DOMAĆE KNJIGE

Autof(r)ikcija, intrigantno naslovljena zbirka nagrađivane pjesnikinje Marije Vujošević iščitava se kao prigušeni neofeministički poetski „psiho-triler“ koji uvelike izlazi izvan frivolnih okvira svijesti milenijalske generacije, budući da zorno razotkriva do kakvih sve začudnih kognitivnih „distorzija“ potencijalno dolazi kada oslobođeni lirski subjekt usmjeri sve svoje analitičke i jezične moći na dekonstrukciju svog građanskog Ja.
Marijina lirska junakinja „ne uzima zarobljenike“ već se drsko i duhovito obračunava sa složenom utvrdom Ega kreirajući sugestivne mikro narative u tranzicijskom prostoru sudaranja subjektivnog i objektivnog (unutarnjeg i vanjskog svijeta), koji je ujedno i procjep u kojem se smješta autentično Sebstvo, baš kako to naslućuje na samom početku ove vrlo posebne pjesničke knjige psihoanalitičar Donald Winnicott.
Nesputani i osviješteni pjesnički glas Marije Vujošević zaista je osvježenje ne samo u korpusu suvremene crnogorske poezije, već također i unutar pjesničkog multiverzuma takozvanog Regiona.

- Damir Šodan



Poeziju Marije Vujošević karakteriše hrabar, ironičan i duhovit izraz koji vješto detektuje i literarno transponuje različite društvene anomalije i apsurde savremenog doba. Originalnost njene poezije ogleda se u načinu na koji to postiže: glasom koji ne traži definicije već zahtijeva prisutnost i prisustvo, koji teži potpunoj humanoj cjelovitosti (prauzrok i ishod, korijen i plod) na svim nivoima ljudskog postojanja. Odatle pjesnikinja gradi poetiku koja odbija dihotomije: tijelo/duh, grijeh/svetost, muško/žensko, stvarno/virtuelno, već se sve taloži u jedinstveno polje životne vrijednosti.
U najširem, ove pjesme ocrtavaju karakteristike sve dehumanizovanijeg svijeta u kojem pojedinac pokušava da ostane svjestan simulacije koju živi, ali i da preživi igru – da nastavi da živi preispitujući mogućnost da se očuva sposobnost kritičkog mišljenja i zdrav razum.

- Valentina Knežević

Nemamo baš često priliku da pažljivo osluškujemo ovako koncentrisan, razgovjetan, pouzdan i produhovljen pjesnički glas kakvim se u svojoj novoj zbirci čitaocu obraća Dragan Bojović. Visoko iznad savremenih pravaca, pokreta ili škola, iznad uobičajenih i pomodnih lirskih konvencija, daleko od gomile osrednjih knjiga, ispraznih govora i bagatelnih ljudi, on nam uvjerljivo pokazuje da se istinski poetski dar ne svodi na vještinu i tehniku, da pjesma, dakle, nije samo estetska činjenica, nego puni egzistencijalni doživljaj. Tihi razgovor sa bližnjim, upokojenim i živim, da bi se očuvao svijetli i topli životni prag.
Želidrag Nikčević

U alegrijskom i istorijskom rakursu, moderna literatura i počinje višeznačnim preseljenjem u (vele)grad. Ako možemo da kondenzujemo dugačak i kompleksan proces naglašavanjem dramatične razlike, odnosno razlike dramatičnosti: modernost se zasniva na topografskoj i imaginarnoj tranziciji – uzmimo samo jedan, vrlo aktuelni primjer – na prelasku iz raskošnih, spektakularnih jorkširskihpustopoljina iz Orkanskih visova, u opskurni, tajnoviti i melanholični pejzaž Baudelairevog Pariza. Da bi se odigrala nova predstava, scenografija se mora prepraviti i rekolorizovati. Prirodu menja artificijelnost, tradiciju inovacija i destrukcija, vitalnost prelazi u splin, melodrama u seksualnu dekadenciju. Ali, najvažnije, mijenja se samo ustrojstvo (literarne) metafore, jer grad i jeste oličenje lavirinta, zbog čega moderni tekst – kroz razlaganje mimeze – i jeste eksperimentalan, digresivan, esejistički i često odbija da ponudi pripovjedne closure. Brankovićeva Podgorička trilogija za crnogorsku književnost obavlja tu metaforičku transformaciju gdje (dis)lokacija utiče na samu formu (autorskog) pisma. Za Brkovića u Trilogiji, junak je uvijek narator, i obrnuto.
Aleksandar Bečanović
Iz predgovora

