KLASICI

Prosjak, kad se realno pogleda, zapravo je samo poslovni čovek, poput ostalih poslovnih ljudi, koji zarađuje onako kako može. Nije ništa više od većine savremenih ljudi prodao svoju čast, samo je izabrao zanat u kojem je nemoguće obogatiti se. Biti siromašan u Parizu i Londonu dvadesetih godina prošlog veka značilo je iskusiti život na najgorem zamislivom dnu. Ova knjiga predstavlja Orvelovo potresno svedočanstvo o onima koji nemaju drugog izbora nego da žive na njemu. U formi neobičnih, delimično fiktivnih memoara iz vremena kad se kretao među siromašnjim i očajnim stanovnicima ta dva velika grada ­– dok je spavao po štrokavim svratištima punim bubašvaba, prao sudove u gadnim kuhinjama, živeo među beskućnicima i skitnicama, preživljavao na ogriscima i opušcima – Orvel nam predstavlja svet nemilosrdnog dirinčenja i najgore bede koji se odvija pod nesvesnim nosom lagodnog života srednje klase, i iznova uspeva da čitaocima pruži fascinantan prikaz otrežnjujućih istina o nemaštini i društvu uopšte.

Ovaj život kakva danas živimo! Nije to život, to je obična učmalost, živa smrt. Pogledaj samo sve ove proklete kuće, i sve te besmislene ljude u njima! Ponekad mislim da smo svi leševi. Samo trulimo uspravno.

Aspidistra je izdržljiva, dugovečna sobna biljka koja može da naraste do upečatljive, čak glamurozne veličine. U Engleskoj je bila naročito omiljena u viktorijansko doba, dobrim delom zato što je trpela ne samo slabu sunčevu svetlost već i loš vazduh zatvorenog prostora, koji je bio posledica korišćenja prvo petrolejki, a zatim gasnih lampi. Pala je u nemilost tek s uvođenjem električnog osvetljenja u 20. veku. S obzirom na to, naslov ovog Orvelovog romana može da se protumači kao sarkastičan podsticaj da se zavijore zastave srednje klase.

Kad se ovaj roman pojavio, kritika ga je nazvala okrutnom gorkom knjigom u kojoj auotr iznosi veoma neprijatne istine, potresnim i britkim prikazom života, pronicljivom studijom otuđenja i usamljeosti, s jedne strane dirljivom, s druge zastrašujućom.

Gordon Komstok se gnuša učmalog uglednog života srednje klase koja obožava boga novca. Napušta „dobar“ posao u reklamnoj agenciji zarad nimalo izglednog posla u knjižari, što bi trebalo da mu ostavi više vremena za pisanje pesama. Gordon se buni protiv sve većeg konzumerizma koji primećuje u društvu oko sebe, dok istovremeno oplakuje svoje siromaštvo i način na koji se to isto društvo odnosi prema njemu i siromaštvu uopšte.

Nijedna tuga nije toliko gorka kao ona u kojoj nema ni traga plemenitosti.

Burmanski dani, prvi roman Džordža Orvela, nadahnut njegovim iskustvima iz vremena provedenog u indijskoj carskoj policiji Burme, predstavlja razoran prikaz britanske kolonijalne vladavine. Opisuje istovremeno domorodačku korupciju i imperijalne predrasude u društvu u kojem je autohtono stanovništvo „zanimljiv, ali u krajnjoj liniji tek... inferioran narod“.

Kad se Flori, beli trgovac drvnom građom, sprijatelji sa doktorom Verasvamijem, Indijcem, svojim postpukom prkosi takvom uverenju. Doktor je u opasnosti – protiv njega spletkari U Po Ćin, korumpirani sudija. Jedina nada mu je članstvo u Evropskom klubu, u koji ubrzo stiže i lepa Elizabeta. Zbog svega toga, Florijev život se iz korena menja, a on sam, nakon dugih godina paklene usamljenosti, konačno počinje da se nada bekstvu od „laži“ kolonijalnog bitisanja.

Prošlost je zaista nešto čudno. Stalno je s vama.

