ISTORIJSKI ROMAN

Želeti ono što ne možeš imati u ovom životu najveća je bol od svih što postoje.

Prvi roman ove palestinsko-američke naratorke vodi nas kroz život konzervativne arapske porodice koja živi u Americi. Osamnaestogodišnja Deja u Bruklinu počinje da se sastaje s proscima iako ne želi da se uda, ali joj deda i baba ne ostavljaju izbora. Istorija se ponavlja: ni Dejina majka Izra nije imala izbora kad je kao tinejdžerka otišla iz Palestine da se uda za Adama. I mada je celog života verovala da su joj roditelji poginuli u saobraćajnoj nesreći, zbog tajne poruke misteriozne žene poznatog izgleda Deja počinje da dovodi u pitanje sve što joj je rečeno o njenoj prošlosti. I dok se priča naizmenično bavi životima Deje i Izre, polako pocinje da se raspliće istina o mračnim, složenim tajnama u njihovoj zajednici.

Kako je štampa močan alat; može da te uništi ili učini junakom.

U ovom srceparajucem turskom romanu zasnovanom na stvarnom potapanju broda sa izbeglicama u Drugom svetskom ratu, stariji profesor napušta Ameriku da bi se ponovo vratio u grad gde je poslednji put video voljenu ženu.

Istanbul 2001, Maja Duran je samohrana majka koja se trudi da uskladi zahtevan posao na Istanbulskom univerzitetu sa izazovima odgajanja sina tinejdžera. Njena zabrinutost se pojača kad dobije zadatak da se brine o tajanstvenom Maksimilijanu Vagneru, starijem harvardskom profesoru nemačkog porekla, koji je došao u grad na poziv univerziteta. Mada je profesor na pocetku uzdržan, Maja postepeno saznaje za tragične okolnosti koje su ga dovele u Istanbul pre šezdeset godina, i mračnu stvarnost koja nastavlja da ga progoni.

Nadahnut katastrofom broda Struma, u kojem je stradalo gotovo 800 jevrejskih izbeglica nakon što je brod koji ih je prevozio u Palestinu torpedovan nedaleko od turske obale, roman Serenada za Nadju žestoka je ljubavna priča i dirljivo svedočanstvo o moći ljudske povezanosti u krizi.

Strah je uvek loš savetnik.

Firenca, kolevka renesanse, godina 1439. Tokom veoma osetljivog, istorijskog ekumenskog sabora, koji se zbog kuge preselio iz Ferare u srce Toskane, uznemirujući događaj preti da izazove nove, veoma opasne napetosti između Rimske i Grčke crkve: dvadesetogodišnji grčki izaslanik izgubio je život survavši se s kupole Santa Marije del Fjore. Kozimo de Mediči odmah je zadužio Leona Batistu Albertija, čuvenog po britkom umu, da u potaji sprovede istragu tog nasilnog slučaja. Tragovi na vratu žrtve uskoro prisiljavaju Leona Batistu da izvesti Kozima kako prvobitnu pretpostavku o samoubistvu moraju da odbace. Albertiju i njegovom prijatelju Tomazu Parentučeliju, prefinjenom i učenom teologu koji mu pomaže u istrazi, ne treba mnogo da prodru u tajne života žrtve, mladog Teodora Ničete.

Ali ko je mogao imati koristi od njegovog ubistva ostaje nepoznanica. Da li neko spletkari ne bi li sabor doživeo neuspeh?

Kad još jedan zločin okupa krvlju ulice Firence, dvojica istražitelja shvataju da se iza tih ubistava krije plan lucidnog i okrutnog uma skovan sa đavolskom preciznošću. Ako ne pronađu ubicu što pre, pašće nove žrtve, ali će i sudbina ujedinjenja dveju crkava biti u velikoj opasnosti.

Sreća se ne postiže sebičnošću nego posredstvom velikodušnosti.

Uoči konklave 1277. godine, u Rimu se rasplamsava nemilosrdna borba za moć. Posle šest meseci upražnjenog položaja rimskog biskupa, porodica Orsini uspeva u svom naumu da na papski presto dovede svog predstavnika. Novi pontifeks Nikola III, rešen je da zauzda bezgraničnu moć Karla Anžujskog, francuskog kralja Napulja i senatora Rima, ali namerava i da učvrsti položaj svoje porodice. Uskoro Orsinijevi preuzimaju vlast nad Rimom, Viterbom i Kardinalskim zborom.

Ipak, ambicije pape i njegovog rođaka kardinala Matea Rubea primoravaju neke članove porodice među kojima je gradonačelnik Viterba Orso, kao i Perna, njegova rođaka okovana zabranjenom ljubavlju, da žrtvuju sopstvena osećanja. Naposletku uspon dinastije prekinut je neočekivanim događajem koji će Orsinijeve izložiti osveti mnogih neprijatelja. Dok pokušavaju da povrate moć, uviđaju da zaštita ideala slobode može da bude daleko privlačnija od želje za vlašću.

