ROMAN

Učitelj iz Aušvica – Fredi Hirš: Istinita priča o heroju iz logora

Otkrijte potresan roman „Učitelj iz Aušvica”, inspirisan istinitom pričom o Frediju Hiršu. Saznajte kako je jedan čovek rizikovao sve da sačuva nadu i decu u srcu najozloglašenijeg logora. Bestseler koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

Od autorke bestselera „Rođeni da prežive” stiže nam neverovatan roman zasnovan na stvarnim događajima. „Učitelj iz Aušvica” nije samo hronika stradanja, već svedočanstvo o neopisivoj hrabrosti i ljubavi koja odbija da utihne čak i pred licem smrti.

U jeku Drugog svetskog rata, unutar bodljikavih žica Aušvica, dvadesetsedmogodišnji Fredi Hirš stvorio je nezamislivo: utočište za najmlađe. U drvenoj kolibici ukrašenoj crtežima, deca su pevala, učila i bar na trenutak bežala iz surove stvarnosti.

Fredi Hirš, mladi Jevrejin, svakodnevno je manipulisao SS oficirima kako bi izborio mrvu nade i bolju hranu za svoje male štićenike. Roman osvetljava borbu za očuvanje dečje nevinosti u „grotlu izopačenosti“. Priča koja nas podseća na to šta znači biti čovek kada je čovečnost najstrože zabranjena.

Da li je Fredi uspeo da nauči decu najvažnijoj lekciji – kako da prežive neizrecivo? Zakoračite u stranice ove inspirativne pripovesti i otkrijte sudbinu čoveka koji je podigao bedem ljubavi protiv mržnje.

Svi koje volimo I kojima verujemo… na kraju nas napuste. Ljubav žeže, razdvojenost žari i pali, a izdaja uvek najviše boli...

Možemo da prepoznamo, na prvi pogled, ljude koji će nas navesti da ponovo proživimo bol iz detinjstva. I umesto da se zaljubimo u nekog drugog, zaljubimo se u njih. Život ih smesti ispred nas, uz našu pomoć. Naša sudbina je ispisana u kućama u kojima smo rođeni. Tamo smo ranjeni, odrasli smo s tim ranama, i na kraju idemo tamo kuda nas te rane vode. Ali sreću ne nalazimo uvek na tom putu...

„Vatra bola koji doživimo u detinjstvu ne gasi se lako. Ne zaboravlja se lako, i nosimo njene ožiljke do kraja života. U ovoj knjizi, kao i uvek, ispričaću vam jednu istinitu priču. To je ljubavna priča između devojčice kraj prozora koja je odrasla u raskoši, ali čija je sudbina bila zapečaćena od početka, i momka iz sirotinjske četvrti.”

Dr Gilseren Budajdžiolu

Flesh je snažan psihološki roman o odrastanju, traumi i potrazi za identitetom u savremenoj Evropi. Prateći život Ištvana, stidljivog tinejdžera koji sa majkom živi u mađarskom stambenom bloku, roman oslikava tiho, ali razorno iskustvo socijalne izolacije i emotivnog otuđenja. Kao pridošlica u novoj sredini, Ištvan ne uspeva da se uklopi u svet školskih rituala, što pokreće niz događaja koji trajno menjaju njegov život.

Tokom godina, kroz susrete sa neznancima čije su namere često dvosmislene, Ištvan prolazi kroz bolan proces lične transformacije. Udaljavajući se od detinjstva koje je naglo prekinuto, on se uspinje ka neočekivanom društvenom i profesionalnom uspehu, dok se istovremeno suočava sa potisnutim traumama i posledicama ranih gubitaka.

Kroz intimne scene koje obuhvataju više decenija, Flesh istražuje unutrašnji sukob pojedinca zarobljenog između ličnih slabosti i zahteva sveta koji ne može da kontroliše. U senci nasilja, apatije i neizvesnosti savremenog društva, napetost neumoljivo raste sve dok nova tragedija ne zapreti da uruši život koji je Ištvan izgradio. „Šturo i rezervisano na stranici, a raskošno u odjecima koje ostavlja” (NPR), Flesh je roman izuzetne emotivne snage koji ostavlja dugotrajan utisak i potvrđuje se kao relevantno delo savremene evropske književnosti.

Rat je jedno, bombardovanje sela punih žena i dece nešto sasvim drugo.

Od čuvene autorke Slavuja i Četiri vetra Kristin Hane stižu Žene – prisan portret odrastanja u opasnim vremenima i epska pripovest o podeljenoj zemlji.

Žene mogu da budu heroji. Kad je dvadesetogodišnja buduća medicinska sestra Franses Frenki Makgrat čula te reči, za nju je to bilo otkriće. Odrasla u suncem okupanom idiličnom svetu Južne Kalifornije i zaštićena u domu svojih konzervativnih roditelja, uvek se dičila time što ispravno postupa. Ali te 1965. svet se menjao, a ona se iznenada osmelila da zamisli drugačiju budućnost za sebe. Kad joj je brat otišao da služi u Vijetnamu, prijavila se da bude vojna medicinska sestra i pošla njegovim stopama.

Mlada i neiskusna kao i muškarci koje su slali u Vijetnam da se bore, Frenki je preplavljena ratnim metežom i uništenjem. Svaki dan je kocka na život i smrt, nada i izdaja; prijateljstva su duboka i u trenu mogu biti rasturena. U ratu susreće srećne, hrabre, slomljene i izgubljene, i postaje jedna od njih.

Ali rat je samo početak za Frenki i njene prijatelje veterane. Istinska borba čeka ih na povratku kući, u promenjenu i podeljenu Ameriku, među gnevne demonstrante, u zemlju koja želi da zaboravi Vijetnam.