Hvalospev kraju jedne idilične epohe britanske prošlosti, Orvelov roman U borbi za vazduh predstavlja potresno svedočenje o pokušaju jednog čoveka da ponovo oseti nevinost detinjstva dok se na horizontu nazire novi rat.

Džordž Bouling ima četrdeset pet godina, ženu, decu, kuću pod hipotekom, povećan obim struka, nove veštačke zube – i očajničku želju da pobegne od svog turobnog života. Savremeni život ga plaši, pošto je 1939. već očito da je Drugi svetski rat neizbežan, i pošto mu se unapred pričinjavaju redovi za hranu, vojnici, tajna policija, tiranija...

I zato odlučuje da pobegne u svet svog detinjstva, u rodno selo koje pamti kao utočište mira i spokoja. Može li mu povratak u Donji Binfild doneti nešto drugo osim razočaranja?

"Životinjska farma" je klasična satirična alegorija napisana od strane Georgea Orwella. Knjiga oživljava životinje na farmi koje se bore protiv ljudske tiranije i nepravde, predstavljajući političke događaje i pojedince u kontekstu Ruske revolucije i komunističkog društva.

Orwell je majstorski koristio personifikaciju životinja kako bi prikazao složene sociopolitičke ideje i ukazao na opasnosti od totalitarizma. Knjiga postavlja pitanja o moći, manipulaciji i slobodi, istovremeno dajući duboke uvide u ljudsku prirodu i društvene strukture.

"Životinjska farma" je očaravajuće delo koje čitaoca podstiče na razmišljanje i refleksiju. Iako je prvobitno napisana kao kritika komunizma i Staljinove vlasti, knjiga se može tumačiti i kao opomena o potrebi za oprezom u svakoj društvenoj transformaciji i borbi za pravdu.

Ukupno, "Životinjska farma" je izvanredan roman koji se ne može zaboraviti, ostavljajući dubok utisak na čitaoce različitih generacija i podstičući ih na razmišljanje o društvenim i političkim pitanjima.

Tajanstvena je to stvar, taj gubitak vere - tajanstven koliko i sama vera.

Sveštenikova kći je Orvelov najmanje poznat i često nedovoljno cenjen roman. Crpeći nadahnuće iz sopstvenih iskustava kao berača hmelja, učitelja i gradske skitnice, Orvel pripoveda neobičnu priču o Doroti Her, ćerki sveštenika iz izmišljenog provincijskog gradića. Njen rasejani otac je maltene ne primećuje, njegovi reumatični parohijani je ogovaraju i iskorišćavaju, kućni i crkveni poslovi je iscrpljuju - i Doroti biva iznenada i traumatično preneta u nešto potpuno nepoznato.

Roman o gubitku i povratku, Sveštenikova kći ocrtava putovanje jedne mlade žene, uz pomoć fantastičnih elemenata i društveno-političkih tema, kroz pejzaž nezaposlenosti, siromaštva i gladi za vreme Velike depresije u Engleskoj tridesetih godina, neumitnom stvarnošću sastavljajući na iskušennje i samu veru.

VVelika srednjovekovna saga u tri knjige „Venac“, „Gospodarka“ i „Krst“

Vek nakon prvog izdanja, 60. godina posle prvog izdanja na srpskom jeziku i 95. godina nakon dobijanja Nobelove nagrade za književnost

Kristina Lavransova je delo novog realizma slavne norveške autorke Sigrid Undset (1882-1949). Velika srednjovekovna saga, delo je neprolazne vrednosti, uvek aktuelna. Junaci ove trilogije nisu vezani za vreme, oni su ljudi poput nas – sa svim svojim vrlinama i slabostima.

Kroz tri knjige upoznajemo se sa svim karakteristikama stvaralaštva ove poznate romansijerke. Krasi je smisao za duboku opservaciju, osećanje za detalj, veštinu komponovanja, ljubav i toplinu za ljude, njihove životne sudbine i stradanja.

Krst – treći deo trilogije opisuje Kristinin povratak s porodicom u dom iz sopstvenog detinjstva. Bračni par se sve više otuđuje i Kristina započinje bitku za očuvanje doma, porodice, borbu protiv crne kuge – sve do svog kraja.