Od Bolonje do Palerma, preko Firence, Viterba i Rima, vode se borbe između gvelfa i gibelina, izbija Sicilijanska večernja, a u svemu tome ruka Orsinijevih ostavlja upečatljiv trag na bogatoj fresci poznog srednjeg veka na tlu Italije.

Ovo je priča o moći, veri, ljubavi i krvavim okršajima.

Ovo je priča o Orsinijevima, vukovima Rima.

Jedan papa na vrhuncu svoje moći i najozloglašeniji zločin renesansnog Rima.


Papa Aleksandar VI Bordžija sprema se da usavrši svoje planove o preuzimanju kontrole nad Italijom kad ga svirep zločin lišava jednog od najdražih članova njegove porodice i remeti mu planove. Ceo Rim se digao na noge da otkrije vinovnika zločina, ali zbog neobičnog niza slučajnosti, u prvim redovima istrage našao se dvorski slikar, čuveni Pinturikio. Kako bi rasvetlio zločin koji je pogodio samo srce Aleksandrovog pontifikata, Pinturikio se oslanja na pomoć najuglednijih umetnika u gradu, od Mikelanđela Buonarotija do Filipina Lipija, od Pjermatea d’Amelije do Peruđina. Spisak neprijatelja porodice Bordžija toliko je dugačak da se lista osumnjičenih dopunjuje iz dana u dan. I dok u jednoj fazi istrage svi kreću u potragu za maskiranim čovekom koji bi mogao da bude svedok zločina, jedna izobličena žena kreće se Rimom u potrazi za osvetom... O kome je reč?


U renesansnom Rimu, u kojem raskoš umetničkog izraza ide ruku podruku s borbama za moć, pero Andree Fredijanija priseća se jednog od najčuvenijih nerešenih slučajeva ubistva u istoriji.

KOLIKO GOD DA SE TRUDITE, NE MOŽETE ODLOŽITI NEIZBEŽNO.

Dok je Marija Antoaneta udisala poslednji dah kao kraljica Francuske u Parizu, druga znamenita vladarka – Antoanetina ljubljena sestra Šarlot – bila je stotinama kilometara daleko, u Napulju, očajnički pokušavajući da obezbedi Antoanetino oslobađanje iz ruku revolucionara koji će je pogubiti. Ipak, Šarlot nije mogla da pretpostavi da će pogubljenje njene sestre promeniti tok istorije – i dovesti do propasti i njene kraljevine.

„Ti si kraljica. Ti si kraljica kakva je Antoaneta želela da bude.”

Austrija 1767: Marija Karolina Šarlot – deseta ćerka i jedna od šesnaestoro dece imperatorke Marije Terezije od Austrije – znala je da će je njena titula habzburške nadvojvotkinje neminovno primorati da napusti svoj dom, porodicu i ljubljenu sestru Antoanetu, čija joj je ljubav značila više od svega. Ali ne još. Habzburška vladarska porodica slavila je veliki uspeh: Šarlotina starija sestra Jozefa obećana je kralju Ferdinandu Četvrtom od Napulja i uskoro će postati kraljica. Međutim, pre nego što je stigla da otputuje u svoju novu domovinu, dolazi do tragedije. Nakon posete porodičnoj kripti, Jozefa se zarazila velikim boginjama i preminula. Zatečena, Šarlot je primorana da se suoči s nezamislivom novom realnošću: sada je ona ta koja se, umesto svoje sestre, mora udati za Ferdinanda.

Tužna i usamljena, Šarlot shvata da će njen život u Napulju biti mnogo komplikovaniji nego što je mogla i da zamisli. Ferdinand je povodljiv i neodlučan, i posle katastrofalnog venčanja ona tone u očajanje. Regent njenog muža Tanuči, čovek gladan vlasti i rešen da sve kontroliše, doveo je zemlju na rub propasti. Očajna, Šarlot moli svog brata Leopolda, sada imperatora Svetog Rimskog Carstva, da joj pošalje pomoć – što on i radi, u liku Džona Aktona, zgodnog vojnika, dvadeset godina starijeg od Šarlot, koji preuzima dužnost komandanta mornarice. Šarlot mora smognuti snage da uradi ono što je njena majka nekada učinila: mora preuzeti vlast u zemlji.

U vremenu političkih pobuna i pogubljenja krunisanih glava, dok se njena sestra kraljica Marija Antoaneta u Francuskoj suočava sa sve ozbiljnijom krizom, kako će mlada vladarka uspeti da spase sve do čega – i koga – joj je stalo, saznaćete u ovoj podrobnoj i raskošnoj priči o porodici, dvorskim spletkama i moći.