Roman Žene je priča o jednoj ženi koja je otišla u rat, ali ta priča sija sjajem svih žena koje su se izložile opasnosti, čije su žrtve i posvećenost prečesto zaboravljane. Roman o snažnom prijateljstvu i odvažnom patriotizmu Žene predstavlja raskošno ispričanu priču s nezaboravnim heroinama čiji će idealizam i hrabrost pod vatrom definisati jedno doba.

Ako ne praviš greške, onda ne učiš.

Genijalno prepričavanje Avanture Haklberija Fina – bolno i satirično – ispričano iz ugla roba Džima.

Kad je Džim čuo da će biti prodat čoveku iz Nju Orleansa, zauvek odvojen od svoje žene i ćerke, odlučio je da pobegne dok ne smisli neki plan. U međuvremenu, Hak je lažirao svoju smrt da bi pobegao od nasilnog oca. Kao što svi poznavaoci američke književnosti znaju, tako počinje opasno i transcendentno putovanje splavom niz Misisipi, prema neuhvatljivom i nepouzdanom obećanju slobodnih država i drugih stvari. Prepun nijansiranog humora i oštrih zapažanja koji su učinili Evereta književnom legendom, ovaj genijalni i nežni roman radikalno osvetljava Džimovu preduzimljivost, inteligenciju i saosećanje kao nikad ranije. Džejmsu je suđeno da bude veliki književni događaj i kamen temeljac američke književnosti dvadeset prvog veka.

Nije to neka reka" još jedan je dragulj u romanesknoj nisci Selve Almade, koja se i u ovoj knjizi bavi pitanjima muškosti i muževnosti, osećanja krivice i neutažive požude. Almada to čini na način jedinstven i bezvremen.

Da li bi jagnje bilo zaštićeno od vuka samo zato što hoda u korak s njim?

Jedanaestogodišnji Niko Krispis nikad nije slagao. Njegova školska drugarica Fani zbog toga ga i voli. Nikov stariji brat Sebastijan ozlojeđen je na njega upravo iz ta dva razloga. Kad se njihovi životi razdvoje tokom rata, trebaće im decenije da ponovo pronađu jedni druge.

Nikova nevinost i dobrota biće zloupotrebljeni protiv njegove tesno povezane zajednice kad nemački oficir trampi Nikov ugled iskrenog dečaka za obećanje da će spasti njegove najmilije. Kad bude shvatio posledice te izdaje, Niko nikad više neće moći da izgovori istinu. Ostatak života provešće menjajući imena, lokacije i identitete, očajnički pokušavajući da dođe do oproštaja od ljudi koje najviše voli.

Elbomov izuzetan pripovedački dar dostiže svoj vrhunac u njegovom prvom romanu u kojem se suočava s uništenjem do kojeg laž može da dovede, kako na svetskoj pozornici tako i u životima pojedinaca koji su uhvaćeni u njenu mrežu. Mali lažljivac govori o nadi u ovom uzbudljivom romanu koji se čita bez daha i koji će vam otvoriti srce i ispuniti ga snagom ljudskog duha i dobrote koja leži u svima nama.

Priča koju pripoveda sama Istina, Mali lažljivac je bezvremena pripovest o moći ljubavi da nam donese iskupljenje bez obzira na to koliko duboko krivimo sebe za svoje greške.

Većina ljudi misli da je zapravo sve što nije silovanje potpuno u redu.

Berlin: Mlada žena priča o svom novom poslu u jednoj velikoj TV-kući, o svom novom šefu, svom novom životu. Ona deluje srećno, inspirisano, puna nade; sve zvuči dobro. Predobro?

U međuvremenu, u Los Anđelesu se dešava propast jednog sveta. Čovek koji se hvali time da kao slavna ličnost može sve sa ženama, postaje predsednik Sjedinjenih Država. U vrtu legendarnog „Zamka Marmon”, u tom noćnom igralištu razmažene holivudske dece svih uzrasta, jedna slavna družina provodi vreme bežeći od realnosti. Tu je i narator – i Rouz Makgaun, glumica za koju se priča da je u poslednje vreme postala nekako naporna.

Ubrzo, skandal Vajnstin potresa Holivud, a Rouz Makgaun je jedna od prvih žena koja je javno progovorila o seksualnom uznemiravanju od strane filmskog producenta, kojem se prethodno čitav Holivud udvarao. Rouz nestaje, ali ostavlja naratoru zagonetnu poruku – ili možda pre nalog? Kako to da se obraća baš njemu?

Iz Holivuda se širi Pokret #MeToo na čitav svet. Ali stare strukture moći su otpornije nego što bi se u prvoj euforiji možda moglo pomisliti.

Po povratku u Berlin narator se ne nalazi samo kao posmatrač sa ležaljke, već sada opet kao akter usred jednog nepreglednog dešavanja, koje ga gura u duboki lični konflikt.

„Još uvek budna?” je portret našeg vremena, tipično Štukrad-Bare. Literarno brilijantno, humoristično i beskompromisno, ovaj roman govori o strukturama moći i zloupotrebi moći, hrabrosti i ljudskim ponorima.

Po rečima Štefana Kluzmana iz nedeljnika „Špigel”, ovaj roman godine obrađuje jednu od najvažnijih društvenih tema poslednjih godina, Pokretu MeToo i zloupotrebu moći.

Da li knjige koje postanu velike urade to jer su, u nekom trenutku, svi odlucili, bez ikakvog razloga, da ce to biti hit?

Nevine laži. Crni humor. Smrtonosne posledice... Književna senzacija Džuniper Song nije ona za koju se izdaje, nije napisala knjigu koju tvrdi da je napisala, i sigurno nije Amerikanka azijskog porekla... u ovom jezivom i urnebesnom romanu R. F. Kuang, koja je napisala najprodavaniju knjigu s liste Njujork tajmsa.

