KLASICI
Filters
orfelin-izdavastvo
2 proizvodi
Obriši sve
%
10%
KLASICI
1.188,00 RSD
1.320,00 RSD
0,00 RSD
Džozef Konrad svakako nije klasik strave u žanrovskom smislu, iako se u svem svom bogatstvu može i kao takav posmatrati i poštovati; ali nesumnjivo jeste klasik svetske književnosti čiji ga je senzibilitet za mračna tajanstva čoveka, društva i kosmosa dovoljno često dovodio u blizinu tema i motiva strave, pa je njima shodnom retorikom iskazivao svoj svetonazor i, kao u slučaju priča odabranih za ovu knjigu, nepogrešivo umeo da izazove i jezu… i zapitanost nad srcem tame koje svako od nas nosi u grudima.
%
10%
KLASICI
1.287,00 RSD
1.430,00 RSD
0,00 RSD
„Kradljivac leševa“ je zasnovan na zloglasnom slučaju Berka i Hera (William Burke, William Hare) koji se odigrao u Edinburgu krajem 1820-ih.
U to vreme je univerzitet ovog grada bio jedan od vodećih u Evropi, a naročito medicinski fakultet na njemu, i vladala je velika potražnja za ljudskim leševima za časove anatomije.
Pojedini profesori i doktori, kojima su, po zakonu, pripadala tela umrlih zatvorenika i skitnica bez rodbine, nisu mnogo vodili računa o poreklu leševa dobavljenih od sumnjivih tipova nazvanih vaskrsenjaci (eng. „resurrection men“), koji se nisu libili da iskopavaju sveže grobove.
Suprotno popularnom mišljenju, Berk i Her nisu iskopali nijedan grob: zaključili su da im je lakše i isplativije da ubijaju skrajnute, samotne osobe čija su tela zatim prodavali za osam do deset funti po primerku (uglavnom su ih davili ili gušili, kako na telu ne bi bilo rana).
Za godinu dana lišili su života najmanje petnaest osoba, pretežno žena, a glavna mušterija bio im je doktor Noks (Robert Knox).
Dolijali su 1828. kada su studenti prepoznali telo slaboumnog mladića, koji je do prethodnog dana bio viđen kako luta ulicama, a zatim i telo prostitutke znamenite po svojoj lepoti.
Po hapšenju, Her je postao „svedok saradnik“ i priznao je sve zločine kako bi zauzvrat bio oslobođen krivičnog gonjenja. Berk je bio pogubljen 1829. godine, a zatim, u vrhuncu ironije, na njegovom sveže umrtvljenom telu obavljena je i javna autopsija, na otvorenom, pred gomilama radoznale publike koja se naslađivala spektaklom.
Njegov kostur i dan-danas je izložen u Anatomskom muzeju Edinburške medicinske škole.
U to vreme je univerzitet ovog grada bio jedan od vodećih u Evropi, a naročito medicinski fakultet na njemu, i vladala je velika potražnja za ljudskim leševima za časove anatomije.
Pojedini profesori i doktori, kojima su, po zakonu, pripadala tela umrlih zatvorenika i skitnica bez rodbine, nisu mnogo vodili računa o poreklu leševa dobavljenih od sumnjivih tipova nazvanih vaskrsenjaci (eng. „resurrection men“), koji se nisu libili da iskopavaju sveže grobove.
Suprotno popularnom mišljenju, Berk i Her nisu iskopali nijedan grob: zaključili su da im je lakše i isplativije da ubijaju skrajnute, samotne osobe čija su tela zatim prodavali za osam do deset funti po primerku (uglavnom su ih davili ili gušili, kako na telu ne bi bilo rana).
Za godinu dana lišili su života najmanje petnaest osoba, pretežno žena, a glavna mušterija bio im je doktor Noks (Robert Knox).
Dolijali su 1828. kada su studenti prepoznali telo slaboumnog mladića, koji je do prethodnog dana bio viđen kako luta ulicama, a zatim i telo prostitutke znamenite po svojoj lepoti.
Po hapšenju, Her je postao „svedok saradnik“ i priznao je sve zločine kako bi zauzvrat bio oslobođen krivičnog gonjenja. Berk je bio pogubljen 1829. godine, a zatim, u vrhuncu ironije, na njegovom sveže umrtvljenom telu obavljena je i javna autopsija, na otvorenom, pred gomilama radoznale publike koja se naslađivala spektaklom.
Njegov kostur i dan-danas je izložen u Anatomskom muzeju Edinburške medicinske škole.