– Prof. dr Olivije Ribo (Olivier Ribaux)

Austro-Ugarska antisrpska politika i propaganda. Od Berlinskog kongresa do Velikog evropskog rata (1878-1914) Austro-Ugarska je vodila otvorenu antisrpsku politiku. U Bosni i Hercegovini, koju je okupirala, činila je napore da ustanovi bošnjački indentitet (različit od srpskog), u Pljevljima, Prijepolju, Priboju i okolnim visovima stacionirala je brojnu vojsku, preko Raške oblasti, Kosova i Metohije, dobila trgovačke puteve i trasirala svoj projektovani prodor na istok. U Pljevljima, Skadru, Prizrenu i Skoplju uspostavila je svoje konzulate i dobro organizovane i opremljene propagandno-obaveštajne centre. Nakon oslobodilačkih Balkanskih ratova (1912/1913), stvorena je mogućnost i započeta aktivnost za ujedinjenje Srbije i Crne Gore, uzdigao se i sučelio srpski nacionalno-oslobodilački i državni interes sa habzburškim imperijalnim planovima, uspostavljena prepreka za germanski prodor na istok. Arčibaldu Rajsu se tada austrougarski poslanik u Švajcarskoj poverio da austrougarsku monarhiju iz nastale situacije može izvući samo jedan blic krig protiv Srbije.

Pucnji na prestolonaslednika Ferdinada u Sarajevu iskorišćeni su kao povod za veliki evropski požar. Posle Sarajevskog atentata (15/28. juna 1914) Austro-Ugarska je uputila oštar demarš Srbiji sa ultimativnim zahtevima da: „izda službenu izjavu da osuđuje subverzivni pokret i propagandu uperenu protiv Austro-Ugarske monarhije, da zabrani sve publikacije protivne monarhiji, da raspusti Narodnu odbranu i slična društva i udruženja, zapleni njihovu imovinu, da se izbaci iz javne nastave, sredstava obuke, vojne službe i državne uprave sve protivno Austro-Ugarskoj, da se dozvoli saradnja austrougarskih organa u gušenju pokreta protiv Austro-Ugraske, da se otvori sudska istraga protiv učesnika zavere od 28. juna 1914, da se uhapse Vojislav Tankosić i Milan Ciganović i da se otpuste iz službe i kazne činovnici pograničnih organa u Šapcu i Loznici.“

U odgovoru 23. jula 1914. srpska vlada je ukazala na miroljubivu saradnju Srbije sa Austro-Ugarskom, osudila propagandu protiv nje, izjavila spremnost da izvede na sud krivce za koje se dokaže da su učestvovali u Sarajevskom atentatu, da to javno objavi u Službenom vojnom listu, da izmeni zakon o štampi i ustav zemlje u pogledu propagande, da ukloni iz javne nastave, vojske i uprave sve krivce, uhapsila Vojislava Tankosića i Milana Ciganovića.

Pošto Austro-Ugarska nije bila zadovoljna odgovorom srpske vlade, po nalogu cara Franja Josifa, ministar spoljnih poslova Austro-Ugarske, Alojz Erental je 28. jula 1914. uputio Srbiji notu objave rata, neuobičajenim putem, običnom poštom preko svog poslanstva u Bukureštu (poslanik Austro-Ugarske Gizl ranije već je bio napustio Beograd).

U petom tomu Izabranih dela, koji nosi naslov Srbi o Rajsu, nalazi se dvadeset devet odabranih radova uglednih srpskih akademika, književnika, univerzitetskih profesora, istoričara, istoričara umetnosti, pravnika, kriminologa, lekara, komunikologa o Arčibaldu Rajsu i njegovoj plemenitoj misiji i delatnosti u Srbiji tokom Prvog svetskog rata, ali i nakog njegovog završetka. Tematski gledano, ti tekstovi, nastali u različitom i širokom vremenskom rasponu, obuhvataju različite aspekte Rajsovog delovanja (svedočanstva i izveštaji o ratnim zločinima okupatora, vojna i pravna istorija, istorija medicine, dinastija Karađorđević, javno mnjenje, mediji, a posebno strana i domaća štampa, kriminologija, poezija, kultura sećanja). Svi ovi radovi objavljivani su u monografijama, prestižnim domaćim naučnim časopisima i zbornicima radova. Između ostalih, u petom tomu Izabranih dela uvršćeni su članci akademika Dobrice Ćosića i Vladimira Stojančevića, prof. dr Đorđa Stankovića, pukovnika, prof. dr Miloja Pršića, prof. dr Dana Subošića, prof. dr Zorana Jevtovića, dr Milića Petrovića, Zdenka Leventala.

Ovim izborom najznačajnijih radova u srpskoj nauci o Arčibaldu Rajsu delimično se odužujemo velikanu koji je objektivno i hrabro širio istinu o ratnim zločinima što su ih nad srpskim narodom počinili austrijski, nemački i bugarski vojnici i oficiri tokom Velikog rata.

Pred zločinom nema neutralnosti

U svojih stotinu i petnaest novinskih članaka – ratnih dopisa iz Srbije 1914–1918, objavljenih u švajcarskom dnevnom listu Lozanska gazeta, Rodolf Arčibald Rajs, naučnik svetskog glasa i neutralni svedok, razotkriva imperijalnu politiku, ratnu propagandu, teške zločine, laži i licemerje Austrougarske, Nemačke, Bugarske i njihovih saveznika tokom Velikog rata.

Rajsovi ratni izveštaji fasciniraju, koliko saosećanjem sa žrtvama i nesrećom „male demokratske zemlje Srbije“, uhvaćene u vrtlog svetskog rata, toliko i dubinom njegovog poznavanja i razumevanja međunarodnih političkih prilika, odnosa i interesa, kako velikih sila tako i malih zemalja, u toj (ne)slavnoj drugoj deceniji XX veka. Fasciniraju, najzad, i Rajsovim čojstvom i njegovom hrabrošću da to izrekne svima, jasno i glasno, po sopstvenoj savesti.