Miodrag Lekić, po svom ukupnom intelektualnom zalaganju predstavlja
osobenu ličnost u Crnoj Gori, šarmom, obrazovanjem, načinom mišljenja
i ponašanja, ali i smislom za produbljene analize različitih fenomena, od
političkih do kulturnih i duhovnih.
Posebno je u ovoj knjizi dragocjeno svjedočanstvo o Borislavu Pekiću u
kojem Lekić minuciozno oslikava portret velikog pisca, dat i kroz prizmu
lične komunikacije i neposrednih susreta.
Sve u svemu Miodrag Lekić, koji je zapažen na našoj kulturnoj i političkoj
sceni, daje nam na uvid obilje zanimljivih dešavanja, situacija i događaja,
odmjereno, promišljeno, na njemu svojstven gospodstveni način.
— Prof. dr Sonja Tomović-Šundić
Privilegija je čitati tekstove Miodrag Lekića, i to višestruka. Autor ovih tekstova
je intelektualac renesansnog obrazovanja, elitini diplomata, tvorac
jedne ozbiljne „Istorije Italije“, pisac sjajnih tekstova koje, jednostavno rečeno,
ne bi mogao napisati niko drugi. Ovi tekstovi donose njegovo znanje,
razgranato i široko, koliko se god on trudio da sve to saopšti nepretenciozno,
ali i jednu starinsku otmenost koja svemu daje dodatnu dimenziju,
narativnu i intelektualnu.
— Balša Brković, književnik
Autor u analizama uspeva da sačuva svu neophodnu širinu, dubinu i nadu
za moguću i neophodnu alternativu. Sadržaj, jezik i stil Miodraga Lekića,
u ovoj, kao i u njegovim drugim knjigama i tekstovima, odlikuje danas isto
tako retka simbioza i sinteza erudicije i elegancije. U svakom slučaju, još
jedan razlog, da ovu knjigu svakako pročitate.
— Prof. dr Milan Popović

Pisana znanjem i stilom profesora međunarodnih odnosa i diplomatije,
knjiga Saše Kneževića nastaje u periodu velikog sloma međunarodnog
sistema. Dakle, u vremenu kada je stari svjetski poredak zamijenjen
„novim svjetskim neredom“, koji kao tranzicioni dominantno
karakteriše haotičnost i neizvjesnost. Između ostalog, zato ovi vrlo
analitički ogledi profesora Saše Kneževića predstavljaju korisno i zanimljivo
štivo, kako za stručne krugove, tako i za sve one koji žele da
razumiju savremene međunarodne odnose i aktuelne događaje u svijetu.
Miodrag Lekić
Knjiga „Pravo sile: trendovi međunarodnih odnosa“ profesora Saše
Kneževića predstavlja slojevitu naučnu studiju međunarodnih odnosa
koja, polazeći od klasičnih teorijskih okvira, analizira savremene geopolitičke
procese kroz prizmu odnosa moći i legitimnosti. Knjiga je
podjednako namijenjena stručnjacima iz oblasti međunarodnih odnosa,
kao i široj publici koja će pronaći i brojne reference na književnost,
istoriju i film koje dodatno produbljuju njenu interpretativnu dimenziju.
Snažno akademski utemeljeno, ovo djelo nosi i jak autorski pečat, nudeći
originalne uvide i kritički odmak od dominantnih narativa o globalnom
poretku.
Boris Vukićević

– Novi roman Paskala Mersijea, autora bestselera Noćni voz za Lisabon.
Sajmon Lejland je od detinjstva fasciniran jezicima. Uprkos želji svojih roditelja postaje prevodilac i nepokolebljivo teži svom cilju da nauči sve jezike koji se govore na području Mediterana. Iz Londona odlazi sa suprugom Liviju do Trsta, gde je nasledila izdavačku kuću. Veruje da je u gradu velikih književnika pronašao idealno mesto za svoj rad – sve dok greška jednog lekara ne izbaci njegov život iz koloseka. Međutim, ispostavlja se da je katastrofa ujedno i prekretnica i mogućnost da iznova osmisli svoj život.
Težina reči je još jedan filozofski roman Paskala Mersijea, jednako dirljiv kao i Noćni voz za Lisabon.

