Avanture Haklberija Fina je roman Marka Tvena, svojevrsni nastavak romana Avanture Toma Sojera. Prema mišljenju kritičara i književnika, Avanture Haklberija Fina spada u najzačajnija dela celokupne američke književnosti, a često se ističe da je među prvim primerima knjiga napisanih u celosti narodnim engleskim jezikom. Takođe, smatra se i prekretnicom u kontekstu književnosti za decu u Americi „zbog snažnog doživljaja odrastanja dečaka“.
Glavni junak, Haklberi Fin, prepričava sopstvene avanture, ploveći rekom Misisipi, a društvo mu pravi Džim, odbegli rob gospođe Votson. Glavnu nit pripovedanja čine divne maštovite rekreacije dečačkih avantura dužinom plovnog toka reke, izvanredni dijalozi, snažna karakterizacija junaka, te brojne i značajne teme koje se obrađuju: civilizacija, vrednosti i dostojanstvo ljudskih bića, ropstvo, porodični odnosi, porodično nasilje, sloboda i potraga za identitetom.
Roman je objavljen 1884. u Velikoj Britaniji, dok je u Sjedinjenim Američkim Državama objavljen godinu kasnije, 1885. godine. Uprkos tome što je ton knjige antirasistički, aktuelne su rasprave zbog široke upotrebe vulgarnih izraza, kao i rasne stereotipizacije i uvredljivih izraza ovog tipa.
Kada se Crni lepotan rodio jednog slatkog prolećnog dana, nije mogao da zamisli život koji je pred njim. Sledeći majčine savete on radi dobrovoljno, uživa u avanturama života u selu i gradu, sklapa nova prijateljstva i pati od okrutnosti i pohlepe svojih ljudskih gospodara. Lepotan se sa svakim izazovom suočava sa hrabrošću i ljubaznošću – a onda mu slučajni susret sa starim prijateljem donosi najveću radost od svih.