Književnice Džun Hejvard i Atina Lu trebalo je da budu dve zvezde u usponu. Ali Atina je miljenica publike i kritike. Džun Hejvard je niko i ništa. Ko želi priče o običnim belkinjama, misli Džun.

I kad Džun prisustvuje slučajnoj smrti, deluje nagonski: ukrade Atinino tek završeno remek-delo, eksperimentalni roman o neopevanom doprinosu kineskih radnika u Prvom svetskom ratu.

Šta će se dogoditi ako Džun prepravi Atinin roman i pošalje ga svom agentu kao svoj rad? Šta će se dogoditi ako dozvoli novom izdavaču da joj promeni ime u Džuniper Song – uz etnički neodređenu fotografiju? Zar taj deo istorije ne zaslužuje da bude ispričan ko god da je pripovedač? To je ono što Džun tvrdi, a lista bestselera se izgleda slaže s njom.

Ali Džun ne može da pobegne od Atinine senke, a dokazi koji se pojavljuju prete da unište Džunin ukradeni uspeh. Dok Džun pokušava da zaštiti svoju tajnu, otkriva koliko je daleko spremna da ide kako bi zadržala ono što misli da joj sleduje.

Napisana u prvom licu, ova knjiga se bavi pitanjima diverziteta, rasizma i kulturnog prisvajanja, kao i pitanjem užasavajuće otuđenosti društvenih medija. Roman R. F. Kuang je aktuelan, britak i veoma citljiv.

„Kad se vratiš, mene ovde više neće biti.”

To su poslednje S.-ove reči Mateu, izgovorene preko telefona jednog jesenjeg dana 1998. Zvuči kao banalna informacija, ali je zapravo njegov oproštaj. S. završava sa iznošenjem svojih stvari iz Mateovog stana nakon završetka njihove ljubavne priče. Mateo se tog dana vraća kuci, u stan u kojem su zajedno živeli sedam godina, i otkriva da je S. sebi oduzeo život. Dok uzalud doziva pomoć, postaje mu jasno da proživljava najbolnije trenutke svog života.

Od tih trenutaka prošlo je gotovo dvadeset četiri godine, tokom kojih Mateo B. Bjanki nikada nije prestao da u umu uobličava ove stranice razdiruće lepote.

U mesecima nakon S.-ove smrti Mateo otkriva da se osobe poput njega, rođaci ili partneri samoubica, nazivaju preživelima. I tako se zaista i oseća: kao glavni junak nekog retkog događaja, neke perverzno jedinstvene boli.

Bes, kajanje, osećaj krivice, izgubljenost: njegova bol je lavirint, neprekidna potraga za odgovorom zašto je to učinio, za nekakvim redom ili čak trenutkom predaha.

Kako bi pronašao mir, pokušaće sve: sreće se s psihijatrima, pranoterapeutima, čak i s jednom vidovnjakinjom. U međuvremenu, kao što je to činio još kao dečak, traži utehu u knjigama i muzici. Ali ni u njima ne pronalazi ništa o svojoj situaciji, nikoga ko bi mogao da ga razume.

Polako počinje da se priseća svoje priče sa S.-om, ljubavi nastale gotovo iz izazova između dvojice muškaraca u svemu različitih, i bez srama beleži sećanja i osećanja.

Zbog toga danas objavljuje ovu knjigu – zato što je tada njemu bilo potrebno da pročita knjigu o životu onih koji ostaju.

Postoji pak još jedan razlog:

„U meni žive dve duše”, piše, „čovek i pisac.” Čovek želi da se spase, pisac želi da se zagleda u ponor.

Pisac koji živi u Mateu dvadeset godina je čekao distancu s koje će pričati o tom ponoru. I kada uspostavi ravnotežu, odatle, iz tog čudesnog položaja, piše ove reči koje, iako su sasvim trezvene, iz njega izbijaju sa snagom i prirodnošću neodložne potrebe. Ono što polažemo u ruke onoga koji čita je dar, tačno, ali dar koji u sebi sadrži izuzetnu težinu.

Pa ipak, svaka od ovih stranica sadrži klicu budućnosti, svedočanstvo o tome da čak i kad nas snađe neizreciva bol, književnost i dalje može da nas spase.

Svaki život je sveobuhvatan, svaki je poseban, svaki je neprocenjiv, i svaki je manji od senkine senke, poštovan ili prezren, slavljen ili mučan, zapamćen ili potpuno zaboravljen.

Roman dobitnika Pulicerove nagrade, nadahnut istinitom pričom o nekad rasno integrisanom ostrvu Malaga, nedaleko od obala Mejna.

Hiljadu sedamsto devedeset druge, bivši rob Bendžamin Hani i njegova žena Pejšens, Irkinja, otkrili su ostrvo gde su mogli da žive zajedno. Više od sto godina kasnije, potomci Hanijevih su ostali tamo, uz ekscentričnu, raznoliku grupu suseda: dve sestre koje gaje tri indijanska siročeta; Teofilus i Kendas Lark i njihovi potomci koji izlaze noću; proročki Zakari Hend to God Proverbs, veteran iz građanskog rata koji urezuje biblijske prizore u šuplje stablo. Zatim dolazi upad „civilizacije”: eugenički nastrojeni državni zvaničnici odlučni da „očiste” ostrvo i misionar učitelj koji bira jednog svetloputog dečaka koga će spasti. Ostali će završiti u državnim institucijama ili će se suočiti s vodom u novoj Nojevoj arki.

Ova knjiga, puna lirskih detalja i snage, istražuje nade i snove i otpornost onih koji su smatrali da ne pripadaju svetu surovo netolerantnom prema različitostima.

Nadahnut stvarnim događajima koji su potresli američki narod, ovaj duboko potresni roman autorke Njujork tajmsovog bestselera Wench pripoveda priču o Afroamerikanki, medicinskoj sestri u Alabami u godinama posle segregacije, i otkriva užasnu nepravdu nanesenu njenim pacijentkinjama.