Junak romana Tai doživljava svoju ludu ljubav kao neku vrstu prosvetljenja u mukama. Tai ima nešto od starinske literature, u najboljem smislu ovog epiteta. - Dragana Kanjevac

Roman Tai je otvorio novu paradigmu u srpskoj književnosti. - Dragoljub Kojčić

Čovek se nada, i nada i nada ljubavi, čak na najneočekivanijim mestima gde smo se našli iz posve drugih razloga, poput barova i bordela i zatvora i klanica i konclagera i samog pakla, gde se osvrćemo tražeći pogledom kakvog blagonaklonog đavola. Odškrinuta vrata čije ključeve može držati samo suprotan pol, koji je suprotan po svojim principima, suprotan po svojim prioritetima, suprotan po svojim sredstvima, a isti po svojim dubokim htenjima, isti u žudnji za ljubavlju, isti u uzajamnosti za koju nema zamene. Konačno sam ugledao taj pol i zakoračio u svetost, pogledao pravo pred sebe u tihi beskraj, u božju milost, u lice žene. Sve što se ikad kome moglo dogoditi, svaki poriv, svaki udisaj, svaki pokret srca lebdeli su među i nad nama. Da mi je neko samo ponudio da biram između te žene i čitavog sveta.

Bestseler Tai je jedan od tri najnagrađivanija srpska romana. On uranja u barsku scenu Bangkoka, spreman za lov na nesporazume između Istoka i Zapada, lirske ponore svojih junaka i postkolonijalni, kolažni putopis.

Goran Gocić je autor romana Poslednja stanica Britanija (2017), Čovek iz Nehata (2021) i Fikser (2026). U sva četiri dominiraju nomadske teme – potrage ne samo za identitetom već i iskupljenjem.

Goran Gocić je napisao roman svog života i svog doba, potvrđujući da je književnost najbolja onda kad pripovedanje postaje nužno. Ispovest glavnog junaka zapravo je povest jedne epohe: ubitačno iskrena, nepodnošljivo privlačna. Da li je ovo Gocićeva najbolja i najpotresnija knjiga?

Aleksandar Jerkov


Nas dvoje, našavši se pred ključarem seksa i smrti, posrnuli smo. Nas dvoje, polažući poslednji ispit iz orgije i pokolja, pali smo. Nas dvoje, plaćajući po zlatnik za svakog stradalog čamdžiji u Hadu, osiromašili smo. Nas dvoje, osvrćući se za sobom kada nam je to bilo izričito zabranjeno, skamenili smo se. Nikad se nisam odvažio da priđem tako blizu erosu i tanatosu kao tih plahih godina 1989–1992. Imao sam sreću da u krajnostima uživam u pravom društvu – onom svetaca i zločinaca. Krajnji proizvod te zamršene omče je moja istorija. Ona je u biti ista kao istorija sveta.

Roman Fikser pripovijeda o ratu i seksu: o ratu među polovima i seksu sa istorijom. O izdaji i odanosti: o izdaji partnera i odanosti novoosnovanim državama. Glavna opasnost za mlade junake Fiksera jeste gubljenje mjere – i u istorijskim zbivanjima, i tokom sazrijevanja. Konačno, i kod samog pripovjedača: na svakom koraku ove mrsne priče vrijeba nas opasnost od predoziranja.

Goran Gocić je autor romana Tai (2013), Poslednja stanica Britanija (2017) i Čovek iz nehata (2021). U sva četiri dominiraju nomadske teme – potrage ne samo za identitetom već i iskupljenjem.

U svetu u kome je optimizam postao ideologija, a tehnologija obećanje spasenja, profesor Kraft dobija priliku života: da za milion dolara dokaže da je ovaj svet, uprkos svemu, najbolji od svih mogućih.
Opterećen dugovima, neuspelim brakom i sopstvenim mislima, Kraft odlazi u Silicijumsku dolinu, gde se među tehnološkim vizionarima i milijarderima suočava sa pitanjem koje nije samo filozofsko, već duboko lično: kako braniti svet u koji više ni sam ne veruje?
Na granici satire i filozofskog romana, Kraft je oštra i duhovita priča o krizi savremenog čoveka, o iluzijama napretka i o tankoj liniji između uverenja i samoobmane.
U borbi za život, Aska umetnošću i kreativnošću želi da opseni vuka, a profesor Kraft se za svoj život bori filosofijom iza koje možda više ne stoji ništa osim retoričkih bravura.