Naučili smo da je bolje živeti s jednom nogom nego provesti život na kolenima.

Zapanjujuća, dosad neispričana priča o najvećoj misiji spasavanja u Drugom svetskom ratu – kada je Agencija za strateške službe (OSS) odlučila da vrati više od 500 avijatičara koji su se našli iza neprijateljskih linija u Jugoslaviji.

Tokom kampanje bombardovanja rumunskih naftonosnih polja, stotine američkih avijatičara bile su oborene iznad teritorije Jugoslavije koja se nalazila pod nacističkom okupacijom. Srpski seljaci su rizikovali sopstveni život da bi pružili utočište vojnicima koji su čekali da budu izbavljeni, pa je tako 1944. godine pokrenuta operacija Halijard. Iznureni od gladi, Amerikanci su morali da izgrade poletno-sletnu stazu dovoljno široku za teretne avione C-47, radeći bez odgovarajućeg alata, u potpunoj tišini kako ne bi uzbunili Nemce i kako ne bi još više ugrozili lokalne meštane koji su im pomagali. U isto vreme, teretni avioni su morali da se probijaju kroz neprijateljski vazdušni prostor pazeći da i sami ne budu oboreni.

Sada se prvi put iznosi puna istina o ovoj nezaboravnoj priči o odanosti, požrtvovanosti i hrabrosti, koja je više od pola stoleća iz političkih razloga držana pod velom tajne. Knjiga 500 zaboravljenih je povest od koje zastaje dah, koja nam pruža detaljan uvid u sve ono što se događalo iza scene tokom najsmelijeg organizovanog bekstva u Drugom svetskom ratu.

Firenca, 1482. Mladi Leonardo da Vinči već se proslavio kao šegrt u čuvenoj Verokiovoj radionici. Ali uz slavu, talenat mu je doneo i mnogo neprijatelja, toliko da grad za njega više nije gostoljubivo mesto. Zato, kada mu Lorenco de Mediči, njegov zaštitinik, ponudi mogućnost da se iskupi za izvesne grehe, Leonardo - ne bez oklevanja - prihvara ponudu. Iskupljenje ga vodi u Milano, na dvor vojvode Ludovika Sforce zvanog Mavar, saveznika Medičijevih. Zvanično, Da Vinči će biti jedan od vrsnih umetnika pozvan da podari sjaj dvoru porodice Sforce, gde će mu se pružiti prilika da stvara remek-dela koja će ga učiniti besmrtnim. Ali Leonardo nije ni stigao u Milano kada ga je čitav niz neobičnih događaja nedvosmisleno upozorio na skrivenu prirodu njegove misije u prestonici Lombardije.

PRIČA O ČOVEKU KOJEM ZATVORENIK NIJE BIO NIŠTA DRUGO DO BROJ, ČIJA JE JEDINA SVRHA BILA ISTREBLJENJE.

Pred vama je malo poznata priča o Viktoru Kapezijusu, rumunskom prodavcu lekova kompanije Bajer koji se 1943. godine pridružio nacističkom SS-u i ubrzo postao glavni farmaceut u najvećem logoru smrti, Aušvicu. Koristeći se pojedinim poverljivim dokumentima, Patriša Pozner razotkriva Kapezijusov teror u logoru, njegovo bekstvo od pravde, delom pomognuto krađom zlatnih zuba iz usta leševa, koja mu je donela veliko bogatstvo. Nekolicina hrabrih preživelih logoraša ga je sa smelim tužiocem konačno izvela pred lice pravde za masovna ubistva dvadeset godina po završetku rata, čime su se upustili u još jednu tešku borbu protiv nemerljivog zla.
Knjiga Apotekar iz Aušvica predstavlja mnogo više od lične priče o Kapezijusu. Ona nam pruža temeljan uvid u đavolski pakt sklopljen između nacista i najvećeg nemačkog konglomerata, IG Farben, i njegovog farmaceutskog ogranka, kompanije Bajer. Ovo je priča o ubijanju i pohlepi za vreme Holokausta, u čijem su središtu nacistički poslušnici i industrijalci za koje se ispostavilo da su ratni zločinci, obaveštajci i revnosni tužioci. Sada je tu zahvaljujući preživelima iz koncentracionih logora i lovcima na naciste.
Prikazom šire istorijske pozadine Hitlerovog rata za osvajanje Evrope, Konačnog rešenja i mučnih posleratnih napora Nemačke da se suoči sa svojom mračnom prošlošću, Poznerova dočarava zastrašujuće ponore u koje se spuštaju obični ljudi kada izgube savest i moral. Apotekar iz Aušvica je dirljiva i potresna saga koju ćete pamtiti dugo nakon poslednje pročitane stranice.