Montgomeri, Alabama 1973. Po završetku škole za medicinske sestre Sivil Taunsend ima velike planove da popravi uslove života pre svega u svojoj afroameričkoj zajednici. U Klinici za planiranje porodice u Montgomeriju namerava da pomogne ženama u donošenju odluka koje se tiču njihovih tela i života.

Međutim, kad u prvoj nedelji na poslu prašnjavim seoskim putem stigne do oronule kolibe s jednom prostorijom za život, sa užasom saznaje da su njene pacijentkinje devojčice od svega jedanaest i trinaest godina. Nijedna od sestara Vilijams nije ni poljubila dečaka, ali u pitanju su siromašne Afroamerikanke, što je socijalnim radnicima dovoljan razlog da skrenu pogled kad lekari obema devojčicama prepišu injekcije za sprečavanje trudnoće. Dok Sivil pokušava da se snađe na novom radnom mestu, Indija, Erika i njihova šira porodica postepeno joj prirastaju za srce, sve dok jednog dana pred vratima bolničke sobe ne sazna da se dogodilo nezamislivo i da za devojčice više ništa neće biti isto.

Nekoliko decenija kasnije, uz odraslu ćerku i uspešnu karijeru za sobom, doktorka Sivil Taunsend je spremna za penziju i želi da pronađe spokoj i ostavi prošlost za sobom. Ipak, postoje ljudi i priče koje se ne mogu zaboraviti. Koje se ne smeju zaboraviti.

Jer istorija se ponavlja kad je zaboravimo.

Da li smo osu­đeni da želimo ono što ne možemo da imamo?



Osmoro običnih ljudi. Jedna nesvakidašnja odluka. Dan, naizgled, kao svaki drugi. Probudiš se, popiješ kafu i kreneš na posao. Ali danas, kad otvoriš svoja ulazna vrata, pred njima te čeka drvena kutijica. U njoj leži tvoja sudbina: odgovor na pitanje koliko ćeš tacno godina živeti.

Od kuća u predgrađ­u do šatora u pustinji, svaka osoba na svim kontinentima dobija istu kutiju. I svet u trenu tone u kolektivnu histeriju. Odakle su se pojavile sve te kutije? Šta znače? Je li ono što obećavaju istina?

Dok društvo u rasulu pokušava da se ujedini, svi su suočeni s istom strašnom odlukom: žele li da saznaju koliko će živeti? I ako žele, šta da rade s tim saznanjem?

„Mera” prikazuje rađ­anje tog novog sveta kroz život niza upečatljivih likova, čije se odluke i sudbine prepliću. Tu su najbolji drugovi čiji su se snovi zauvek spojili, dopisni prijatelji koji utehu nalaze u nepoznatom, par koji je verovao da nema potrebe za žurbom, doktor koji ne može da spase samog sebe i političar cija se kutija pretvara u bure baruta koje na kraju menja sve.

Reči su opasne kad se izgovaraju bez razmišljanja.

Monca, mart 1936. godine. Na obali reke Lambro dve devojčice pokušavaju da sakriju leš muškarca koji na košulji nosi značku s liktorskim snopom i trobojkom. Uzrujane su i polunage. Frančeska nam u prvom licu priča priču koja ih je dovela do tog trenutka. Lepo vaspitana dvanaestogodišnjakinja iz građanske porodice svakog dana s mosta posmatra devojčicu koja se u reci igra zajedno s dečacima, nagih stopala i zadignute suknje, izguljenih kolena i zamazana muljem. Mašta o tome da postane njena prijateljica, uprkos tome što je meštani smatraju vešticom i pogrdno nazivaju Prokletnicom. Frančesku pak njena odlučnost i odvažnost očaravaju. Sprijateljiće se zahvaljujući krađi trešanja i Frančeskinoj prvoj laži. Za vreme rata u Abisiniji, uz bol izazvanu gubicima i prve adolescentske pometnje, bez obzira na neodobravanje svog okruženja, Frančeska uz Prokletnicu uči da se suprotstavi ugnjetavanju i zloupotrebi moći, naročito muške.

Samo je snaga neraskidivog prijateljstva u stanju da podstakne dve devojčice da se pobune pred nepravdom. Pogotovo u ograničenom konformizmu fašističke Italije. Odbačena tinejdžerka i vršnjakinja koja je istinski upoznaje, mimo svih predrasuda. I koja, zahvaljujući njoj pronalazi hrabrost da kaže šta misli, da pronađe sopstvenu istinu. Roman o odrastanju koji će vas uvući u sebe, smešten u provincijski grad doline reke Po, ugnjetavan kontrolom, seksizmom i nasiljem fašizma.

Većina nas voli da veruje da smo aktivni subjekti u našim pobedama, ali samo pasivni objekti u našim porazima.

Čak i kroz grmljavinu i vrevu dvadesetih godina prošlog veka svi u Njujorku čuli su za Bendžamina i Helen Rask. On je legendarni tajkun s Volstrita, ona je ćerka ekscentričnih aristokrata. Zajedno su se uzdigli do svetskog vrha i stekli naizgled beskrajno bogatstvo dok se decenija neumerenosti i finansijskih špekulacija bližila kraju. Ali po koju su cenu stekli svoj ogromni imetak? To je misterija u središtu Veza, uspešnog romana iz 1937. koji kao da je pročitao ceo Njujork. Ali postoje i druge verzije ove priče o povlašćenosti i obmani.

Poverenje Ernana Dijaza elegantno uspostavlja dijalog između ovih protivrečnih priča, suprotstavljajući ih perspektivi žene rešene da odvoji činjenice od fikcije. Rezultat je roman koji obuhvata ceo vek i postaje sve uzbudljiviji sa svakim novim otkrovenjem.