Prvo izdanje pisama kubanskog revolucionara Če Gevare
Če nije bio samo intelektualac, on je bio najkompletnije ljudsko biće našeg vremena
Žan-Pol Sartr

Ernesto Če Gevara je mnogo putovao, a o svim tim putovanjima pisao je i u pismima. Pisma su sakupljena u jednoj knjizi i širokog su raspona: od pisama roditeljima tokom putovanja motociklom do opsežnog pisma Fidelu Kastru nakon uspeha Kubanske revolucije početkom 1959. godine. Tematski raspon ide i dalje: od duboko ličnih do intenzivno političkih.
Sva ta pisma nam otkrivaju nekoga ko je ne samo razmišljao o svemu što je susreo, već i nekoga kome je proces društvene transformacije bio stalni pratilac od mladosti, pa do pred samu smrt. Ovakav vid literarnog svedočanstva nam oslikava Čea kao sina, prijatelja, ljubavnika, gerilskog borca, političkog vođu, filozofa i pesnika. Mnogi intelektualci i ugledne ličnosti iz sveta politike i kulture markiraju Če Gevaru kao važnu figuru, naročito danas. Danas, kada su moralne i etičke vrednosti olako shvatane, borba kubanskog revolucionara ima još veću dimenziju (Rigoberta Menču).

Jedna od najboljih knjiga 21. veka po izboru Njujork Tajmsa

Jednog vrelog letnjeg dana 1935. godine, trinaestogodišnja Brajoni Talis prisustvuje trenutku koketiranja između svoje starije sestre Sesilije i Robija Tarnera, sluškinjinog sina. Brajonino nepotpuno razumevanje motiva odraslih – udruženo s njenim prerano sazrelim darom za pisanje – dovodi do zločina koji će izmeniti živote svih njih.
Prateći posledice tog događaja kroz haos i krvoproliće Drugog svetskog rata, pa sve do samog kraja dvadesetog veka, roman Iskupljenje osvaja čitaoce lakoćom i snagom pripovedanja, što ga nedvosmisleno svrstava u istinska remek-dela.

Niko ko danas piše na engleskom jeziku ne nadmašuje, čak ni ne dostiže Makjuanovo književno umeće.
Vašington post

Godina je 1962. Florens Edvard proslavljaju svoje venčanje u hotelu na dorsetskoj obali. Ipak, tokom večere, napetost iščekivanja bračnih dužnosti postaje preplavljujuća, a ni jedno ni drugo nisu svesni da će odluke donesene te noći uticati na ceo daljnji život.
Svojom istančanom i prefinjenom prozom, Ijan Makjuan u ovom romanu gradi priču o životima izmenjenim jednim neučinjenim gestom ili jednom neizgovorenom rečju.

April na Vlašiću je ljubavni roman bez presedana u srpskoj književnosti.

I petnaest godina nakon prvog izdanja, njegov status je u pravom smislu kultni i knjigu je skoro nemoguće pronaći u knjižarama i antikvarnicama jer čitaoci ljubomorno čuvaju svoje primerke. Mada je vreme radnje fokusirano na nekoliko dana, u flešbekovima imamo celu istoriju jedne velike ljubavne priče. Ovo je roman za različite generacije i za sva vremena.

To je April na Vlašiću: gledaš kako jurcaš ka starosti i smrti, trasom koju sve manje sam određuješ, i uopšte, sve je manje stvari koje „kontrolišeš“, na čelu sa onima koje su ti najvažnije. Jer, negde se suštinski pogrešilo, loše se uletelo u zavoj, nešto se dogodilo i nazad nema gde ni kako. Mada te ni tamo „napred“ ne čeka nikakvo (raz)rešenje.

April na Vlašiću jako je komunikativan i pitak, a opet mnogo „teži“ nego što bi se na prvi pogled reklo. Kao i sve knjige koje, govoreći o ovome ili onome, sve vreme samo pričaju o onome jedinom što te se uistinu tiče.

