KLASICI

„Puškin je bezvremeno čudo ruske književnosti.“
– Guardian

Nedugo po dolasku na vojnu službu u udaljenoj južnoj Rusiji, mladi plemić Petar Andrejič Grinjov zaljubljuje se u Mašu, lepu ćerku svog kapetana. Ali tvrđavu opkoljava Pugačov, vođa kozačke pobune, otima kapetanovu kći pa će hrabrost Petra Andrejiča biti na velikoj probi. Istovremeno bajka i uzbudljiv istorijski roman, Kapetanova kći je univerzalna priča o ljubavi i izdaji.

„Čistota i odsustvo pretvaranja u ovom romanu dovedeni su do takvog stepena da sama stvarnost, u poređenju s tim, deluje veštački i karikirano. Prvi put se pojavljuju pravi ruski karakteri: komandant tvrđave, njegova žena, poručnik, sama tvrđava sa svojim jedinim topom, apsurdnost epohe i jednostavna veličina običnih ljudi – sve to nije samo gola istina, već je istinitije od same istine.“
– Nikolaj Gogolj

*

U najslavnijoj ruskoj noveli sa elementima fantastike, pripovedač prenosi enigmatičnu storiju o vremešnoj grofici koja je vešto varala na kartama. Kada za to sazna strastveni kockar Herman, isplešće složenu klopku kako bi od nje izvukao tajnu. Grofičino priznanje će imati veliku cenu na kakvu lakomi Nemac nije bio spreman. Ova Puškinova priča uvodi urbane motive i snažnu psihološku portretizaciju, karakteristike koje će se kasnije razviti u ruskom realizmu, a naročito u delima Fjodora M. Dostojevskog.

„Bez Puškina ne bi se još dugo pojavili Gogolj, Turgenjev, Tolstoj, Dostojevski. Svi ti velikani ruske kulture prihvatili su Puškina kao svog duhovnog rodonačelnika.“
– Maksim Gorki

„Puškinove priče ne stare, i zaslužuju da im se iznova vraćamo.“
– Guardian

Teško je obuhvatiti sve one elemente koji Evgenija Onjegina čine najboljim delom najvećeg ruskog pesnika. Pisan više od osam godina, pod različitim podnebljima i uslovima, u doba mladosti i umetničke zrelosti Puškinove, pod raznovrsnim književnim i drugim uticajima, u političkim prilikama arakčejevskog režima pod Aleksandrom I i u vreme Nikole I, stvaran pre i posle 1825. godine, u atmosferi pripremanja dekrabističkog ustanka i pod utiskom revolucionarnog neuspeha od 14. decembra – Evgenije Onjegin se menjao e evoluirao sa svojim tvorcem. Tako stvoren, izazvao je isto toliko raznovrsnih posledica, nailazio na nejednak prijem kod čitalaca i kritike i izvršio različite ali presudne uticaje u jednoj od najbogatijih književnosti sveta.
Životni put ovog dela umnogome je životni put Aleksandra Sergejeviča Puškina.

Uzbudljiva ljubavna priča, jednog od grandioznih ruskih pisaca, zamišljena je kao istorijski roman inspirisan kozačkom seljačkom bunom Jemeljana Pugačova u doba Katarine Velike. Petar Andreič, sedamnaestogodišnjak, na očev zahtev odlazi u vojsku u Bjelogorsku tvrđavu. Tu se rasplinjuje ljubavna priča između njega i Maše, kapetanove kćeri. Ljubomorni Švabin narušava njihovu ljubavnu romansu, a u daljem raspletu sledi dvoboj, prepoznatljiv motiv kod Puškina. Preplitanje nepredvidive ljubavne priče i izazovne borbe udahnjuje specifičan narativni izraz tekstu, a Puškinova neprevaziđena moć izgradnje karaktera čine ovo delo jednim od nezaboravnih u svetskoj književnosti.

Posle čitanja ove knjige čitalac može izvući zaključak da Puškin svakako nije živeo takvim duboko hrišćanskim životom kao, recimo, Gogolj, i da je njegov kratki i burni život bio prepun svakojakih avantura. Međutim, njegova duhovna pobeda nad mračnim silama sa kojima je u ranoj mladosti drugovao, njegov veličanstveni preobražaj o kome govori istorijat prepiske sa Mitropolitom Filaretom, kao i duga ispovest pesnikova uoči smrti, daju nam nadu. „Sunce ruske poezije“ (kako mnogi zovu Puškina) nije moglo ni završiti u carstvu tame jer, da je tako, Puškin svakako ne bi ni mogao steći taj laskavi epitet…

Uzbudljiva ruska ljubavna priča, puna peripetija, opasnosti i neizvesnosti, zamišljena kao istorijski roman inspirisan kozačkom seljačkom bunom Jemeljana Pugačova u doba Katarine Velike. Nestašnog sedamnaestogodišnjeg momka, Petra Andreiča, otac šalje u vojsku, u Bjelogorsku tvrđavu. Tu upoznaje Mašu, kapetanovu ćerku, i između njih se javlja ljubav. Ljubomorni Švabin remeti njihovu idilu, a epilog te intrige je Puškinov čest motiv dvoboj. Uzbudljive slike borbe, neizvesna ljubavna priča i zanimljiv pripovedački izraz, nateraće vas da roman pročitate u jednom dahu.

Najznačajniji pesnik svetskog romantizma, ali i realizma, ovim delom učinio je rusku književnost jedinstvenom po tome što je napravio remek delo prozne književnosti u stihovima. Vrhunski versifikator ni u jednom elementu lirske poezije nije načinio kompromis, a ipak je napravio roman neprolazne vrednosti u kojem su potpuno jasni i psihološke crte ličnosti romana i socio-istorijska pozadina.

.

Godine 1823. pesnik u pismu prijatelju ovako karakteriše svoje novo delo: „Ja sada ne pišem roman, nego roman u stihovima - đavolska razlika. Nešto kao Don Žuan". Poređenje “Evgenija Onjegina” sa Bajronovim delima nimalo ne ide na štetu Puškinovog romana. Naprotiv, to poređenje može samo da bude korisno, piše Milorad Pavić i dodaje: Ono pomaže da se “Evgenije Onjegin” sagleda i oceni sa jedne šire platforme u njegovoj povezanosti sa strujanjima u evropskoj književnosti onog vremena. Još u početku romana Puškin je u jednoj napomeni uporedio svog junaka sa Bajronovim “Čajld Haroldom”. Zahvaljujući srodnim političkim i socijalnim uslovima u gotovo svim evropskim državama početkom XIX veka, Aleksandar Puškin (1779-1837) mogao je da iskoristi i stvaralački pretopi sve ono umetnički novo u formi i sadržini što je Bajron uneo u kretanje evropskih književnosti - a da pri tome ne izneveri rusku stvarnost. Puškin je, šta više, stvorio jedan od najboljih romana ruske književnosti, prvi roman u nizu velikih dela toga roda na tome jeziku.