Poverenje je briljantna književna zagonetka čija priča uvlači i vodi čitaoca u potragu za istinom dok otkriva obmane koje često leže u srži ličnih odnosa; priča o moći kapitala koji iskrivljuje stvarnost i lakoći kojom moć može manipulisati činjenicama.

Znaš da je nešto stvarno onda kad može da bude izgubljeno.


Sada i film na Netfliksu, ovaj duboko zastrašujući i veoma uznemirujući roman prati jedan par usred izopačenog otkrivanja najmračnijih slutnji. Uplašićete se. Ali nećete znati zašto…


Razmišljam da okončam ovo. Kad mi se ta misao jednom uvuče u svest, ne odlazi. Ostane. Zadrži se. Uvek je tu. Uvek.

Džejk je jednom rekao: „Ponekad je neka misao bliže istini, stvarnosti, nego neki postupak. Možeš da kažeš šta hoćeš, možeš da uradiš šta hoćeš, ali ne možeš da podvališ misao.”


A evo o čemu ja razmišljam: ne želim da budem ovde.

U ovom inteligentnom i napetom književnom trileru Ijan Rid istražuje dubine ljudske psihe, preispituje svest, slobodnu volju, vrednost veza, strah i granice samoće. Roman koji podseća na rana dela Žozea Saramaga, kultni klasik Mišel Fejber Ispod kože i Moramo da razgovaramo o Kevinu Lajonela Šrivera.


„Osećaćete sve veću strepnju i nelagodu sa svakom stranicom ovog napetog, jezivog debitantskog romana. ” Entertainment Weekly

Napet, uzbudljiv i višečulan, Razmišljam da okončam ovo uvlači vas već od prve strane i nikada vas ne pušta.

Knjiga najmlađe autorke ikad nominovane za Bukerovu nagradu!

Kijara i njen brat Markus jedva sastavljaju kraj s krajem u jednom stambenom kompleksu u Istočnom Ouklandu, optimistično nazvanom Rigal haj. Oboje su napustili srednju školu, nakon što su smrt i zatvor razorili njihovu porodicu. Ali dok Markus još uvek ne odustaje od svog sna da postane rep zvezda, Kijara pokušava da nađe posao kako bi platila njihovu stanarinu – koja je više nego udvostručena – i kako bi prehranila i zaštitila devetogodišnjeg dečaka iz susedstva, koga je ostavila majka.

Jedne noći, ono što je počelo kao pijani nesporazum sa nekim neznancem, pretvara se u posao kojim Kijara nikada nije ni pomislila da će se baviti, ali koji joj je sada očajnički potreban. Njen život dodatno biva uzdrman pojavljivanjem njenog imena u policijskoj istrazi, u kojoj je označena kao ključni svedok u velikom skandalu unutar odeljenja ouklandske policije.

Kijara i njen brat Markus jedva sastavljaju kraj s krajem u jednom stambenom kompleksu u Istočnom Ouklandu, optimistično nazvanom Rigal haj. Oboje su napustili srednju školu, nakon što su smrt i zatvor razorili njihovu porodicu. Ali dok Markus još uvek ne odustaje od svog sna da postane rep zvezda, Kijara pokušava da nađe posao kako bi platila njihovu stanarinu – koja je više nego udvostručena – i kako bi prehranila i zaštitila devetogodišnjeg dečaka iz susedstva, koga je ostavila majka.

Jedne noći, ono što je počelo kao pijani nesporazum sa nekim neznancem, pretvara se u posao kojim Kijara nikada nije ni pomislila da će se baviti, ali koji joj je sada očajnički potreban. Njen život dodatno biva uzdrman pojavljivanjem njenog imena u policijskoj istrazi, u kojoj je označena kao ključni svedok u velikom skandalu unutar odeljenja ouklandske policije.

Ovo je izvanredna biografija. Veoma zanimljiva priča, koja počinje kao smeo beg tokom ratnog sukoba, ubrzo se pretvara u zastrašujuće istorijsko štivo o ljudskoj nečovečnosti prema drugom čoveku... Značajno i nezaboravno. – Džonatan Dimblbi, pisac bestselera i novinar

Pod okriljem noći, Vim je uhvaćen tokom racije i prevezen u zloglasni zatvor Gestapoa u Amsterdamu. Tamo se njegov život zauvek menja jer je bačen u košmar Holokausta i transportovan u logor Amersfort – prvi od tri koncentraciona logora koja će morati da preživi. Koristeći životne lekcije naučene u detinjstvu kada je bio žrtva očuha alkoholičara koji ga je zlostavljao, Vim je prisiljen da se brzo prilagodi svom paklenom okruženju. Iako je kraj rata na vidiku, kada se zatekne usred žestokog okršaja između Saveznika i Nemaca, Vim mora da iskoristi i poslednji atom snage kako bi sačuvao svoj život. U svojoj devedeset četvrtoj godini, Vim se konačno osećao spremnim da ispriča svoju neverovatnu priču, koju je držao u tajnosti veći deo svog života.

Poslednji svedok je istinita priča o hrabrosti, odvažnosti i izdržljivosti, i uverljivo štivo koje potvrđuje i veliča život. Ovo delo će vas ostaviti bez daha, ali i zadiviti odlučnošću jednog mladića da, uprkos malim izgledima, preživi.

Sreća može dosegnuti takve dubine da postane nešto nalik bolu.

Nar sedi zatvorena u izolovanoj ćeliji i dane provodi razmišljajući o dramatičnim događajima koji su je doveli u zatočeništvo u zemlji koju jedva poznaje. Rođenoj sedamdesetih godina u Kuvajtu, u porodici palestinskih izbeglica, san joj je bio da se zaljubi u savršenog muškarca, podiže decu i, ako bude moguće, otvori sopstveni salon lepote. Umesto toga, muškarac za koga misli da je voli napušta je nakon kratkog braka, porodica joj se nalazi na rubu siromaštva, i ona je primorana da se prostituiše.Uz sve to, zbog američke invazije na Irak postaje izbeglica, kao što su bili i njeni roditelji. Nakon privremenog boravka u Jordanu, odlazi u Palestinu, gde konačno nalazi dom i zaljubljuje se, a život joj se odvija pod izraelskom okupacijom.