Teofil Pančić


April na Vlašiću je istorija jedne mladalačke ljubavi i propuštene šanse, kritika pomodarskih književnih simpozijuma i fejk intelektualaca koji se kriju iza sumnjivih fondova, kao i sudar sa realnim svetom kada čovek shvati da je premlad da podvuče crtu, a prestar da povlači poteze nezrelog čoveka.

Đorđe Kalijadis

Gorski vijenac i Luca mikrokozma obogaceno detaljnim komentarima i objasnjenjima koja citaocu otvaraju potpuno novo citalacko iskustvo.

Izdanje donosi celovit tekst Gorskog vijenca, ukljucujuci Posvetu prahu oca Srbije, kao i kompletan spjev Luca mikrokozma sa posvetom i svih sest pevanja (I-VI), cime citalac dobija zaokruzenu sliku Njegosevog poetskog i filozofskog izraza.

Posebnu vrednost knjige cini opsezan deo Beleske i objasnjenja, koji obuhvata:

O Gorskom vijencu i dosadasnjim tumacenjima pojedinih mesta u spevu, sa pregledom i razmatranjem razlicitih interpretativnih pristupa

Objasnjenja uz Posvetu prahu oca Srbije

Objasnjenja uz Gorski vijenac

Stvaranja sveta i slike vasione u Luci mikrokozma (Pero Slijepcevic)

Pesnik i njegova pozicija (Anica Savic-Rebac)

Luca mikrokozma - Pokusaj tumacenja spjeva (Isidora Sekulic)

Kratak pregled sadrzaja Luce (Vuko Pavicevic)

Recnik

Roman donosi nezaboravnu priču o ljubavi, ratu i samopronalaženju kroz sudbinu Emilije del Valje, žene koja se ne boji izazova. Rođena 1866. godine u San Francisku, kao ćerka irske monahinje i čileanskog aristokrate, Emilija odrasta uz brižnog očuha i od malih nogu pokazuje buntovnički duh. Sa sedamnaest godina objavljuje romane pod muškim pseudonimom, ali ubrzo napušta fikciju i postaje novinarka. Dobivši priliku da izveštava iz Čilea tokom građanskog rata, ne okleva da krene u središte sukoba. Uz iskusnog reportera Erika Vilana suočava se s ratnim užasima, ali usput traga za svojim korenima. Na bojnom polju, u bolnicama i po zatvorima, Emilija proživljava dramatične trenutke između života i smrti. Istovremeno otkriva ljubav, ali i tajanstvenu zemlju netaknutu ratnim razaranjima, gde možda leži njena prava sudbina. Ovo je priča o preživljavanju, hrabrosti i potrazi za identitetom – saga koja podseća na najbolja dela Isabele Aljende.

U svetu u kome reagujemo brže nego što razmišljamo, ova knjiga nudi retku veštinu: sposobnost da zastanemo u ključnom trenutku. Šejn Periš pokazuje kako naše svakodnevne odluke često nisu racionalne, već proizvod navika, emocija i nevidljivih okidača koji upravljaju našim ponašanjem.

Jasno razmišljanje ne obećava brza rešenja ni savršenu racionalnost. Umesto toga, uči kako da prepoznamo trenutke kada je razmišljanje presudno, kako da uklonimo unutrašnje prepreke i kako da svesno biramo postupke koji dugoročno vode boljim ishodima.

Kroz jasne primere i praktične mentalne modele, Periš otkriva kako mali pomaci u načinu razmišljanja mogu dovesti do izuzetnih rezultata.

Jasno razmišljanje je vodič za one koji žele više kontrole nad odlukama, ponašanjem i sopstvenim životom. Malo šta može toliko da promeni vašu životnu ili poslovnu putanju kao umeće jasnog razmišljanja.

Inspektor Mario Nalis, iako penzionisan, ponovo je na zadatku. Slučaj nestanka supruge poznatog splitskog pravnika neočekivano se prepliće sa potragom za ocem naučnika nestalim 1944. godine. Susret prošlosti i sadašnjosti okuplja najrazličitije karaktere i sudbine.

Majstorski uvezani vremenski tokovi, živopisna galerija već poznatih, ali i novih lica na splitskoj pozornici i neizostavni gurmanski specijaliteti - glavni su elementi priče koja osvaja autentičnim i razigranim dalmatinskim šarmom, ali i bespoštednim uvidima koji dotiču srž socijalnih pitanja. Uzbudljiv nastavak romana Sutra je novi ručak je nova poslastica po već poznatom receptu: krimi zaplet, društvena satira i humor kao proverena strategija za okršaj sa našom stvarnošću.