„Običaji se menjaju vremenom. Ljudska uverenja takođe, ali se srca nikad u potpunosti ne menjaju.“ – Sigrid Undset

Velika srednjovekovna saga u tri knjige „Venac“, „Gospodarka“ i „Krst“

Vek nakon prvog izdanja, 60. godina posle prvog izdanja na srpskom jeziku i 95. godina nakon dobijanja Nobelove nagrade za književnost

Kristina Lavransova je delo novog realizma slavne norveške autorke Sigrid Undset (1882-1949). Velika srednjovekovna saga, delo je neprolazne vrednosti, uvek aktuelna. Junaci ove trilogije nisu vezani za vreme, oni su ljudi poput nas – sa svim svojim vrlinama i slabostima.

Kroz tri knjige upoznajemo se sa svim karakteristikama stvaralaštva ove poznate romansijerke. Krasi je smisao za duboku opservaciju, osećanje za detalj, veštinu komponovanja, ljubav i toplinu za ljude, njihove životne sudbine i stradanja.

Gospodarka – drugi deo trilogije nastavlja priču o strastvenoj i svojeglavoj ženi u srednjovekovnoj Norveškoj. Kristina je sada udata za Erlenda Nikulausena, muškarca čija čvrsta odlučnost da postane uticajna društvena i politička ličnost prisiljava junakinju priče da preuzme upravljanje imanjem, dok podiže njihovih sedam sinova. „Svako lako zaboravlja grešna zadovoljstva u svom životu kad mora da plaća za njih.“

„Običaji se menjaju vremenom. Ljudska uverenja takođe, ali se srca nikad u potpunosti ne menjaju.“ – Sigrid Undset

Velika srednjovekovna saga u tri knjige „Venac“, „Gospodarka“ i „Krst“

Vek nakon prvog izdanja, 60. godina posle prvog izdanja na srpskom jeziku i 95. godina nakon dobijanja Nobelove nagrade za književnost

Kristina Lavransova je delo novog realizma slavne norveške autorke Sigrid Undset (1882-1949). Velika srednjovekovna saga, delo je neprolazne vrednosti, uvek aktuelna. Junaci ove trilogije nisu vezani za vreme, oni su ljudi poput nas – sa svim svojim vrlinama i slabostima.

Kroz tri knjige upoznajemo se sa svim karakteristikama stvaralaštva ove poznate romansijerke. Krasi je smisao za duboku opservaciju, osećanje za detalj, veštinu komponovanja, ljubav i toplinu za ljude, njihove životne sudbine i stradanja.

Venac – prvi deo trilogije opisuje odrastanje junakinje Kristine, odnos i dešavanja u porodici, ali i njenu zabranjenu ljubav sa mladim i ambicioznim Erlendom Nikulausenom. „Nije lako sačuvati se od greha kad ljubav traži svoje.“

„Običaji se menjaju vremenom. Ljudska uverenja takođe, ali se srca nikad u potpunosti ne menjaju.“ – Sigrid Undset

Oduvek se smenjivao šugavi rat za ratom, a zna se da su sve vesti ionako lažne.

Među uticajnim romanima 20. veka 1984 nesumnjivo predstavlja jedno od retkih književnih dela koje sve više uznemirava što se njegova proročka futuristička vizija više ostvaruje.

Roman nam nudi Orvelovo košmarno shvatanje totalitarnog, birokratskog sveta, zastrašujuću koncepciju budućnosti u kojoj su isvi ljudi robovi tiranskog režima, i priču jednog čoveka koji u njemu pokušava da pronađe sebe.

Orvelovo majstorstvo ogleda se u zlokobnom predviđanju modernog života - sveprisutnost televizije, iskrivljavanje jezika - i sposobnosti da stvori izrazito temeljnu verziju pakla. Zato je ovo i dalje veliki moderan klasik „negativne utopije" zapanjujuće originalan i strašan roman čiji je izmaštan svet zapravo potpuno uverljiv, od prve rečenice do poslednje četiri reči.

Ne može se poreći da roman i te kako uspeva da zadrži pažnju čitavih generacija, niti se mogu poreći prikladnost, snaga i trajnost njegovih opomena - poput zaveštanja koje, kako se čini, s prolaskom vremena postaje samo sve značajnije.