Rat je podsticao i prikrivao najgnusnije zločine.

Elizabeta, Marko i Sandro odrastali su kao najbolji prijatelji uprkos svojim razlikama. Elizabeta je odvažna lepotica koja sanja da postane spisateljica, Marko samouvereni sportista iz porodice profesionalnih biciklista, a Sandro jevrejski matematički genije, dobrodušan i pažljiv, sin advokata i doktorke. Njihovo prijateljstvo prerasta u ljubav. I Sandro i Marko se nadaju da će osvojiti Elizabetino srce. Ali u jesen 1937. sve počinje da se menja. Musolinijeva vlast jača, a italijanski fašisti sklapaju savez s Hitlerovim nacistima.

Život u Rimu menja se iz korena. Sve do čega je Elizabeti, Marku i Sandru stalo – njihove porodice, njihovi domovi i njihovo prijateljstvo naći će se na nezamislivim iskušenjima.

S ozakonjenjem antisemitizma i izbijanjem Drugog svetskog rata, njih troje shvataju da je Musolini bio samo početak. Nacisti zauzimaju Rim. Njihova okupacija donosi nova zverstva protiv Jevreja, koja kulminiraju užasnom izdajom. U takvim okolnostima rešavaju se isprepletene sudbine Elizabete, Marka, Sandra i njihovih porodica, u srceparajućoj priči o najboljem i najgorem što sudbina može da donese.

Protežući se kroz više decenija, Večno je priča o odanosti i gubitku, porodici i hrani, ljubavi i ratu, u jednom od najlepših gradova sveta, u njegovom najtežem trenutku.

U uzbudljivom novom romanu Danijele Stil, mlada žena je uvučena u opasan dvostruki život zarad svoje zemlje u Drugom svetskom ratu.

U osamnaestoj godini, Aleksandru Vikam su u raskošnoj beloj čipki i satenskoj haljini predstavili kralju Džordžu V i kraljici Meri. Ona je nežna i plavokosa, zapanjujuće lepa, i naizgled je predodređena za privilegovan život. Ali sudbina, svetski rat, i njen tih ali buntovan karakter odvode je drugim putem. Godine 1939. Evropa je u plamenu, a Engleska u ratu. Iz svog doma u idiličnom Hempširu, Aleks odlazi u London kao volonterka u jedinicama Prve pomoći. Ali ona poseduje veštine koje privlače pažnju jedne drugačije službe. Tečno govori francuski i nemački, i bila bi savršen tajni agent. Posle godinu dana, Aleks šokira svoju porodicu pojavivši se u pantalonama i s jarkocrvenim ružem na usnama. Oni nikada ne smeju da saznaju za posao kojim se bavi – niko ne sme da zna, čak ni pilot u koga se zaljubila.

Dok njena zemlja i njoj najdraži ljudi plaćaju užasnu cenu rata, Aleks uči veštinu špijunaže, što je odvodi u misije u kojima su ulog život i smrt iza neprijateljskih linija, i u dugu karijeru špijunke na egzotičnim mestima u istorijski važnim vremenima.

Roman Špijun prati Aleksine neverovatne dogodovštine u Drugom svetskom ratu i naknadno u Indiji, Pakistanu, Maroku, Hongkongu i gradu Vašingtonu, kada njen muž Ričard stupa u diplomatsku službu i oboje postaju svedoci munjevite brzine kojom se svet menja od posleratnog do hladnoratovskog. Ona živi na ivici, s tajnom koju mora zauvek da čuva.

Godina je 1947. Palestinsko selo Bet Daras dom je porodice Baraka – najstarije ćerke Nazmije, brata Mamdua, prelepe sanjalice Marijam i njihove majke udovice. Kad se izraelske snage obruše i selo nestane u plamenu, porodica mora da krene na dugo pešačenje do Gaze, put koji će ih iskušati do krajnjih granica.

Šezdeset godina kasnije, u Americi, Mamduova unuka Nur zaljubljuje se u jednog palestinskog lekara. Kreće za njim do njegovog radnog mesta u Gazi, gde upoznaje Alvan, koja joj pomaže da otkrije rodbinske veze koje prevazilaze razdaljinu – pa čak i smrt. Plavetnilo između neba i vode je lirska, pre svega ljudska i veličanstveno lepa priča o izmeštanju porodice, razdvajanju, opstanku i ljubavi.

Preuzimanje rizika je deo života, ali kada se kladite u sopstvenu budućnost uprkos svemu, to je igra visokog rizika.

Otmena radnja za komisionu robu u vlasništvu Kejt Medison postigla je veliki uspeh u Sohou, i izdržavala je nju i njeno četvoro dece nakon prerane smrti njenog muža. Sada su deca odrasla i spremna su da izgrade sopstvene živote. I sva su odlučila da igraju uprkos svemu, na iznenađenje svoje majke.

Izabela, posvećena advokatica, očekuje da postane partner u kancelariji sa Volstrita u kojoj radi, kada se zaljubi u klijenta koga zastupa u krivičnom postupku. Govori samoj sebi da može da izgradi život s njim – ali da li zaista može? Džuli, mlada dizajnerka, upoznaje muškarca koji se čini suviše dobar da bi bio istinit i pada na njegove čari. Brzo se udaje za njega, napušta posao i seli se u Los Anđeles da bude s njim – ali da li je sve onako kako izgleda? Džastin je pisac koji se trudi da uspe i insistira na deci sa svojim partnerom pre nego što su obojica emotivno i finansijski spremni za to. Da li će pritisak kome je njihova veza izložena uzeti preveliki danak? A Vili, najmlađi, stručnjak za tehnologiju, pravi izbor koji će ih sve šokirati.