Pisac i Reditelj rade sve - osim što rade na tekstu.

Novo izdanje Đurićevog prevoda triju Platonovih dijaloga (Ijon, Gozba i Fedar) donosi današnjem čitaocu priliku da i sam doživi onu radost u čitanju o kojoj je čuo da pričaju stariji od njega. Gozba je, uz Odbranu Sokratovu, verovatno književno najuspeliji Platonov spis, a zanimljivi su u tom pogledu i Ijon i Fedar. Kako i ne bi bili, kada se u njima govori, redom, o temama nadahnuća, ljubavi i lepote. U podnaslovu Ijona, doduše, stoji da je to dijalog o Ilijadi, spevu koji se nalazi na početku grčke i evropske književnosti, i koji se pripisuje Homeru. Ali glavno pitanje dijaloga je pitanje o pesničkom nadahnuću, i ovde Platon formuliše prvu zaokruženu teoriju inspiracije u zapadnoj kulturi. Podnaslovi Gozbe (o ljubavi) i Fedra (o lepoti) odgovaraju onome što se zaista odvija pred okom i dušom čitaoca.

Iz pogovora Saše Radojčića

Rilke je rekao da su "pesme iskustva". Nastale u krajnjoj egzensticijalnoj situaciji, pesme Radomira Uljarevića u knjizi Intezivna nega, u strogoj versifikacijskoj formi, potvrđuju koliko je iskustvo važno za poeziju i kako se neka iskustva mogu kazati još samo poezijom. Povezujući poeziju i iskustvo u životnu simbiozu, neposredno iskustvo posle koga čovek ne može biti isti i potrebu da se ono ispuni istinskim razumevanjem, ove pesme veruju kako se zemaljske drame i udesi moraju prosvetliti metafizičkim uvidima. Tako susret sa sovom postaje intezivni susret s prvim i poslednjim pitanjima. - Gojko Božović

Homerov bezvremeni epski spev i danas snažno dočarava užas i junaštvo ljudi i bogova. On prikazuje sudare silovitih emocija i borbe usred pustošenja i razaranja. Radnja se neumoljivo kreće ka potresnom i tragičnom završetku Trojanskog rata. Ilijada prati sukob između Ahileja i Agamemnona, slavi heroizam, ali i ljudske slabosti, ljubomoru i tragediju rata, čineći je večitim ogledalom ljudske prirode. Jedna od najznačajnijih osobina Homerove pesničke umetnosti jeste njegova moć zapažanja. Iz nje proističe razborita i obuzdana mašta. Sve što je u životu bitno prikazano je jasno, živo i promišljeno. Likovi su oblikovani uverljivo i za današnjeg čitaoca. Homerove besede zrače celokupnim bićem likova koji ih izgovaraju. Opisi su bogati biranim izrazima, zvučnim rečima i okretnim frazama. Slike su čiste, žive i upečatljive. Posebno su značajna poređenja, kratka ili razrađena. Ona rasvetljavaju događaje, oživljavaju prizore i jasno izražavaju utiske, čineći Ilijadu bezvremenim remek-delom.

Homerov bezvremeni epski spev i danas snažno dočarava užas i junaštvo ljudi i bogova. On prikazuje sudare silovitih emocija i borbe usred pustošenja i razaranja. Radnja se neumoljivo kreće ka potresnom i tragičnom završetku Trojanskog rata. Ilijada prati sukob između Ahileja i Agamemnona, slavi heroizam, ali i ljudske slabosti, ljubomoru i tragediju rata, čineći je večitim ogledalom ljudske prirode. Jedna od najznačajnijih osobina Homerove pesničke umetnosti jeste njegova moć zapažanja. Iz nje proističe razborita i obuzdana mašta. Sve što je u životu bitno prikazano je jasno, živo i promišljeno. Likovi su oblikovani uverljivo i za današnjeg čitaoca. Homerove besede zrače celokupnim bićem likova koji ih izgovaraju. Opisi su bogati biranim izrazima, zvučnim rečima i okretnim frazama. Slike su čiste, žive i upečatljive. Posebno su značajna poređenja, kratka ili razrađena. Ona rasvetljavaju događaje, oživljavaju prizore i jasno izražavaju utiske, čineći Ilijadu bezvremenim remek-delom.

