U tekstovima objavljenim u ovom petotomnom izdanju jasno se izdvaja ideja vodilja koja odražava postupnu evoluciju misli Rodolfa Arčibalda Rajsa tokom njegovog života u Lozani i razjašnjava kako je ljude od autoriteta ubedio da kriminalistiku uvrste u akademsku nastavu. Njen univerzalni cilj suštinski je primenljivost u praksi: povećati kapacitete policije i sudstva kako bi ispunili zadatke, oslanjajući se na naučna dostignuća.
Ovi izabrani radovi, zahvaljujući izvrsnom izboru nekoliko članaka prevedenih na srpski jezik, takođe oslikavaju kontinuitet između Rajsovog života u Lozani i onog u Srbiji, u kontekstu naučne policije – naučno zasnovanih policijskih tehnika, koje se stalno proširuju. Reč je o sveobuhvatnoj koncepciji policijske delatnosti (eng. policing), koja dosledno integriše tehničke inovacije njegove epohe.
U Školi kriminalističkih nauka na Univerzitetu u Lozani koristimo tu prednost što možemo da iz prve ruke sagledamo Rajsov razvojni put, koji mu je omogućio da na kraju ostvari cilj. Skoro svako od nas poznaje nekoga ko je bio u neposrednom kontaktu s Rajsovim kolegama dok je živeo u Lozani i ko nam je ispričao neke pojedinosti iz njegovog života. Tako sam i ja imao tu čast da trećem direktoru Instituta, Žaku Matjeu (Jacques Mathyer), pomažem u tehničkom smislu u digitalizaciji teksta njegove knjige o Rajsu i osnivanju Instituta za naučnu policiju (Mathyer, 2001). On mi je detaljno pričao o njegovim istraživanjima, susretima, životu na Institutu i hipotezama koje je razvijao tokom svoje slavne naučne karijere. Sve te priče, razume se, temeljile su se na sećanju bivšeg direktora koja su s vremenom izbledela. Anegdote koje mi je pričao svakako su prikrivale istinsku dimenziju njegovog života i dela, koju ja tada nisam mogao da naslutim jer mi je nedostajala objektivnost neposrednog posmatrača. Isto tako, treba ukazati na još jednu važnu otežavajuću okolnost: Rajs je živeo u vreme kada su se naučna otkrića nizala jedna za drugim u društvu čije su države ratovale među sobom, sa zastarelim poimanjem kriminala i kriminalca. Svesni smo opasnosti od dešifrovanja Rajsove misli u kontekstu koji se suštinski izmenio: neki od njegovih članaka utemeljeni su na merilima koja su važila u njegovo vreme, a koja danas više ne važe.
– Prof. dr Olivije Ribo (Olivier Ribaux)