Kejt – puna ljubavi i podrške, i vrlo otvorena – ne može da spreči svoju decu da igraju uprkos izgledima. Mogu li ti izgledi da budu pobeđeni? Ne baš uvek – što će njena deca morati sama da nauče. Za Kejt, najteža lekcija će biti to što ne može da zaštiti decu koju voli od izbora koje ona prave – nego može samo da ih voli dok ih prave.

Ljubav je kad vas neko pogura zato što veruje u vas kad ni sami ne verujete u sebe.
Kada bi neko pitao Džasmin Santos da upotrebi samo jednu reč kojom će opisati poslednjih nekoliko godina svog života, to bi definitivno bila reč od pet slova. Posle sedamnaest godina - i bezbroj preloma kostiju i prekršenih obećanja - ona zna da je njena šansa da se takmiči u umetničkom klizanju sve manja. Ali kada dobije ponudu života od arogantnog idiota o kome je poslednjih deset godina maštala kako ga gura pod autobus u pokretu, Džasmin će možda morati sve ponovo da razmotri.
Uključujući Ivana Lukova.

Prijateljstva su poput brakova. Rutine i obrasci utvrđuju se od samog početka i očvrsnu poput cementa.

Tokom turbulentnog leta 1974. Kejt Malarki se pomirila sa svojim mestom u dnu društvene lestvice u osmom razredu. A onda, na njeno čuđenje, preko puta ulice doselila se ’najgenijalnija devojka na svetu’ koja je želela da joj postane prijateljica. Činilo se da Tali Hart ima sve – lepa je, pametna, ambiciozna. Gledano spolja, njih dve su sušta suprotnost: Kejt, osuđena da zauvek bude nepopularna, u porodici koja ju se stidela gde god da se okrene. Tali je odisala glamuroznošću i tajanstvenošću, ali krila je tajnu koja ju je izjedala. One će sklopiti pakt da zauvek budu najbolje prijateljice i do kraja leta postaće Tali-i-Kejt. Nerazdvojne.

Tako počinje čudesni novi roman Kristin Hane. Obuhvatajući više od tri decenije, smešten u Pacifički severozapad koji se neprestano menja, Ulica svitaca je uzbudljiva priča o dve žene i prijateljstvu koje je postalo okosnica njihovih života. Od samog početka Tali očajnički želi da pokaže svetu koliko vredi. Pošto ju je majka ostavila kad je bila vrlo mala, ona čezne za bezuslovnom ljubavlju.

Tokom blistavih osamdesetih okreće se muškarcima u potrazi za nečim što će ispuniti prazninu u njenoj duši. Ali tokom konzervativnih devedesetih opčinile su je televizijske vesti. Prateći svoju slepu ambiciju, otići će u Njujork i obići ceo svet, pronalazeći slavu, uspeh i – usamljenost...

Kejt je od samog početka znala da njen život neće biti izuzetan. Za vreme koledža pretvarala se da je goni potreba za uspehom, ali ono što je zaista želela bilo je da se zaljubi, dobije decu i živi sasvim običan život. Na svoj nenametljiv način i Kejt je ambiciozna kao i Tali. Ono što ona ne zna je kako će je brak i majčinstvo promeniti... Kako će zaboraviti ono što je nekada bila i što je želela. I koliko će zavideti svojoj najboljoj prijateljici...

Trideset godina Tali i Kejt nosiće jedna drugu kroz život, prolazeći kroz burne periode prijateljstva – ljubomoru, bes, povređenost, ogorčenje. Taman kad pomisle da su sve to preživele, jedna izdaja će ih razdvojiti i staviti njihovu hrabrost i prijateljstvo na najveću probu.

Kad bi ljudi bili spremni da čitaju knjige drugog naroda, da vide svetlost drugih kultura, na svetu ne bi bilo rata.

Sa epskim zamahom romana Pachinko Min Džin Li ili Homegoing od Jae Gjasi, i sa lirskom lepotom romana Vadi Ratner In the Shadow of the Banyan, Planine pevaju je sveobuhvatna priča o više naraštaja porodice Tran u cijoj se pozadini odvija Vijetnamski rat.

Tran Diju Lan, koja je rođena 1920, primorana je da pobegne s porodicnog imanja sa svoje šestoro dece tokom Zemljišne reforme komunističke vlade na Severu. Mnogo godina kasnije, u Hanoju stasava njena mlada unuka Huong, dok joj roditelji i ujaci odlaze Ho Ši Minovim putem da se bore u sukobu koji neće razoriti samo njenu voljenu zemlju već i njenu porodicu. Živopisna, privlačna i prožeta vijetnamskim jezikom i tradicijom, Planine pevaju nam približava žrtve ovog sukoba sa stanovišta samog vijetnamskog naroda, istovremeno nam pokazujući istinsku moć dobrote i nade. Ovo je prvi roman na engleskom čuvene vijetnamske pesnikinje Ngujen Pan Ke Mai.

„Dobra priča može nas naučiti istini o svetu, a Planine pevaju je dirljiv roman koji se pojavljuje u pravom trenutku i svedoči o zverstvima prošlosti koja odjekuju u sadašnjosti.” - The Saturday Paper

„Predivno, srceparajuće i suštinski važno.” - Saigoneer Bookshelf

„Ke Maine živopisne slike i jednostavnost pripovedanja daju romanu silinu i upečatljivost u opisivanju dubokog, iznijansiranog pejzaža.” - BookPage

Ponekad smo, kako bismo pošli u susret sopstvenoj sudbini, primorani da odustanemo od svega, čak i od majčinske ljubavi. Nijedan roman dosad nije to opisao s tako tvrdoglavom iskrenošću.