Premda naizgled heterogena, zbirka poezije Suteren je knjiga koja svoju unutrašnju koherenciju ostvaruje uvezivanjem ekspresivnih pesničkih slika, lajtmotivima i aktiviranjem imaginarne ravni, posebno kroz, pavlovićevskim jezikom govoreći, "čitanje zamišljenog". Zbirka je rezultat srećnog susreta pesnika i vajara u jednoj ličnosti, pa se stoga njegova poezija, kako navodi recenzent Želidrag Nikčević, "ne umiljava rutinskom pogledu".

Od autora bestselera „7 navika veoma uspešnih ljudi“. Knjiga Stivena Kavija Najpre ono najvažnije donosi novu viziju upravljanja vremenom. U ovoj knjizi Kavi se fokusira na najzahtevniji segment lične efikasnosti - organizovanje vremena - i daje njegovu detaljnu, praktičnu i dubinsku razradu. Dok grčevito pokušavamo da uspostavimo potpunu kontrolu nad svim segmentima našeg života, verujući da ćemo time postići stabilnost i uspeh, posledice našeg delovanja ostaju izvan našeg kruga uticaja, a mi sami ostajemo u večnom raskoraku ograničenog vremena i mogućnosti. Umesto da, prema paradigmi sata, jurimo ono što nam se nameće kao hitno i konstantno budemo opterećeni pristiskom nedostatka vremena, Kavi predlaže paradigmu kompasa koja organizuje vreme prema prioritetima zasnovanim na dubljim principima i verdnostima koje svaki pojedinac prepoznaje kao bitne. Ovo je i knjiga o tome kako se dublji principi i vrednosti pronalaze.

Knjigu Poznavanje čoveka (1927) čine predavanja koja je Alfred Adler održao sa ciljem da svoje psihološke uvide učini dostupnim široj publici. Smatrao je da, prema analogiji sa prirodnim naukama, gde greške u sazananju vode ka pogrešnim načnim teorijama, greške u razumevanju čovekove prirode vode ka promašenom životu. U ovim predavanjima naglašena su praktična učenja vezana za Adlerovo pozitivno shvatanje ljudske prirode, važnost društvene odgovornosti i afirmacije. Prema načalim individualne psihologije, ova zbirka doprinosi punoj integraciji pojedinca u društveni kontekst. Sreća u našim životima zavisi od toga koliko smo shvaćeni, odnosno od međuljudskog razumevanja, a to možemo postići samospoznajom i poznavanjem čovečanstva. Autor je smatrao da pradavanja u ovoj knjizi imaju za cilj da osvetle ovaj put.
Na osnovu svojih naučnih saznanja Adler je upućivao ljude na nove puteve i ciljeve, a u njima budio sposobnosti da na tim putevima i u tim ciljevima istraju. Na tom putu čovek razumeva sebe i druge što vodi ka razumevanju ljudske prirode.

Na osnovu svega dosadašnjeg izučavanja svi Platonovi spisi smatrani za autentične mogu se podeliti na četiri skupine, koje odgovaraju fazama u njegovu filosofskom razvitku. U prvu skupinu idu mladački spisi: Ijon, Odbrana, Kriton, Hipija manji, Lahet, Trasimah (nacrt iz koga će postati prva knjiga Države), Harmid,Eutifron, Lisid. U spisima ove, prve, faze Platon se kreće sasvim na zemljištu svoga učitelja, ali se svugde oseća ruka velikoga umetnika i jasno raspoznaje potonje stvaralaštvo velikoga filosofa. Sadržaj tih spisa je prikazivanje Sokratova života i sudbine i privrženičko iskivanje njegova učenja i metode. Glavni cilj Platonova filosofiranja u toj fazi jeste određivanje etičkih pojmova.