Amerigo 1946. godine napušta svoj kvart u Napulju, i ulazi u voz. Zajedno sa hiljadama druge dece s juga Italije, prelazi čitavo poluostrvo da bi proveo nekoliko meseci u domu jedne severnjačke porodice. Reč je o inicijativi koju je organizovala Komunistička partija kako bi se mališani izvukli iz bede posleratnog perioda. S radoznalošću i lukavošću sedmogodišnjeg dečaka odraslog na ulici, Amerigo nam opisuje Italiju koja se oporavlja od rata kakvu još nismo videli.

I poverava nam svoju potresnu priču o razdvajanju i mladalačkoj patnji, od koje se ne može pobeći i koja je jedini put ka odrastanju.

Hoćemo li jednom moći da oprostimo?

U ovom "čarobnom i dirljivom" (Library Journal) romanu prvencu, devojčica beži sa svojom porodicom i najboljim prijateljem iz Nemačke koju su okupirali nacisti, ali otkriva da je utočište preko mora koje su im obećali zapravo iluzija. Ovaj roman je savršen izvor za ljubitelje Slavuja.
Berlin, 1939. Pre nego što se sve promenilo,

Hana Rozental živela je život iz bajke. Ali sada su ulice Berlina ukrašene zloslutnim zastavama; dragocenosti njene porodice su oduzete i više nisu dobrodošli u mestu koje su nekada smatrali svojim domom. Tračak nade ukazaće se u obliku prekookeanskog broda Sent Luis, koji Jevrejima obećava bezbedan put do Kube. U početku brod deluje kao luksuz, ali dok putuju, situacija u ratu se menja, i brod koji je trebalo da bude njihov spas mogao bi da postane njihova propast.

Za svoj dvanaesti rođendan Ana Rozen dobija tajanstveni paket od nepoznate rođake sa Kube, svoje baba-tetke Hane. Sadržaj tog paketa podstiče Anu i njenu majku da odu u Havanu kako bi saznale istinu o tajanstvenoj i tragičnoj sudbini njihove porodice.

Zasnovana na istinitom događaju, Nemačka devojčica je predivno napisana i driljiva priča u kojoj se prepliću sadašnjost i prošlost. To je priča o generijama prognanih koji traže mesto koje će nazvati domom.

Život se okreće, život ti vraća ono što neguješ, ono u čemu grešiš.
Vonj blatnjavih algi i gustog peska, mokrog perja. Drevni krater, sad ispunjen vodom – to je jezero u Bračanu, gde se, posle bekstva iz Rima, iskrcala porodica Antonije Kolombo, žene čiji se ponos graniči s tvrdoglavošću, koja se sama stara o nepokretnom mužu i četvoro dece. Antonija je oličenje poštenja, Antonija ne prihvata kompromise, Antonija veruje u opšte dobro, pa ipak želi da se njena ćerka Gaja, u borbi s nedaćama, oslanja samo na sopstvene sposobnosti. Zato je uči: da ne jadikuje, da se svakog dana ukrca u regionalni voz kako bi stigla do škole, da čita knjige, da skriva mobilni telefon u kutiji od cipela, da skače u jezero iako struje vuku na dno. Čini se da taj devojčurak pun pegica saginje glavu; međutim, kad podigne pogled, iz očiju joj blesne mrkli sjaj. Svaki izraz razboritosti survava se u njoj kao za onih noći u kojima juri na motociklu ugašenih farova. Na banalnu bljutavost života, na doživljenu nepravdu, Gaja reaguje neočekivanom nasilnošću, odlučnošću zamuklog božanstva. Dve hiljadite su godine, Gaja i njeni prijatelji odrastaju u svetu udaljenom od velikih političkih i građanskih borbi, blizu je samo kratka priobalna plovidba onog što imaju, ili im je uskraćeno, prvih SMS-ova, nepomične vode jednog
bivstvovanja lišenog obzorja. Đulija Kaminito udahnula je život romanu ukotvljenom u stvarnosti, ujedno prožetom radikalnim nemirom, koji od jednog odmerenog teksta svedenog na sopstvenu suštinu, nabusitog i poetičnog, gradi poslednji bedem pred utvarama što se nad njim nadvijaju. Jezero je čarobno ogledalo: na njegovom dnu, zajedno s potopljenim Hristovim jaslama, vidimo mladost, njeno jogunasto suprotstavljanje nezadovoljstvu

Solen Maršon, tridesetdevetogodišnja vlasnica umetničke galerije u Los Anđelesu, neplanirano vodi svoju ćerku Izabel na koncert i upoznavanje sa njenim omiljenim boj bendom. Otkako se razvela, više od svega želi da provodi vreme sa ćerkom. Poslednje što je Solen očekivala bilo je da će započeti vezu sa jednim od članova svetski poznatog benda ,,Avgustovski Mesec". Ali Hejz Kembel je pametan, šarmantan, samouveren i otmen, i među njima se istog trenutka javlja neodoljiva privlačnost. Ipak, činjenica da je on dvadesetogodišnjak samo dodatno komplikuje stvari. Ono što je počelo kao niz tajnih ljubavnih sastanaka, brzo prerasta u strastvenu i ozbiljnu vezu. Solen i Hejz lete sa kontinenta na kontinent i kroz putovanja upoznaju jedno drugo: od turneja po stadionima širom sveta i međunarodnih umetničkih sajmova do osamljenih skrovišta u Parizu i Majamiju. Za Solen, ta veza predstavlja povratak samoj sebi, kao i ponovno otkrivanje ljubavi i sreće. Kada romansa Solen i Hejza preraste u viralnu senzaciju, a ona i njena ćerka postanu mete podivljalih fanova i nezasitih medija, Solen će morati da se suoči sa činjenicom da njen ljubavni život isuviše utiče na živote onih do kojih joj je najviše stalo.