Sokratova filosofija je bila epistemološka i etička, i po tome uzorno učenje takozvanog antropološkog perioda starogrčke filosofije, perioda u kome se mislioci okreću od pitanja o prirodi, koja su dominirala u prethodnom („kosmološkom“) periodu, ka pitanjima o čoveku i njegovoj zajednici.
Saša Radojčić

Dječak iz vode Ksenije Popović je triler iz našeg života i iz naše svakodnevice.
U ovom uzbudljivom romanu događaju se i razrešavaju ubistva, vode privatne
istrage, pada iz sreće u nesreću i obrnuto, a ugledni ljudi iz javnog života pokazuju
se kao svirepi roditelji i surovi nasilnici.
Dječak iz vode, kao dobro vođen krimi triler sa elmentima psiho trilera, govori o
obijesti lokalnih moćnika, o licemerju institucija, o nevinim ljudima koji su bez
dijagnoze zatvoreni na psihijatrijskoj klinici, užasu svakodnevice.
Potresna knjiga o uništenim životima, knjiga u kojoj se prepoznajemo, knjiga
protiv ravnodušnosti.

„San Antonio“ je najuzbudljiviji roman Muharema Bazdulja.
Majstorski varirajući žanrovske obrasce ljubavnog romana
i trilera, Bazdulj ispisuje istinsko umetničko delo u kome
svaki čitalac može da uživa. Oni koji se zadrže samo na ni-
vou fabule, naći će se u situaciji da ne mogu da ostave i od-
lože knjigu, da ako je otvore pred spavanje budu u iskušenju
da je iščitaju do jutra. Oni pak koji zaoru dublje, imaće s
jedne strane slično iskustvo, a s druge će prepoznavati i
mnogobrojne suptilne i efektne aluzije i iz visoke i iz po-
pularne kulture. Naposletku, najbolji čitaoci doživeće onu
vrstu katarze zbog koje vrhunska književnost i postoji.
„Čitaoci koji traže zaigran i genijalan način pisanja či-
taće Bazdulja sa velikom pažnjom i još većim zadovolj-
stvom.“

Robert Mari Dejvis, Univerzitet u Oklahomi
(World Literature Today)

Knjiga Nerazmrsivi čvor je totalna analiza jednog umjetnika i njegovog kreativnog puta. Na koncu, Bečanovićev Baldung Grien jedan je od najzanimljivih slikara sjevernoevropske umjetnosti. Riječ je o interpretaciji o koju se ne možete oglušiti, o „otkrivanju“ slikara, uslovno rečeno, skrajnutog u istorijama umjetnosti.

Ključna riječ je manirizam, to je šifra za ovog autora, i jednog i drugog, zapravo – i Baldunga, ali i Bečanovića. I sve ono što ide uz manirizam – od samosvijesti do fetišizma, od ironije do temeljne subverzije.

Ova knjiga nenadmašnog pripovjednog i interpretativnog erosa, istovremeno je studija o fenomenu Sjeverne renesanse. Nakon Bečanovićeve interpretacije duha i puta Sjeverne renesanse van Eyck, Dürer i Baldung ukazuju se kao helenski tragičarski trio Eshil – Sofoklo – Euripid sa svim pridruženim značenjima: onoga koji je prvi velikan, onoga koji je najsavršeniji i onoga koji veliku priču prevodi u fetišističku orgiju. - Balša Brković

Bečanovićeva studija o Hansu Baldungu Grienu počinje kao gotički roman: iskopavanjem mrtvaca i uzimanjem pramena kose. Taj čin nije samo bizarni istorijski detalj, već i tačka preokreta, simbolička scena jednog od ključnih preobražaja modernosti: od renesansne reprezentacije ka manirističkoj ikonografiji ekscesa, deformacije i psihovizuelne nelagode.

Ono što dalje slijedi nije samo umjetničko-istorijska studija, već interpretativna vrtoglavica. Bečanović ne čita Baldungov opus kao niz djela, već kao sistem simptoma: mračna energija slika, viškovi koji se ne mogu ukrotiti, detalji koji opsjedaju pogled. Dojke, nabori, velovi, zmijske i ljudske morfologije više ne prikazuju, one prizivaju. Slika više ne komunicira već zavodi, sablažnjava, hipnotiše, proizvodi tjeskobu.

U središtu tog vizuelnog i teoretskog delirijuma nalazi se fetiš, „fascinantni spoj imaginarnog i realnog“, eksces značenja koji istovremeno sabotira interpretaciju i neumoljivo je proizvodi.

Nerazmrsivi čvor nije tek jedna uobičajena studija o velikom slikaru. U pitanju je psihoanalitički noir i hermeneutički horor u kojem Dürerov pramen kose, Adamovo međunožje i voajeristički kadar Baldungove Eve dobijaju opscenu narativnu aktivnost. - Vladimir Vujošević